Пређи на садржај

Прекамбријум

С Википедије, слободне енциклопедије

Положаји копнених маса при крају прекамбријума

Прекамбријум или криптозоик је период геолошке хронологије од настанка Земље пре око 4500 Ма (милиона година) до еволуције мноштва макроскопских и тврдољуштурних фосила која означава почетак камбријума пре отприлике 542 милиона година.[1] Прилично мало се зна о прекамбријуму, иако он представља седам осмина Земљине историје, а оно мало што се сазнало је откривено углавном у посљедње четири до пет декада. Верује се да се Земља коагулирала од материјала у орбити око Сунца отприлике 4500 Ма, те да ју је можда ударио врло велики планетезимал величине Марса убрзо након што се створила, избацујући материјал од које се створио Месец (види: Теорија великог удара).[2] Стабилна кора се створила пре око 4400 Ма, јер отада датирају најстарије земаљске стене. Не зна се када се створио живот, али угљеник пронађен у 3800 милиона година старим стенама западно од Гренланда може бити органског порекла. Добро очуване бактерије старије од 3460 милиона година су пронађене у Западној Аустралији. Могући остаци фосила 100 милиона година старији су пронађени у истом подручју. Постоје врло добри трагови бактеријског живота у остатку прекамбријума.

Осим неколико сумњивих извора о много старијим формама у Тексасу и Индији, први сложени вишећелијскии облици живота су се појавили пре отприлике око 600 Ма. Прилично разноврсна колекција мекушастих облика је позната са локација широм света старих између 600 и 542 Ма. О њима се често говори као едиакаранским или вендијанским биотама. Тврдољускава створења су се појавила крајем тог период. Врло разнолика колекција се појавила око 544 Ма, започињући крајем прекамбријума са слабо познатом „малом шкољколиком фауном” и завршавајући у раном камбријуму са врло разноликом и прилично модерном „Бургесовом фауном” чије се нагло ширење назива камбријском експлозијом живота.[3][4][5]

Детаљи о покретању тектонских плоча и сличним процесима су слабо познати у случају прекамбријума. Верује се да се већина Земљиних копненинх маса скупила у један суперконтинент пре око 1000 Ма. Суперконтинент, познат као Родинија, раздвојио се пре око 600 Ма. Бројни периоди глацијализације су идентификовани још у хуронској епохи, пре око 2200 Ма. Најбоље проучена је Стуртијанско-варангијанска глацијација, пре око 600 Ма, која је могла довести до ледених услова све до екватора, резултирајући у „грудви Земљи”.[6][7]

Атмосфера ране Земље је слабо позната, али се сматра да је била загушена шкодљивим гасовима, садржавајући врло мало слободног кисеоника. Млада планета је била црвенкасте боје, а за мора се сматра да су била маслинасте боје. Многи материјали који садрже нерастворне оксиде изгледа да су била део оцеана милионима година након стварања Земље. Када је еволуција живих бића довела до фотосинтезе, кисеоник се почео да се појављује у великим количинама. Кисеоник се испочетка везивао у хемијским реакцијама, углавном са гвожђем, све док више није остало површина које су могле бити оксидоване. Након тога се развила модерна атмосфера с великим постотком кисеоника. Старије стене садрже масивне наслаге везаног гвожђа које су се очигледно наталожиле када су се гвожђе и кисеоник по први пут спајали.[8]

Прилично различита терминологија је еволуирала у настојању да се покрију ране године постојања Земље, али се с временом напуштена јер је радиометријско датирање омогућило да се специфичним формацијама и облицима дају реални датуму. Израз Археј (старији од 2500 Ма), Протерозоик (2500 - 600 Ма) и Неопротерозоик (600 - 542 Ма) се још употребљавају. Неки додатни изрази се користе у геолошкој хронологији.

  • Протерозоик: Оригинално кориштен за све старије од камбријске границе, која је била навођена у различитим периодима од стране различитих аутора (али се данас установила на 542 Ма). Модерно кориштење је често у као горе наведеном одломку, 600-2500 Ма.[9]
    • Неопротерозоик: Од камбријске границе до 900 Ма. Модерна употреба представља нешто краћи интервал: 542-600 Ма. Неопротерозоик је истоветан „Прецамбриан З” стенама старије северноамеричке геологије.
    • Мезопротерозоик: Пре око 900-1600 Ма. Одговара прекамбријумским Y стенама старије северноамеричке геологије.
    • Палеопротерозоик: Пре око 1600-2500 Ма. Одговара прекамбријумским X стенама старије северноамеричке геологије.
  • Археј: Отприлике 2500-3800 Ма.
  • Хад: Пре 3800 Ма. Израз је веројатно требало да покрива период пре него што су стене формирале. Врло мало стена изгледа да је старије од 3800 Ма.[10][11]

Преглед[уреди | уреди извор]

Релативно мало се зна о прекамбријуму, упркос томе што чини отприлике седам осмина историје Земље, а оно што се зна углавном је откривено од 1960-их и надаље. Прекамбријумски фосилни записи су сиромашнији од оних из наредног фанерозоика, а фосили из прекамбријума (нпр. строматолити) имају ограничену биостратиграфску употребу.[12] То је зато што су многе преткамбријске стене биле снажно метаморфизоване, што засењчава њихово порекло, док су друге уништене ерозијом, или су остале дубоко закопане испод слојева фанерозоика.[12][13][14]

Сматра се да се Земља спојила из материјала у орбити око Сунца пре отприлике 4.543 Ма, и да ју је можда ударила друга планета, названа Теја, убрзо након што се формирала, одвајајући материјал који је формирао Месец (види: Хипотеза о џиновском удару). Стабилна кора је очигледно постојала до 4.433 Ма, пошто су кристали циркона из Западне Аустралије датирани на 4.404 ± 8 Ма.[15][16]

Геолози и палеонтолози користе термин „прекамбријум” за опште расправе које не захтевају конкретније име еона. Међутим, и Геолошки завод Сједињених Америчких Држава[17] и Међународна комисија за стратиграфију сматрају овај термин незваничним.[18] Пошто се временски распон који спада у преткамбријум састоји од три еона (хадајски, архејски и протерозојски), понекад се описује као супереон,[19][20] али ово је такође неформални термин, који није дефинисан од стране ИЦС у њиховом хроностратиграфском водичу.[21]

Еозоик (од ео- „најранији“) је био синоним за прекамбријум,[22][23] или тачније археј.[24]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Градстеин, Ф.M.; Огг, Ј.Г.; Сцхмитз, M.D.; Огг, Г.M., ур. (2012). Тхе Геологиц Тимесцале 2012 (волуме 1). Елсевиер. стр. 301. ИСБН 978-0-44-459390-0. 
  2. ^ „Ревиситинг тхе Моон”. Тхе Неw Yорк Тимес. 09. 09. 2014. 
  3. ^ Зхуравлев, Андреy; Ридинг, Роберт (2000). Тхе Ецологy оф тхе Цамбриан Радиатион. Цолумбиа Университy Пресс. ИСБН 978-0-231-10613-9. 
  4. ^ Малооф, А. C.; Портер, С. M.; Мооре, Ј. L.; Дудас, Ф. О.; Боwринг, С. А.; Хиггинс, Ј. А.; Фике, D. А.; Еддy, M. П. (2010). „Тхе еарлиест Цамбриан рецорд оф анималс анд оцеан геоцхемицал цханге”. Геологицал Социетy оф Америца Буллетин. 122 (11–12): 1731—1774. Бибцоде:2010ГСАБ..122.1731М. дои:10.1130/Б30346.1. 
  5. ^ „Неw Тимелине фор Аппеаранцес оф Скелетал Анималс ин Фоссил Рецорд Девелопед бy УЦСБ Ресеарцхерс”. Тхе Регентс оф тхе Университy оф Цалифорниа. 10. 11. 2010. Приступљено 01. 9. 2014. 
  6. ^ Кирсцхвинк, Ј. L. (1992). „Лате Протерозоиц лоw-латитуде глобал глациатион: Тхе сноwбалл Еартх”. Ур.: Сцхопф, Ј. W.; Клеин, C. Тхе Протерозоиц Биоспхере: А Мултидисциплинарy Студy (ПДФ). Цамбридге Университy Пресс. стр. 51—2. 
  7. ^ Аллен, Пхилип А.; Етиенне, Јамес L. (2008). „Седиментарy цхалленге то Сноwбалл Еартх”. Натуре Геосциенце. 1 (12): 817—825. Бибцоде:2008НатГе...1..817А. дои:10.1038/нгео355. 
  8. ^ Катсута, Н.; Схимизу, I.; Хелмстаедт, Х.; Такано, M.; Каwаками, С.; Кумазаwа, M. (01. 6. 2012). „Мајор елемент дистрибутион ин Арцхеан бандед ирон форматион (БИФ): инфлуенце оф метаморпхиц дифферентиатион”. Јоурнал оф Метаморпхиц Геологy. 30 (5): 457—472. дои:10.1111/ј.1525-1314.2012.00975. 
  9. ^ Спеер, Бриан. „Тхе Протерозоиц Еон”. Университy оф Цалифорниа Мусеум оф Палеонтологy. 
  10. ^ „Интернатионал Цхроностратиграпхиц Цхарт 2015” (ПДФ). Интернатионал Цоммиссион он Стратиграпхy. Приступљено 23. 01. 2016. 
  11. ^ Огг, Ј. Г.; Огг, Г.; Градстеин, Ф. M. (2016). А Цонцисе Геологиц Тиме Сцале: 2016. Елсевиер. стр. 20. ИСБН 978-0-444-63771-0. 
  12. ^ а б Монрое, Јамес С.; Wицандер, Реед (1997). Тхе Цхангинг Еартх: Еxплоринг Геологy анд Еволутион (2нд изд.). Белмонт: Wадсwортх Публисхинг Цомпанy. стр. 492. ИСБН 9781285981383. 
  13. ^ Левин, Харолд L. (2010). Тхе еартх тхроугх тиме (9тх изд.). Хобокен, Н.Ј.: Ј. Wилеy. стр. 230–233. ИСБН 978-0470387740.  Оутлинед ин Горе, Памела Ј.W. (25. 10. 2005). „Тхе Еарлиест Еартх: 2,100,000,000 yеарс оф тхе Арцхеан Еон”. 
  14. ^ Давис, C.M. (1964). „Тхе Прецамбриан Ера”. Реадингс ин тхе Геограпхy оф Мицхиган. Мицхиган Стате Университy. 
  15. ^ „Зирцонс аре Форевер”. Департмент оф Геосциенце. 2005. Архивирано из оригинала 18. 5. 2019. г. Приступљено 28. 4. 2007. 
  16. ^ Цавосие, Аарон Ј.; Валлеy, Јохн W.; Wилде, Симон А. (2007). „Цхаптер 2.5 Тхе Олдест Террестриал Минерал Рецорд: А Ревиеw оф 4400 то 4000 Ма Детритал Зирцонс фром Јацк Хиллс, Wестерн Аустралиа”. Девелопментс ин Прецамбриан Геологy. 15: 91—111. ИСБН 9780444528100. дои:10.1016/С0166-2635(07)15025-8. 
  17. ^ У.С. Геологицал Сурвеy Геологиц Намес Цоммиттее (2010), „Дивисионс оф геологиц тиме – мајор цхроностратиграпхиц анд геоцхронологиц унитс”, У.С. Геологицал Сурвеy Фацт Схеет 2010–3059, Унитед Статес Геологицал Сурвеy, стр. 2, Приступљено 20. 6. 2018 
  18. ^ Фан, Јунxуан; Хоу, Xудонг (фебруар 2017). „Цхарт”. Интернатионал Цоммиссион он Стратиграпхy. Интернатионал Цхроностратиграпхиц Цхарт. Приступљено 10. 5. 2018. 
  19. ^ Сентер, Пхил (1. 4. 2013). „Тхе Аге оф тхе Еартх & Итс Импортанце то Биологy”. Тхе Америцан Биологy Теацхер. 75 (4): 251—256. С2ЦИД 85652369. дои:10.1525/абт.2013.75.4.5. 
  20. ^ Камп, Улрицх (6. 3. 2017). „Глациатионс”. Интернатионал Енцyцлопедиа оф Геограпхy: Пеопле, тхе Еартх, Енвиронмент анд Тецхнологy: 1—8. ИСБН 9780470659632. дои:10.1002/9781118786352.wбиег0612. 
  21. ^ „Стратиграпхиц Гуиде”. Интернатионал Цоммиссион он Стратиграпхy. Табле 3. Приступљено 9. 12. 2020. 
  22. ^ Хитцхцоцк, C. Х. (1874). Тхе Геологy оф Неw Хампсхире. стр. 511. „Тхе наме Еозоиц сеемс то хаве беен пропосед бy Др. Ј.W. Даwсон, оф Монтреал, ин 1865. Хе дид нот фуллy дефине тхе лимитс оф итс апплицатион ат тхат тиме; бут ит сеемс то хаве беен генераллy ундерстоод бy геологистс то ембраце алл тхе обсцурелy фоссилифероус роцкс олдер тхан тхе Цамбриан.” 
  23. ^ Буллетин. 767. У.С. Говернмент Принтинг Оффице. 1925. стр. 3. „[1888] Сир Ј. W. Даwсон преферс тхе терм “Еозоиц” [то Арцхеан], анд wоулд хаве ит инцлуде алл тхе Пре-Цамбриан страта.” 
  24. ^ Салоп, L.Ј. (2012). Геологицал Еволутион оф тхе Еартх Дуринг тхе Прецамбриан. Спрингер. стр. 9. ИСБН 978-3-642-68684-9. „а поссибилитy оф дивидинг тхе Прецамбриан хисторy инто тwо еонс: тхе Еозоиц, ембрацинг тхе Арцхеан Ера онлy, анд тхе Протозоиц, цомприсинг алл тхе ремаининг Прецамбриан Ерас.” 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Валлеy, Јохн W., Wиллиам Х. Пецк, Елизабетх M. Кинг (1999) Зирцонс Аре Форевер, Тхе Оутцроп фор 1999, Университy оф Wисцонсин-Мадисон Wгеологy.wисц.еду Архивирано на сајту Wayback Machine (16. март 2012) – Evidence from detrital zircons for the existence of continental crust and oceans on the Earth 4.4 Gyr ago Accessed Jan. 10, 2006
  • Wilde, S. A.; Valley, J. W.; Peck, W. H.; Graham, C. M. (2001). „Evidence from detrital zircons for the existence of continental crust and oceans on the Earth 4.4 Gyr ago”. Nature. 409 (6817): 175—178. PMID 11196637. doi:10.1038/35051550. 
  • Wyche, S.; Nelson, D. R.; Riganti, A. (2004). „4350–3130 Ma detrital zircons in the Southern Cross Granite–Greenstone Terrane, Western Australia: implications for the early evolution of the Yilgarn Craton”. Australian Journal of Earth Sciences. 51 (1): 31—45. Bibcode:2004AuJES..51...31W. doi:10.1046/j.1400-0952.2003.01042.x. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Prekambrijum на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prekambrijum&oldid=27674974”