Johanes Vermer

Johanes Vermer
Detalj sa slike Prostitutka iz 1656. na kojem je Vermerov autoportret
Lični podaci
Datum rođenja	(1632-10-31)31. oktobar 1632.
Mesto rođenja	Delft, Nizozemska republika
Datum smrti	15. decembar 1675.(1675-12-15) (43 god.)
Mesto smrti	Delft, Nizozemska republika
Potpis	[[File:|frameless|upright=0.72|alt=]]

Devojka sa bisernom minđušom (1665-67.)

Mlekarica (oko 1658—1660), 45.4 x 41 cm Rijksmuzeum

Johanes Vermer, takođe Jan Vermer, Jan Vermer van Delft (hol. Johannes Vermeer, Jan Vermeer van Delft, Delft, 31. oktobar 1632 — 15. decembar 1675) bio je holandski barokni slikar 17. veka, atkivan tokom Zlatnog doba Holandije.

Biografija

Bio je kršten u protestantskoj crkvi u Delftu. Njegov otac imenom Rajner Janz Vos i posle iz nepoznatih razloga promenio je ime u Vermer, radio je kao ugostitelj ali je o sebi govorio da je proizvođač svile. Možda se zbog toga mnoge tapiserije javljaju na Vermerovim slikama.

Vermer i njegova porodica pripadala je srednjoj klasi i živeli su u velikoj kući. Njegovi preroditelji su bili nepismeni a nepismena je bila i Vermerova mati. Jan se rodio kao drugo dete i kao jedini sin.

Motivacija Jana da postane slikar i njegovi počeci su u tajnosti ali se beleži da je morao da radi šest godina u ateljeu majstora koji je bio član ceha Sv. Luke (cehu slikara), da bi 1653. godine bio primljen u ceh i da bi mogao da potpisuje i prodaje vlastita dela. Neki istraživači su mišljenja da je putovao u Amsterdam i Utreht na studijska putovanja.

Vermer se oženio 1653. godine sa Katerinom Bolnes koja je bila katoličke vere i nije sigurno da je Jan posle svadbe prestupio. U braku je imao jedanaest dece koji su bili vaspitani u katoličkoj veri.

U početku je u Janovom delu bilo uticaja iz religije, mitologije i žanrovskih motiva škole iz Utrehta koja je polazila od Karavađa. Njegova zašta je posedovala dela iz utrehtske škole i bila je rođaka jednog utrehtskog slikara.

Posle određenog vremena dolazi do obrta i Jan počinje da slika scene iz života. Njegove figure na slikama su kao da su uhvaćene u jadnom trenutku što mu daje dostojanstvenost i život u njegovim delima.

Vermer je u početku svog života živeo kao i njegov otac od prodaje umetničkih dela i u proseku je slikao po dva platna za godinu dana ali je ipak smatran za slikara u brojnim spisima a kasnije i za poznavaoca slikarstva i bio je pozivan da odredi cenu za pojedine slike ali i njegove vlastite slike su se jako povoljno prodavale.

Vermer nije mnogo stvarao ni u vreme najveće slave ali je dobro prodavao slike. U vreme kada ge je posetio francuski putopisac Baltazar Monkonis nije mogao da mu pokaže ni jednu svoju sliku. Kada su skupa posetili kuću pekara Henrika van Bujtena koji je bio skupljač Vermerovih dela ovaj putopisac je zabeležio da je tu video Vermerovu sliku sa jednom figurom koja je imala neverovatnu cenu od 600 zlatnih guldena.

Godine 1660. je Vermera posetio poznavalac umetnosti Piter van Bekout koje je zabeležio da je video neke slike od Vermera koje su imale kao jednu od najznačajnijih karakteristika perspektivu. U ovo doba Vermer je bio pozvan u Hag da posudi verodostojnost slika od italijanskih majstora Rafael Santija i Mikelanđela. Za vreme invazije Francuza 1678. godine Vermerova porodica je upala u teškoće i on je u to vreme slikao još manje nego do tada.

Godine 2003, režiser Peter Veber je snimio film o okolnostima Vermerove slike „Devojka sa bisernom minđušom“.

Dela

Celokupni opus Johanesa Vermera je veoma mali i obuhvata 37 danas poznatih dela. Formati njegovih slika su dosta mali. U ranoj fazi slikao je istorijske prizore, dok se kasnije specijalizovao za žanr slikarstvo. Sa gledišta današnje estetike, najpoznatija dela su mu Alegorija umetnosti (Slikar u ateljeu), Pogled na Delft i Devojka sa bisernom minđušom. Tokom 19. veka, usled naraslog interesovanja za njegovo slikarstvo i malog broja poznatih dela, pripisivali su mu znatno veći broj slika. Do danas je istraživanjem otkriven njegov jedinstveni način slikanja.

Vermer je proizvodio efekte providnih slojeva boje tehnikom zrnastih nanosa poznatom pod imenom poantije (pointillé). Ne postoje sačuvani njegovi crteži, tako da se o načinu na koje je pripremao kompozicije može samo posredno zaključivati. Istoričari umetnosti veruju da je Vermer koristio aparat kamera opskura da precizno pozicionira objekte u prostoru. Do ovog zaključka se dolazi posmatrajući izvesne optičke disproporcije na njegovim slikama.

Ne postoji umetnik toga doba koji je sa takvom veštinom upotrebljavao lapis lazuli, prirodni ultramarin. Vermer nije ovu dragocenu boju izdašno koristio ne samo za plave površine, već i kao podlogu za druge boje, recimo za senke na zidu. Smatra se da su ga na ovaj pristup inspirisale ideje Leonarda koji je tvrdio da predmeti preuzimaju deo boje od susednih objekata.

Dela

Datum	Ime	Galerija	dimenzije (cm)
potpisano, ± 1653-1656	Dijana sa nimfama	Maurichejs, Hag	98,5 × 105
potpisano, ± 1654-1656	Hristos u domu Marte i Marije	Nacionalna galerija Škotske, Edinburg	160 × 142
potpisano i datirano 1655.	Sveti Praksidis	Muzej Šapel de la vizitasion, Monako	101,6 × 82,6
potpisano i datirano 1656.	Povodačica	Državna galerija slika, Drezden	143 × 130
± 1656-1657	Usnula devojka	Muzej metropoliten, Njujork	87,6 × 76,5
± 1657-1659	Devojka čita pismo uz prozor	Državna galerija slika, Drezden	83 × 64,5
potpisano, ± 1657-1661	Uličica	Rajksmuzeum Amsterdam	53,5 × 43,5
± 1655-1660	Vojnik sa nasmejanom devojkom	Frikova kolekcija, Njujork	50,5 × 46
± 1658-1661	Mlekarica	Rajksmuzeum Amsterdam	45,5 × 40,6
± 1658-1661	Čaša vina	Galerija slika, Berlin	65 × 77
potpisano, ± 1659-1660	Dama sa dva gospodina	Muzej vojvode Antona Ulriha, Braunšvajg	78 × 67
± 1658-1661	Prekinuto muziciranje	Frikova kolekcija, Njujork	73,3 × 44,4
potpisano, ± 1660-1661	Pogled na Delft	Maurichejs, Hag	98,5 × 117,5
± 1662-1664	Muzičari	Bakingemska palata, London	73,3 × 64,5
± 1662-1665	Žena u plavom koja čita pismo	Rajksmuzeum Amsterdam	46,5 × 38
± 1662-1665	Žena sa terazijama	Nacionalna galerija, Vašington	42,5 × 38
± 1662-1665	Žena sa bokalom	Muzej metropoliten, Njujork	45,7 × 40,6
± 1662-1664	Sviračica na lauti	Muzej metropoliten, Njujork	51,4 × 45,7
± 1662-1665	Žena sa suncobranom	Galerija slika, Berlin	55 × 45
potpisano, ± 1665-1666	Žena piše pismo	Nacionalna galerija, Vašington	45 × 39,9
potpisano, ± 1665-1666	Žena sa crvenim šeširom	Nacionalna galerija, Vašington	23,2 × 18,1
± 1665-1670	Žena sa flautom	Nacionalna galerija, Vašington	20 × 17,8
potpisano, ± 1665-1667	Devojka sa bisernom minđušom	Maurichejs, Hag	46,5 × 40
potpisano, ± 1664-1667	Koncert	Galerija Izabela Stjuart Gardner, Boston (ukradena)	72,5 × 64,7
potpisano, ± 1662-1668	Alegorija umetnosti	Umetničko-istorijski muzej, Beč	120 × 100
potpisano, ± 1665-1674	Portret devojke	Muzej metropoliten, Njujork	44,5 × 40
± 1666-1667	Dama sa služavkom	Frikova kolekcija, Njujork	90,2 × 78,7
potpisano i datirano 1668.	Astronom	Luvr, Pariz	50 × 45
potpisano i datirano 1669.	Geograf	Umetnički institut, Frankfurt	53 × 46,6
potpisano, ± 1669-1671	Čipkarka	Luvr, Pariz	24,5 × 21
potpisano, ± 1667-1670	Ljubavno pismo	Rajksmuzeum Amsterdam	44 × 38,5
potpisano, ± 1669-1672	Gitaristkinja	Kenvud haus, London	53 × 46,3
potpisano, ± 1670-1671	Žena koja piše pismo sa služavkom	Nacionalna galerija Irske, Dablin	71,1 × 58,4
± 1671-1674	Alegorija vere	Muzel metropoliten, Njujork	114,3 × 88,9
potpisano, ± 1670-1673	Žena stoji i svira na virginalu	Nacionalna galerija, London	51,7 × 45,2
potpisano, ± 1670-1675	Žena sedi i svira na virginalu	Nacionalna galerija, London	51,5 × 45,5
± 1670	Žena sedi uz virginal	Privatna kolekcija Vin, Las Vegas	25,2 × 20

Literatura

• Liedtke, Walter A. (2007). Dutch Paintings in the Metropolitan Museum of Art. Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-0-300-12028-8. 
• Montias, John Michael (1991). Vermeer and His Milieu: A Web of Social History (reprint, illustrated izd.). Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00289-7. 
• Huerta, Robert D. (2003). Giants of Delft: Johannes Vermeer and the Natural Philosophers: the Parallel Search for Knowledge During the Age of Discovery. Bucknell University Press. ISBN 978-0-8387-5538-9. 
• Liedtke, Walter (2009). The Milkmaid by Johannes Vermeer. New York: The Metropolitan Museum of Art. ISBN 9781588393449. 
• Liedtke, Walter A. (2001). Vermeer and the Delft School. Metropolitan Museum of Art. ISBN 9780870999734. 
• Kreuger, Frederik H. (2007). New Vermeer, Life and Work of Han van Meegeren. Rijswijk: Quantes. str. 54, 218 and 220 give examples of Van Meegeren fakes that were removed from their museum walls. Pages 220/221 give an example of a non—Van Meegeren fake attributed to him. ISBN 978-90-5959-047-2. Arhivirano iz originala 29. 8. 2010. g. Pristupljeno 21. 9. 2009. 
• Schneider, Nobert (1993). Vermeer. Cologne: Benedikt Taschen Verlag. ISBN 978-3-8228-6377-0. 
• Sheldon, Libby; Costaros, Nicola (februar 2006). „Johannes Vermeer’s 'Young woman seated at a virginal”. The Burlington Magazine (vol. CXLVIII izd.) (1235). 
• Snyder, Laura J. (2015). Eye of the Beholder: Johannes Vermeer, Antoni van Leeuwenhoek, and the Reinvention of Seeing. New York: W. W. Norton. ISBN 978-0-393-07746-9. 
• Steadman, Philip (2002). Vermeer's Camera, the truth behind the masterpieces. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-280302-3. 
• Wadum, J. (1998). „Contours of Vermeer”. Ur.: I. Gaskel and M. Jonker. Vermeer Studies. Studies in the History of Art. Washington/New Haven: Center for Advanced Study in the Visual Arts, Symposium Papers XXXIII. str. 201—223. 
• Wheelock, Arthur K., Jr. (1988) [1st. Pub. 1981]. Jan Vermeer. New York: Abrams. ISBN 978-0-8109-1737-8. 

Spoljašnje veze

• (jezik: holandski) Vermerova dela u Rijksmuzeumu u Amsterdamu
• (jezik: engleski) Osnovno o Vermeru
• (jezik: holandski) Vermerov centar u Delftu
• (jezik: holandski) Veb sajt o Vermeru i Delftu
• (jezik: engleski) Johanes Vermer na Artsiklopediji
• (jezik: engleski) Internet galerija
• (jezik: srpski) Istorijska biblioteka: Jan Vermer, Alegorija slikarstva
• 500 pages on Vermeer and Delft
• Johannes Vermeer, biography at Artble
• Johannes Vermeer in the Encyclopædia Britannica
• Vermeer's Mania for Maps, WGBHForum, 30 December 2016
• Pigment analyses of many of Vermeer's paintings at Colourlex
• Location of Vermeer's The Little Street Архивирано на сајту Wayback Machine (15. октобар 2019)
• Stručnjaci tvrde da Vermer nije naslikao „Devojku sa flautom” („Politika”, 10. oktobar 2022)