Pređi na sadržaj

Azbest

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Azbest
Azbest (belo) sa muskovitom.
Opšte informacije
KategorijaSilikatni minerali
Struncova klasifikacija09.ED.15
Dana klasifikacija71.01.02d.03
Kristalne sistemeOrtorombičan, monokliničan
Identifikacija
Molekulska masa277.11 g
BojaZelen, crven, žut, beo, siv, plav
Kristalni habitusAmorfan, granularan, krupan
CepljivostPrizmatičan
PrelomVlaknast
Tvrdoća po Mosu2.5–6.0
SjajnostSvilast
OgrebBeo
Specifična težina2.4–3.3
Optičke osobineDvoosan
Indeks prelamanja1.53–1.72
Dvojno prelamanje0.008
2V ugao20° do 60°
DisperzijaRelativno slab
EkstinkcijaParalelan ili kos
Ultravioletna fluorescencijaNefluoroscentan
Tačka toplljenja400—1.040 °C (752—1.904 °F)

Azbest (grč. ἄσβεστος - negorljiv) je prirodni silikatni mineral, sačinjen od mekanih svilenkastih vlakana.[1] Slabo provodi toplotu, ne gori i ne ugljeniše se, tako da je veoma koristan kao izolator toplote i vatre.[2] Postoji šest vrsta, od kojih su sve sastavljene od dugih i tankih vlaknastih kristala, a svako vlakno sastavljeno je od mnogih mikroskopskih „vlakana“ koje se abrazijom i drugim procesima mogu pustiti u atmosferu. Azbest je odličan električni izolator i izuzetno je otporan na toplotu, te se dugi niz godina koristio kao građevinski materijal.[3] Međutim, sada je to dobro poznata opasnost po zdravlje i bezbednost, i upotreba azbesta kao građevinskog materijala u mnogim zemljama je nelegalna. Udisanje azbestnih vlakana može dovesti do različitih ozbiljnih oboljenja pluća, uključujući azbestozu i rak.[4]

Arheološke studije su pronašle dokaze da se azbest koristio još u kameno doba za jačanje keramičkih saksija,[5] ali je rudarstvo velikih razmera započelo tek krajem 19. veka kada su proizvođači i graditelji počeli da koriste azbest zbog njegovih poželjnih fizičkih svojstava.

Azbest je bio široko korišćen tokom 20. veka do 1970-ih, kada je javno prepoznavanje opasnosti po zdravlje od azbestne prašine dovelo do njegove zabrane u redovnoj gradnji i vatrootpornim instalacijama u većini zemalja.[6] Uprkos tome, a delom i zato što posledice izloženosti mogu potrajati decenijama, smatra se da najmanje 100.000 ljudi svake godine umre od bolesti povezanih sa izloženošću azbestu.[7]

Uprkos ozbiljnosti bolesti povezanih sa azbestom, materijal je široko korišćen u celom svetu, a smatra se da većina zgrada izgrađenih pre 1980-ih sadrži azbest.[8] Mnoge zemlje u razvoju i dalje podržavaju upotrebu azbesta kao građevinskog materijala, i eksploatacija azbesta je i dalje u toku, a najveći proizvođač Rusija je imala procenjenu proizvodnju od 790.000 tona u 2020. godini.[9] Godine 1989, američka agencija EPA je zabranila dalju upotrebu azbesta, čime se sprečava ulazak novih azbestnih proizvoda na tržište u SAD.[10]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Reč „azbest“, koja se prvi put koristila tokom 1600-ih godina, ultimatno potiče od starogrčkog ἄσβεστος, što znači „neugasiv“ ili „neugašen“.[11][12][13][14] Ime odražava upotrebu supstance za fitilje koji nikada ne izgaraju.[11]

U engleski jezik je dospela preko starofrancuske reči abestos, koji je zauzvrat potekla od reči iz grčkog preko latinskog, dok se u originalnom grčkom ta reč zapravo odnosila na živi kreč. Oksfordski rečnik engleskog jezika napominje da ga je Plinije pogrešno koristio za azbest, popularizujući pogrešan naziv. Azbest se na grčkom nazivao amiantos, što znači „neokaljani“,[15] jer nije bivao obeležen kada je bačen u vatru. Ovo je izvor reči za azbest na mnogim jezicima, poput portugalskog amianto. Početkom 15. veka na engleskom se takođe zvao „amiant“, ali je ovu upotrebu zamenio „azbest“.[16] Reč se na tom jeziku izgovara /æsˈbɛstəs/ ili /æsˈbɛstɒs/.[17]

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Azbest je slab provodnik toplote, otporan je na visoke temperature, što znači da ne gori i ne ugljeniše se, tako da je veoma koristan kao izolator toplote i vatre. Zahvaljujući tim osobinama, utkan je u zaštitnu odeću vatrogasaca, a koristi se i za izradu obloga za kočnice i kvačila motornih vozila, koji usled trenja postaju veoma topli. Kotlovi se često oblažu azbestom da bi se sprečili širenje vatre i vreline.[2][1]

Štetnost[uredi | uredi izvor]

Može biti veoma štetan po zdravlje, pa se pri korišćenju stvari koje sadrže azbest moraju poštovati određena uputstva. Udisanje azbestne prašine može da prouzrokuje azbestozu - plućnu bolest, ili mezoteliom - galopirajući rak pluća, pa je zbog toga u mnogim državama smanjena ili zabranjena trgovina azbestom.[2]

Pojava u prirodi[uredi | uredi izvor]

Azbest se može javiti kao beli, smeđi, plavi i dr. Dobija se iz azbestnih stena, a najveći rudnici se nalaze u Kanadi, Rusiji, Kini, Italiji i Južnoj Africi.

Hemijski sastav i formule[uredi | uredi izvor]

Udeo hemijskih elemenata u sastavu azbesta‍
magnezijum (Mg)
  
 0 26,3%
silicijum (Si)
  
 0 20,3%
vodonik (H)
  
 0 1,5%
kiseonik (O)
  
 0 51,9%
Hemijske formule azbesta[18]
Vrsta azbesta Hemijska formula
Beli Mg3Si2O5(OH)4
Smeđi (Mg,Fe)7Si8O22(OH)2
Plavi Na2Fe32+Fe23+(Si8O22)(OH)2

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 19. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ a b v Oxford školska enciklopedija, Knjiga-komerc. 2007. ISBN 978-86-7712-190-7.
  3. ^ Bureau of Naval Personnel, Basic Electricity. 1969: US Navy.
  4. ^ „What is asbestos?”. British Lung Foundation. Arhivirano iz originala 16. 04. 2020. g. Pristupljeno 19. 04. 2021. 
  5. ^ Yildirim Dilek; Sally Newcomb (2003). Ophiolite Concept and the Evolution of Geological Thought. Geological Society of America. str. 449. ISBN 978-0-8137-2373-0. 
  6. ^ Kazan-Allen, Laurie (15. 7. 2019). „Chronology of Asbestos Bans and Restrictions”. International Ban Asbestos Secretariat. 
  7. ^ King, Anthony (25. 6. 2017). „Asbestos, explained”. Royal Society of Chemistry. 
  8. ^ Kazan-Allen, Laurie (2. 5. 2002). „Asbestos: Properties, Uses and Problems”. International Ban Asbestos Secretariat. 
  9. ^ Flanagan, Daniel M. (29. 1. 2021). Mineral Commodity Summaries 2021. U.S. Geological Survey. str. 26—27. 
  10. ^ „EPA Actions to Protect the Public from Exposure to Asbestos”. United States Environmental Protection Agency. 30. 12. 2020. 
  11. ^ a b Alleman, James E.; Mossman, Brooke T (jul 1997). „Asbestos Revisited” (PDF). Scientific American. 277 (1): 54—57. Bibcode:1997SciAm.277a..70A. doi:10.1038/scientificamerican0797-70. Arhivirano iz originala (PDF) 3. 6. 2010. g. Pristupljeno 26. 11. 2010. 
  12. ^ Bostock, John (1856). „Asbestinon”. The Natural History of Pliny. Vol. IV. Prevod: Riley, H. T. London: Henry G. Bohn. str. 137. Pristupljeno 26. 11. 2010. 
  13. ^ Shorter Oxford English DictionaryNeophodna slobodna registracija (5th izd.). Oxford University Press. 2002. 
  14. ^ ἄσβεστος. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project.
  15. ^ ἀμίαντος in Liddell and Scott.
  16. ^ „asbestos | Origin and meaning of asbestos by Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-12-14. 
  17. ^ „asbestos”. Oxford Living Dictionaries. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 21. 03. 2019. g. Pristupljeno 21. 3. 2019. 
  18. ^ Wayback Machine

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Азбест&oldid=27553520”