Монодрама

Монодрама је врста драме у којој је текст додељен само једном лику, који монолошки говори свој текст.

Овај назив се први пут појављује у Немачкој, када је глумац Брандес између 1775 - 1780. године популаризовао кратки комад за једног глумца или глумицу, уз пратњу музике или хора.

Монодраме су даване у склопу представа са три драмска програма, а често и као адаптирани делови дужих драма. На исти начин су настале и дуодраме, кратки комади са два лица.

У реалистичком позоришту монодрама постаје популарна као средство психолошке анализе (Стриндберг, Чехов, О'Нил), а у модерном као израз човекове усамљености (Кокто, Бекет).

Монодрама може да буде и драмски приказ једног лица, у коме су, према теорији Н. Еврејинова, сви ликови су само пројекција различитих стања душе главног јунака. Тако се у краткој монодрами самог Еврејинова (У кулисама душе, 1912. г.) смењују, суочавају и сукобљавају рационално, сентиментално и несвесно човеково Ја. На основу овог теоријског мерила, и Крлежина легенда Сјена могла би се сматрати монодрамом.

Референце

• Речник књижевних термина, 2001, Романов, Београд.