Самсунг

С Википедије, слободне енциклопедије
Самсунг
Типчебол (Цхаебол)
Индустријатехнолошки конгломерат
Основана1938. год.; пре 86 година (1938)
ОснивачЛи Бјонг-Чул
СедиштеСамсунг Таун, Сеул, Јужна Кореја
Подручјавише држава
Кључни људиЛи Кун-Хи (предсједник и ГИД)
Ли Су-Бин (председник, ИД у Самсунг Животноме осигурању)[1]
Производ(и)одећа, хемикалије, електроника, електронске компоненте (нпр. полупроводници), телекомуникациона опрема, медицинска опрема, прецизни инструменти, бродови
Услугеоглашавање, грађевина, забава, финансијске услуге, услуге информационо-комуникационих технологија, медицинске услуге, малопродаја
Приход247,5 млрд. $ (2011)[2]
Нето зарада18,3 млрд. $ (2011)[2]
Актива384,3 млрд. $ (2011)[2]
Акцијски капитал224,7 млрд. $ (2011)[2]
Запослених369.000 (2011)[2]
ПодружницеСамсунг Електроника
Самсунг Животно осигурање
Самсунг Тешка индустрија
Самсунг C&Т корпорација
Самсунг СДС и др.
Вебсајтwww.samsung.com

Самсунг група (енгл. Samsung Group, IPA: /sam.sʌŋ/) је јужнокорејска мултинационална компанија конгломерат са седиштем у граду Самсунг Таун, Сеул. Обухвата бројне филијале и зависне компаније, уједињене под највећим јужнокорејским брендом Самсунг.

Познате индустријске филијале ове групе су Самсунг Електроника (енгл. Samsung Electronics), друга компанија у свету у области информационих технологија по приходима у 2011. години,[3][4] Самсунг Тешка Индустрија (енгл. Samsung Heavy Industries), друга компанија у свету у области бродоградње по приходима у 2010. години,[5] Самсунг Инжењеринг (енгл. Samsung Engineering) и Самсунг C&Т, 35. и 72. највећа грађевинска компанија у свету, респективно, и Самсунг Теквин (енгл. Samsung Techwin), произвођач оружаних технологија и оптоелектронике.[6] Друге познате филијале су Самсунг Животно Осигурање (енгл. Samsung Life Insurance), 14. највећа компанија у свету у области животног осигурања,[7] Самсунг Еверланд, оператор одмаралишта Еверланд, најстаријег тематског парка у Јужној Кореји[8] и Цхеил Wорлдwиде, 19. компанија у свету у области оглашавања по приходима у 2010. години.[9][10]

Самсунг производи приближно петину укупног извоза Јужне Кореје[11] и приходи су му већи од БДП-а многих земаља; 2006. године, Самсунг је био на 35. месту највећих светских компанија.[12] Компанија има снажан утицај јужнокорејски економски развој, политику, медије и културу и главна је покретачка снага "Чуда са реке Хан".[13][14]

Назив[уреди | уреди извор]

Према оснивачу Самсунг Групе, Ли Бјонг-Чул-у значење речи Самсунг на корејском језику је "три звезде". Реч "три" представља нешто "велико, бројно и снажно"; реч "звезда" представља вечност.[15]

Историја[уреди | уреди извор]

1938 до 1970[уреди | уреди извор]

1938. Ли Бјонг-Чул се из велике земљопосједничке породице у округу Уијеунг преселио у оближњи Даегу и основао Самсунг Сангхое . Самсунг је почео као мало трговачко предузеће са четрдесет радника из Су-донга (сада Ингио-донг).[16] Бавили су се узгајивањем локалних намирница и правили су резанце. Компанија је напредовала и Ли је преселио седиште компаније у Сеул 1947. Када је избио Корејски рат, био је присиљен да напусти Сеул. Основао је шећерану у Буасну. 1954. Ли је основао Цхеил Мојик и изградио фабрику у Даегуу. То је била највећа фабрика вуне у земљи.

Ли је настојао да успостави Самсунг као лидера у широком спектру индустрија. Прешли су у бизнис као што је осигурање, хартије од вриједности и продаја. Председник Парк Чунг Хе је видео велики значај индустријализације. Он је фокусирао своју стратегију привредног развоја на неколико великих домаћих конгломерата и помагао им је финансијски.[17] 1947. Чо Хонг-јаи, оснивач Хyосунг групе је инвестирао у нову компанију названу Самсунг Мулсан Гонгса односно Самсунг Традинг Цорпоратион заједно са оснивачем Самсунга Ли Бјонг-чулом. Након неколико година, Чо и Ли су се одвојили услед разлика у стилу управљања.[18]

Касних 60-их, Самсунг група је ушла у електро индустрију. Основали су неколико одељења везаних за електронику као што су Самсунг Елецтроницс Девицес, Самсунг Елецтро-Мецханицс, Самсунг Цорнинг и Самсунг Семицондуцтор & Телецоммуницатионс и изградили зграду у Сувону. Први производ им је био црно бели телевизор.

1970 до 1990[уреди | уреди извор]

1980-е Самсунг је ушао у телекомуникацијску и хардвер индустрију. Њихов први производ биле су телефонске централе. Постројење је напредовало у телефонској и факс производњи и постало центар Самсунгове производње телефона. Произвели су више од 800 милиона мобилних телефона до данашњег дана.[19]

Након смрти оснивача Лија, 1987. Самсунг Гроуп се раздвојила у четири пословне групације - Самсунг Гроуп, Схинсегае Гроуп, ЦЈ Гроуп и Хансол Гроуп.[20] 1980-е Самсунг Елецтроницс је почео са великим улагањима у истраживање и развој, те инвестиције су биле од кључног значаја и гурнули су компанију у први план глобалне електронске индустрије. 1982. изградили су фабрику за телевизијску монтажу у Португалу, 1984. фабрику у Њујорку, 1985. фабрику у Токију, постројење у Енглеској и још једно постројење у Остину (Аустин), Тексас 1996-е. До 2012-е Самсунг је инвестирао више од 13 милијарди америчких долара у постројење у Остину. То чини Остин локацијом с највећим страним улагањем у Тексасу и једном од највећих страних инвестиција у Сједињеним Америчким Државама.[21]

1990 до 2000[уреди | уреди извор]

Самсунг је почео да расте као међународна корпорација у 1990-им. Самсунгове грађевинске филијале су добиле уговоре о изградњи две куле Петронас у Малезији: Тајпеј 101 у Тајвану и Бурџ Калифа у Уједињеним арапским емиратима.[22] 1993. године Ли Кун-хи је продао 10 Самсунгових огранака, смањио компанију и спојио остале операције како би се фокусирао на три индустрије: електронику, инжињеринг и хемикалије. 1996. године, Самсунг група је поново стекла фондацију универзитета Сунгкyункwан.

Самсунг је постао највећи светски произвођач чипова након Интел-а.[23] 1995. године, Самсунг је направио свој први ЛЦД екран. Десет година касније, Самсунг је постао највећи светски произвођач ЛЦД панела и Сони је контактирао Самсунг да сарађују, а 2006 године С-ЛЦД је основан као заједнички подухват. 26. децембра 2011. је објављено да је Самсунг постао власник целокупног С-ЛЦД-а.[24]

У поређењу са другим великим корејским компанијама, Самсунг је преживео азијску финансијску кризу 1997. године релативно неоштећен. Међутим, Самсунг Мотор је продат Рено-у у значајном губитку. Међутим, Самсунг и даље производи авионске моторе и гасне турбине.[25]

2000 до данас[уреди | уреди извор]

Године 2010, Самсунг је објавио 10-годишњи план који се фокусира на пет занимања.[26]

У првом кварталу 2012. године, Самсунг Електроникс је постао највећи произвођач мобилних телефона на свету, престигавши Нокиу, која је била тржишни лидер од 1998. године.[27][28]

Дана 24. августа 2012. године Самсунг Електроникс је морао да плати Еплу 1,05 милијарди због кршења шест својих патената у технологији паметних телефона. Међутим то је доста мање од 2,5 милијарди долара колико је Епл тражио. Такође је уследила јужнокорејска одлука у којој се наводи да су обе компаније криве за кршење интелектуалне својине једни друге. Тада је Епл покушао да забрани продају 8 Самсунгових телефона у САД-у,[29] што је суд одбио.[30]

У 2015. години Самсунг је добио више патената у САД-у него било која друга компанија. До 11. децембра, Самсунг је добио 7,679 корисних патената.[31]

Дана 2. августа 2016. године, Самсунг Електроникс је представио нови Галаxy Ноте 7.[32] Медјутим почетком септембра 2016. године Самсунг је обуставио продају телефона из разлога што је телефон имао проблем прегревања батерије што је могло да изазове чак и експлозију.[33]

Аквизиције и покушаји аквизиције[уреди | уреди извор]

Самсунг је направио следеће аквизиције и покушаје аквизиције:[34]

Ролеј - Швајцарска борба за сатове[уреди | уреди извор]

Самсунг Теквин је купио немачког произвођача камера, Ролеја, 1995. године. Самсунг (Ролеј) је искористио своју оптичку експертизу на кристалима нове линије 100% швајцарских сатова, коју је дизајнирао тим часовничара у Ноувелле Пиqуерз C.А. у Бассеqуорт, Швајцарска. Ролекс-ова одлука да се бори са Ролеј-ем на сваком фронту произашла је из блиске сличности између ова два имена и страха да ће њена продаја бити последица тога. Ролеx види ту борбу на фронту као виталну за читаву Швајцерску индустрију сатова. Ролеx је успео да задржи Ролеј-а ван немачког тржишта те је 11. марта 1995. године окружни суд у Келну забранио рекламирање и продају Ролеј-а на територији Немачке.[35] 1999. године, руководиоци Ролеја су откупили компанију.[36]

Фокер - холандски произвођач авиона[уреди | уреди извор]

Самсунг је изгубио шансу да оживи своју неуспелу понуду да преузме холандског произвођача авиона Фокера када су остали произвођачи авиона одбили да склопе савез. Три предложена партнера: Хјундаи, Хањин и Даеву, обавестили су јужнокорејску владу да се неће придружити Самсунг Ајроспејс Индустрису.[37]

АСТ Рисрч[уреди | уреди извор]

Самсунг је купио АСТ (1994) у неуспелом покушају да се пробију на компјутерско тржиште Северне Америке. Самсунг је био приморан да затвори АСТ што је довело до отпуштања великог броја радника и низа губитака.[38]

ФУБУ - одећа[уреди | уреди извор]

1992. године, амерички модни предузетник Дејмонд Џон је започео компанију са колекцијом шешира коју је направио у подруму своје куће у Квинс округу града Њујорка. Како би финансирао своју компанију, Џон је морао да кућу под хипотеку од 100,000 долара. Уз помоћ пријатеља, Џон је једну половину своје куће претворио у прву фабрику ФУБУ-а, док је у другој половини живео. Са проширењем ФУБУ-а, Самсунг је 1995. године одлучио да инвестира у ФУБУ.[39]

Имање браће Лехман[уреди | уреди извор]

Самсунг Секјуритис је била једна од неколико брокера који су били заинтересовани за Имање браће Лехман.

МЕДИСОН - ултразвучни уређаји[уреди | уреди извор]

У децембру 2010. године, Самсунг Електорникс је купио МЕДИСОН, јужнокорејску компанију медицинске опреме.[40]

Грандис - произвођач меморије[уреди | уреди извор]

У јулу 2011. годние, Самсунг је објавио да је купио произвођача МРАМ-а, Грандис.[41] Речено је да ће се Грандис фокусирати на прављењу нове генерације РАМ-а.[42]

Заједнички подухват Самсунга и Сонија - ЛЦД[уреди | уреди извор]

Дана 26. децембра 2011. године, комисија Самсунг Електроникса је одобрила план о куповини Сонијевог целокупног удела у њиховом заједничком подухвату ЛЦД-у у вредности од 938,91 милиона долара.[24]

мСпот - музичке услуге[уреди | уреди извор]

Дана 9. маја 2012. године, мСпот је објавио да је купљен од стране Самсунг Електроникса са намером пружања музичке услуге у облаку.[43] Производ тога је Самсунг Мјузик Хаб.

НВЕЛО - произвођач кеш софтвера[уреди | уреди извор]

У децембру 2012. године, Самсунг је објавио да је купио произвођача приватних софтвера за складиштење, НВЕЛО, чије је седиште у месту Санта Клара, Калифорнија.[44]

НеуроЛогика - преносиви ЦТ скенер[уреди | уреди извор]

У јануару 2013. године, Самсунг је објавио да је купио НеуроЛогику. Услови договора нису објављени.[45]

СмартТингс - кућна аутоматизација[уреди | уреди извор]

Дана 14. августа 2014. године, Самсунг је купио СмартТингс. Компанија није објавила набавну цену, али је ТекКранч саопштио цену од 200 милиона долара када су почели договоре у јулу 2014.[46]

КвајетСајд - америчка фирма клими уређаја[уреди | уреди извор]

Дана 19. августа 2014. године, Самсунг је изјавио да је купио КвајетСајд како би побољшао свој бизнис "паметна кућа". Потпарол Самсунга је изјавио да је Самсунг купио 100% КвајетСајда али је одбио да саопшти цену или неке друге детаље.[47]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Олсен, Кели (22. 4. 2008). „Самсунг цхаирман ресигнс овер сцандал”. Ассоциатед Пресс. Архивирано из оригинала 29. 4. 2008. г. Приступљено 22. 4. 2008 — преко Гоогле Неwс. 
  2. ^ а б в г д „Самсунг Профиле 2011”. www.самсунг.цо.кр. 31. 12. 2010. Архивирано из оригинала 30. 5. 2012. г. Приступљено 10. 6. 2012. 
  3. ^ „Тецхнологy - Самсунг беатс ХП то поле поситион”. Фт.цом. Приступљено 4. 9. 2010. 
  4. ^ Ецономист.цом Суццессион ат Самсунг – Цроwнинг суццесс
  5. ^ Парк, Кyунгхее (28. 7. 2009). „Јулy 29 (Блоомберг) – Самсунг Хеавy Схарес Гаин он Схелл’с Платформ Ордерс (Упдате1)”. Блоомберг. Приступљено 11. 11. 2010. 
  6. ^ „Тхе Топ 225 Интернатионал Цонтрацторс2010”. Енр.цонструцтион.цом. 25. 8. 2010. Приступљено 11. 11. 2010. 
  7. ^ „Глобал 500 2009: Индустрy: - ФОРТУНЕ он ЦННМонеy.цом”. Монеy.цнн.цом. 20. 7. 2009. Приступљено 4. 9. 2010. 
  8. ^ „Тхе Wорлд'с Бест Амусемент Паркс”. Форбес.цом. 21. 3. 2002. Архивирано из оригинала 29. 03. 2012. г. Приступљено 11. 9. 2010. 
  9. ^ „Цхеил Wорлдwиде Инц (030000:Кореа СЕ)”. бусинессwеек.цом. 15. 9. 2010. Архивирано из оригинала 05. 10. 2012. г. Приступљено 16. 9. 2010. 
  10. ^ „Агенцy Фамилy Треес 2010”. Адвертисинг Аге. 26. 4. 2010. Приступљено 16. 9. 2010. 
  11. ^ Хутсон, Грахам; Рицхардс, Јонатхан (17. 4. 2008). „Самсунг цхаирман цхаргед wитх таx евасион - Тимес Онлине”. Тхе Тимес. Лондон. Приступљено 28. 2. 2011. 
  12. ^ „[초 국가기업] <上> 삼성 매출>싱가포르 ГДП… 국가를 가르친다 – 조선닷컴”. Цхосун.цом. Архивирано из оригинала 28. 11. 2010. г. Приступљено 11. 11. 2010. 
  13. ^ „Самсунг анд итс аттрацтионс - Асиа’с неw модел цомпанy”. Тхе Ецономист. 1. 10. 2011. Приступљено 11. 1. 2012. 
  14. ^ „Соутх Кореа’с ецономy - Wхат до yоу до wхен yоу реацх тхе топ?”. Тхе Ецономист. 12. 11. 2011. Приступљено 11. 1. 2012. 
  15. ^ „한국 10대 그룹 이름과 로고의 의미”. www.кореадаилy.цом. 10. 7. 2006. Приступљено 19. 9. 2010. 
  16. ^ „Хисторy – Цорпорате Профиле – Абоут Самсунг – Самсунг”. Самсунг Гроуп. Самсунг Гроуп. Архивирано из оригинала 15. 04. 2011. г. Приступљено 21. 10. 2015. 
  17. ^ наме=лее-кун-хее-ресигнс>Ихлwан, Моон (22. 4. 2008). „Сцандал-Плагуед Самсунг Цхаирман Qуитс”. Блоомберг. Приступљено 21. 10. 2015. 
  18. ^ „Индустриал гиант'с роотс тиед то нyлон продуцтс”. Јоонгангдаилy.јоинс.цом. 9. 11. 2009. Приступљено 5. 2. 2011. 
  19. ^ (језик: корејски) Гумисамсунг.цом Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2016)
  20. ^ „Samsung to celebrate 100th anniversary of late founder”. koreaherald.com. 29. 3. 2010. Архивирано из оригинала 29. 04. 2011. г. Приступљено 21. 1. 2011. 
  21. ^ „Samsung invests $4B in Austin to boost chip output”, Austin Business Journal, 21. 8. 2012, Приступљено 22. 8. 2012 
  22. ^ „Dubai skyscraper symbol of S. Korea's global heights - CNN.com”. edition.cnn.com (на језику: енглески). Приступљено 19. 05. 2019. 
  23. ^ „South Korean court rules Samsung didn’t copy Apple’s iPhone design, but both infringed patents - The Washington Post”. web.archive.org. 26. 08. 2012. Архивирано из оригинала 26. 08. 2012. г. Приступљено 19. 05. 2019. 
  24. ^ а б „Samsung buys out Sony LCD venture” (на језику: енглески). 26. 12. 2011. Приступљено 19. 05. 2019. 
  25. ^ „UPDATE 1-Samsung Techwin to spin off camera business”. Reuters (на језику: енглески). 06. 11. 2008. Приступљено 19. 05. 2019. 
  26. ^ „Biogen Idec Inc Massachusetts Teams With Samsung”. web.archive.org. 23. 08. 2012. Архивирано из оригинала 23. 08. 2012. г. Приступљено 19. 05. 2019. 
  27. ^ „Samsung overtakes Nokia in phones” (на језику: енглески). 27. 04. 2012. Приступљено 19. 05. 2019. 
  28. ^ „Samsung Overtakes Nokia for Cellphone Lead - IHS Technology”. technology.ihs.com. Приступљено 19. 05. 2019. 
  29. ^ „Bloomberg - Are you a robot?”. www.bloomberg.com. Приступљено 19. 05. 2019. 
  30. ^ „Scribd”. Scribd (на језику: енглески). Приступљено 19. 05. 2019. 
  31. ^ „New stats: Samsung surges past IBM to lead U.S. patent race for 2015”. GeekWire (на језику: енглески). 15. 12. 2015. Приступљено 19. 05. 2019. 
  32. ^ „Samsung reveals Galaxy Note 7 will be unveiled at event on August 2nd”. Mail Online. 18. 07. 2016. Приступљено 19. 05. 2019. 
  33. ^ Hern, Alex (11. 10. 2016). „Samsung Galaxy Note 7 production permanently ended following battery explosions”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 19. 05. 2019. 
  34. ^ RicknA$?s, Mikael (01. 06. 2012). „Samsung buys Swedish wireless chip company Nanoradio”. Computerworld (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 03. 2019. г. Приступљено 19. 05. 2019. 
  35. ^ „Voigtlander & Rollei non-camera items”. web.archive.org. 21. 08. 2011. Архивирано из оригинала 21. 08. 2011. г. Приступљено 19. 05. 2019. 
  36. ^ „WWW.TLR-CAMERAS.COM/Rollei”. www.tlr-cameras.com. Приступљено 19. 05. 2019. 
  37. ^ „Samsung Loses Attempt to Acquire Fokker”. Los Angeles Times (на језику: енглески). 01. 01. 1997. ISSN 0458-3035. Приступљено 19. 05. 2019. 
  38. ^ „FT.com / Technology - Samsung buys Dutch group in return to M&A”. web.archive.org. 26. 01. 2011. Архивирано из оригинала 26. 01. 2011. г. Приступљено 19. 05. 2019. 
  39. ^ „FUBU Shoes | ShoeShowCase”. web.archive.org. 24. 12. 2010. Архивирано из оригинала 24. 12. 2010. г. Приступљено 19. 05. 2019. 
  40. ^ Ramstad, Evan (14. 12. 2010). „Samsung Electronics Expands Into Medical Equipment”. Wall Street Journal (на језику: енглески). ISSN 0099-9660. Приступљено 19. 05. 2019. 
  41. ^ Mearian, Lucas. „Samsung buys memory maker Grandis”. CIO UK. Приступљено 19. 05. 2019. [мртва веза]
  42. ^ „Samsung Acquires New-Gen Memory Maker Grandis”. eWEEK. Приступљено 19. 05. 2019. 
  43. ^ „SAMSUNG ELECTRONICS ACQUIRES MSPOT | mSpot”. web.archive.org. 12. 05. 2012. Архивирано из оригинала 12. 05. 2012. г. Приступљено 19. 05. 2019. 
  44. ^ „Samsung Electronics Acquires NVELO | Samsung Semiconductor Global Website”. www.samsung.com (на језику: енглески). Приступљено 19. 05. 2019. 
  45. ^ „Samsung Buys Medical Imaging Company NeuroLogica”. TechCrunch (на језику: енглески). Приступљено 19. 05. 2019. [мртва веза]
  46. ^ Tilley, Aaron. „Samsung Acquires SmartThings, A Fast-Growing Home Automation Startup”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 19. 05. 2019. 
  47. ^ „Samsung buys U.S. air conditioner firm Quietside in 'smart home' push”. Reuters (на језику: енглески). 19. 08. 2014. Приступљено 19. 05. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]