Филозофски факултет Универзитета у Београду

Координате: 44° 49′ 05″ С; 20° 27′ 28″ И / 44.817952° С; 20.457909° И / 44.817952; 20.457909
С Википедије, слободне енциклопедије
Филозофски факултет Универзитета у Београду
Филозофски факултет
Типдржавни
Оснивање1863. година
АфилијацијаУниверзитет у Београду
ДеканДанијел Синани
Број одсека10
ЛокацијаБеоград, Србија
44° 49′ 05″ С; 20° 27′ 28″ И / 44.817952° С; 20.457909° И / 44.817952; 20.457909
Веб-сајтhttp://www.f.bg.ac.rs

Филозофски факултет Универзитета у Београду је најстарији факултет Универзитета у Београду.[1] Био је један од факултета приликом оснивања Велике школе 1863. године, као и приликом оснивања Универзитета у Београду 1905. године.

Из Филозофског факултета се 1947. године издвојио Природно-математички факултет, а 1960. и Филолошки факултет.[2]

План Филозофског факултета, Александар Дероко и Петар Анагности

Филозофски факултет има 255 сарадника у настави, а на њему студира око 6000 студената на свим нивоима, од основних до докторских студија. Настава се одвија у оквиру десет студијских група - филозофија, социологија, психологија, педагогија, андрагогија, етнологија и антропологија, историја, историја уметности, археологија и класичне науке. Неке од студијских група имају традицију дужу од једног века и познате су и признате у свету.[1] Примарни циљ је стварање високообучених кадрова за радове и истраживачке пројекте из области друштвено-хуманистичких наука.

На Филозофском факултету се одржавају трибине и спортска такмичења, промовишу се нове књиге и одржавају стручни и научни скупови.[1]

На платоу испред зграде Филозофског факултета налазе се римске терме и затрпано археолошко налазиште које је описано 1970-их.[3]

Одељења[уреди | уреди извор]

Филозофски факултет има десет одељења:

Научни центри[уреди | уреди извор]

Филозофски факултет у свом саставу има и следеће научне јединице:

Декани[уреди | уреди извор]

Декани овог факултета од 1905. били су:[4]

Декани су били и Душан Савићевић, Иван Штајнбергер, Иван Максимовић, Живан Лазовић, Марица Шупут

Познати алумни[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Улаз на Филозофски факултет
    Улаз на Филозофски факултет
  • Споменик Петра II Петровића Његоша испред факултета
    Споменик Петра II Петровића Његоша испред факултета
  • Поглед са факултета
    Поглед са факултета
  • Поглед са факултета на Капетан Мишино здање
    Поглед са факултета на Капетан Мишино здање
  • Унутрашњост факултета
    Унутрашњост факултета
  • Други спрат факултета
    Други спрат факултета
  • Табла са називом факултета
    Табла са називом факултета
  • Табла са називом факултета
    Табла са називом факултета
  • Други спрат факултета
    Други спрат факултета
  • Филозофски факултет
    Филозофски факултет
  • Филозофски факултет
    Филозофски факултет

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Филозофски факултет Универзитета у Београду: званични сајт”. Приступљено 27. 4. 2013. 
  2. ^ „Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“”. Приступљено 27. 4. 2013.  Архивирано на сајту Wayback Machine (27. октобар 2011)
  3. ^ Драгољуб Бојовић: Прилог урбаној историји Београда у периоду римске доминације (Годишњак града Београда, књига 22, 1975. године, стране 5-27)[мртва веза]
  4. ^ Сто година Филозофског факултета, Београд 1963. године, 865-866. страна
  5. ^ „Великани Србије”. Политика. 12. 9. 2022. Приступљено 13. 9. 2022. 
  6. ^ Ковић, Милош (2017). „https://www.pecat.co.rs/2017/06/dr-milos-kovic-cas-bescasca-na-filozofskom-fakultetu/”. Печат.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  7. ^ Петковић, Жарко. „В. д. декана је хтео да нас деградира”. Politika Online. Приступљено 2024-03-29. 
  8. ^ https://pescanik.net/v-d-dekana-filozofskog-fakulteta-ucestvuje-u-prikrivanju-plagijata/
  9. ^ „Čovek koga je vlast progonila izabran za dekana | Društvo i ekonomija”. Direktno (на језику: српски). Приступљено 2024-03-29. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Филозофски_факултет_Универзитета_у_Београду&oldid=27830046”