Pređi na sadržaj

Vilijam Rouan Hamilton

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Vilijam Rouan Hamilton
Vilijam Rouan Hamilton
Lični podaci
Datum rođenja(1805-08-04)4. avgust 1805.
Mesto rođenjaDablin, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti2. septembar 1865.(1865-09-02) (60 god.)
Mesto smrtiDablin, Ujedinjeno Kraljevstvo
ObrazovanjeTriniti koledž, Westminster School
Naučni rad
Poljematematika

Vilijam Rouan Hamilton (engl. William Rowan Hamilton; Dablin, 4. avgust 1805 — Dablin, 2. septembar 1865)[1][2] je bio irski matematičar, fizičar i astronom koji je dao značajan doprinos razvoju optike, dinamike i algebre. U najranijoj mladosti Hamilton je ispoljio talenat u oblasti lingvistike, pesništva i uopšte književnosti i filozofije.

Na njega je velik uticaj imao njegov ujak Džejms Hamilton. Sa trinaestak godina znao je isto toliko jezika. Lingvistika, kao i klasična literatura, zaokupljala ga je čitav život. Vrlo rano je ispoljio matematički talenat. Završio je studije na Trinit koledžu. Po završetku studija dobio je mesto profesora matematike i astronomije na Trinit koledžu. Bavio se optikom, matematičkom fizikom, manje astronomijom. U svetu matematike postao poznat po kvaternionima koje je izmislio zbog nemogućnosti da pronađe algebarski ekvivalent prostorinim vektorima u tri dimenzije. To je prvi primer skupa u kome množenje nije komutativno. U svetu mehanike i fizike postao je poznat po takozvanim Hamiltonovim jednačinama kao i po varijacionom principu poznatom pod imenom Hamiltonov princip.

Njegova matematička i deduktivna teorija optike, preneta zatim na dinamiku, unapredila je računanje varijacija i rešavanje diferencijalnih jednačina.[3]

Život[uredi | uredi izvor]

Mladost[uredi | uredi izvor]

Hamilton je bio četvrto od devetoro dece rođene u porodici Sare Haton (1780–1817) i Arčibalda Hamiltona (1778–1819),[4] koji su živeli u Dablinu u ulici Dominik 29, koja je kasnije renumerisana na 36.[5] Hamiltonov otac, koji je bio iz Dablina, radio je kao advokat. Do treće godine, Hamilton je poslat da živi kod svog ujaka Džejmsa Hamiltona,[4] diplomca Triniti koledža koji je vodio školu u zamku Talbots u Trimu, Ko. Mit.[6] Džejmsova ćerka Grejs, Hamiltonova rođaka, postala je majka Meri Elizabet Taunsend, filantrop i saosnivač Devojačkog prijateljskog društva.[7]

Za Hamiltona se kaže da je pokazao talenat u ranoj mladosti. Njegov ujak je primetio da je Hamilton od malih nogu pokazivao neverovatnu sposobnost usvajanja jezika. To su osporili neki istoričari, koji tvrde da je on imao samo osnovno razumevanje o njima.[8] Sa sedam godina je već napredovao u hebrejskom, a pre svoje 13. godine razvio je pod nadzorom svog ujaka poznavanje desetak jezika: klasičnih i modernih evropskih jezika, kao i persijskog, arapskog, hindustanskog, sanskrita, maratskog i malajskog.[9]

Stručni mentalni kalkulator, mladi Hamilton je bio sposoban da izračuna rezultat nekog proračuna na mnogo decimalnih mesta. Septembra 1813, u Dablinu je predstavljeno američko računsko čudo, Zera Kolbern. Kolburn je imao 9 godina, godinu dana stariji od Hamiltona. Njih dvojica su se suočili jedan protiv drugog u nadmetanju u mentalnoj aritmetici, pri čemu je Kolbern izašao kao pobednik.[10] Kao reakcija na svoj poraz, Hamilton je manje vremena provodio na proučavanju jezika, i više na matematici.[11][12][13] Sa deset godina, naišao je na latinsku kopiju Euklida; a sa dvanaest je proučavao Njutnovu Arithmetica Universalis. Prešao je na čitanje Principia, i do 16. godine je pokrio veliki deo toga, kao i neke novije radove o analitičkoj geometriji i diferencijalnom računu.[9]

Hamilton se takođe spremao da uđe u Triniti koledž u Dablinu i stoga je morao da posveti neko vreme klasici. Hamiltonov prethodnik kao kraljevski astronom Irske, Džon Brikli, primetio je za 18-godišnjeg Hamiltona: „Ovaj mladić, ne kažem da će biti, već jeste, prvi matematičar svog doba.“[14]

Studentske godine[uredi | uredi izvor]

Sredinom 1822. Hamilton je započeo sistematsko proučavanje Laplasove Mécanique Céleste. U julu 1823. dobio je mesto na Triniti koledžu u Dablinu nakon polaganja prijemnog ispita, sa 18 godina. Njegov tutor je bio Čarls Bojton, porodični prijatelj.[6] Bojton mu je skrenuo pažnju na savremenu matematiku koju je objavila grupa sa Politehničkog univerziteta u Parizu.[15]

Koledž je Hamiltonu dodelio dva optima, ili izvanredne ocene. On je zapravo bio prvi na svakom predmetu i na svakom ispitu. Ostvario je retko odličje sticanjem optima za grčki i za fiziku. Od njega se očekivalo da osvoji više studentskih priznanja, ali je njegova dodiplomska karijera prekinuta.[11] Diplomirao je klasiku i matematiku (diplomirao je 1827, i magistrirao 1837); ali izvanredno, još kao dodiplomski student, imenovan je za Endruzovog profesora astronomije i kraljevskog astronoma Irske 1827. godine.[16] Zatim se nastanio u Dansink opservatoriji gde je proveo ostatak svog života.[12]

Lični život i poezija[uredi | uredi izvor]

Kao studenta, Hamiltona je privukla Katrin Dizni, sestra jednog od njegovih prijatelja sa Triniti koledža. Njena porodica nije odobravala, i Katrin je bila prinuđena da se uda za velečasnog Vilijama Barloua, brata muža njene starije sestre. Venčanje je održano 1825. godine.[17] Hamilton je upoznao Katrin u avgustu 1824, u krugu porodice Marije Edžvort. O svojim osećanjima prema njoj pisao je 1826. godine u proširenoj pesmi „The Enthusiast”. Više od dvadeset godina kasnije, 1847, poverio se Džonu Heršelu da je u tom periodu mogao postati pesnik.[18]

Godine 1825, Hamilton je upoznao Arabelu Lorens, mlađu sestru Sare Lorens, značajnog dopisnika i iskrenog kritičara njegove poezije. To je bio kontakt koji je ostvaren i kroz krug Marije Edžvort.[17]‍:26[19]

U Dansinku[uredi | uredi izvor]

Dana 16. juna 1827, sa samo 21 godinom i još uvek student, Hamilton je izabran za kraljevskog astronoma Irske i otišao je da živi u opservatoriji Dansink gde je ostao do svoje smrti 1865. godine.[20] U mladosti je posedovao teleskop;[21] izračunavao je nebeske pojave, na primer mesta vidljivosti pomračenja Meseca.[22]

U svojim ranim godinama u Dansinku, Hamilton je prilično redovno posmatrao nebo.[23] Na kraju je ostavio rutinsko posmatranje svom pomoćniku Čarlsu Tompsonu.[24][25] Čuvena su bila njegova uvodna predavanja iz astronomije; pored njegovih učenika, privlačila su naučnike i pesnike, i žene;[26] Felisija Hemans je napisala svoju pesmu Molitva usamljenog studenta nakon što je čula jedno od njegovih predavanja.[27]

Lični život, putovanja i poetske posete[uredi | uredi izvor]

Hamilton je pozvao svoje četiri sestre da dođu da žive u opservatoriji 1827. godine, i one su vodile domaćinstvo sve do njegovog braka 1833. Među njima je bila i Eliza Meri Hamilton (1807–1851), pesnikinja.[6] Godine 1827, Hamilton je pisao svojoj sestri Grejs o tome da su „neke od” sestara Lorens upoznale njegovu sestru Elizu u Dablinu.[28][29]

Kao novoimenovani u Opservatoriji, Hamilton je krenuo na turneju po Irskoj i Engleskoj sa Aleksandrom Nimom, koji ga je obučavao o geografskoj širini i dužini.[30] Jedan poziv bio je upućen u školu Sare Lorens u Gatakreu, blizu Liverpula, gde je Hamilton imao priliku da proceni matematičara Mastera Nouksa.[31] Oni su posetili su Vilijama Vordsvorta na Rajdal Mauntu u septembru te godine, gde je bio prisutan i Cezar Otvej.[32][33] Nakon posete, Hamilton je poslao brojne pesme Vordsvortu, postavši „poetski učenik“.[34]

Majstor Nouks, mentalni kalkulator, litografija iz 1827

Kada je Vordsvort posetio Dablin u leto 1829, na zabavi sa Džonom Maršalom i njegovom porodicom, odseo je u Dansinku sa Hamiltonom.[35] Na drugoj turneji u Engleskoj sa Nimom 1831, Hamilton se odvojio od njega u Birmingemu, da bi posetio Lorens sestre i porodicu sa majčine strane u oblasti Liverpula. Ponovo su se sreli u Lejk Distriktu, gde su se popeli na Helvelin i popili čaj sa Vordsvortom. Hamilton se vratio u Dablin, preko Edinburga i Glazgova.[17][36]

Hamilton je posetio Semjuela Tejlora Kolridža u Hajgejtu 1832. godine, čemu je pomoglo neočekivano pismo upoznavanja koje mu je dala Sara Lorens prilikom posete Liverpulu u martu te godine. Takođe je posetio sa Arabelom porodicu Vilijama Roskoa koji je preminuo 1831. godine.[37][38]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Hamilton je zadržao svoje sposobnosti u neumanjenom obimu do poslednjeg daha, i nastavio zadatak da završi Elemente kvaterniona koji su zauzimali poslednjih šest godina njegovog života. Preminuo je 2. septembra 1865. od teškog napada gihta.[11][39] Sahranjen je na groblju Maunt Džerome u Dablinu.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Hamilton was born at midnight. In his younger years his birthday was celebrated on 3 August, but after the birth of his second son on 4 August 1835 he changed it to 4 August.
  2. ^ Graves (1882) Vol. I, p. 1
  3. ^ Opšta Larusova enciklopedija. Zemun: JRJ. 2004. str. 637. 
  4. ^ a b Bruno 2003
  5. ^ Graves (1882) Vol. I, p. 1.
  6. ^ a b v Lewis, Albert (2004). „Hamilton, William Rowan (1805–1865)”. Oxford Dictionary of National Biography (online izd.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/12148.  (Subscription or UK public library membership required.)
  7. ^ „Townsend [née Butler], Mary Elizabeth (1841–1918), philanthropist”. Oxford Dictionary of National Biography (online izd.). Oxford University Press. 2004. doi:10.1093/ref:odnb/56691.  (Subscription or UK public library membership required.)
  8. ^ Bruno 2003, str. 207
  9. ^ a b Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Hamilton, Sir William Rowan”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press. 
  10. ^ Bruno 2003, str. 208
  11. ^ a b v Fountain & Koningsveld (2013)
  12. ^ a b O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Sir William Rowan Hamilton”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews. 
  13. ^ Graves, Robert Perceval (1842). „Our portrait gallery – No. XXVI. Sir William R. Hamilton”. Dublin University Magazine. 19: 94—110. Arhivirano iz originala 17. 11. 2017. g. Pristupljeno 13. 5. 2010. 
  14. ^ Sir W. R. Hamilton Arhivirano 7 maj 2019 na sajtu Wayback Machine The Gentleman's magazine. vol 220, 1866 Jan-Jun, p. 129
  15. ^ „Boyton, Charles, Dictionary of Irish Biography”. www.dib.ie (na jeziku: engleski). 
  16. ^ Bruno 2003, str. 209
  17. ^ a b v Hankins 1980, str. 109, 113
  18. ^ Brown, Daniel (2012). „William Rowan Hamilton and William Wordsworth: the Poetry of Science”. Studies in Romanticism. 51 (4): 475—501. ISSN 0039-3762. JSTOR 24247229. 
  19. ^ Brown, Daniel (2012). „William Rowan Hamilton and William Wordsworth: the Poetry of Science”. Studies in Romanticism. 51 (4): 490. ISSN 0039-3762. JSTOR 24247229. 
  20. ^ Graves (1889) Vol. III, p. 404
  21. ^ Graves (1882) Vol. I, p. 66
  22. ^ Graves (1882) Vol. I, p. 101
  23. ^ Graves (1882) Vol. I, p. 326
  24. ^ Graves (1882) Vol. I, p. 285
  25. ^ Graves (1882) Vol. I, p. 409
  26. ^ Graves (1882) Vol. I, p. 655
  27. ^ Graves (1882) Vol. I, p. 655: "She was deeply impressed with the picture of astronomical mathematicians in the silence of their closets, living abstracted and apart, and yet in their solitude sympathetic, and able to rule the minds of men."
  28. ^ Graves (1882) Vol. I, p. 230
  29. ^ Blain, Virginia H. „Hamilton, Eliza Mary (1807–1851)”. Oxford Dictionary of National Biography (online izd.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/61561.  (Subscription or UK public library membership required.)
  30. ^ Mollan, Charles (15. 11. 2007). It's Part of What We Are - Volumes 1 and 2 - Volume 1: Richard Boyle (1566-1643) to John Tyndall (1820-1893); Volume 2: Samuel Haughton (18210-1897) to John Stewart Bell (1928-1990): Some Irish Contributors to the Development of the Chemical and Physical Sciences (na jeziku: engleski). Charles Mollan. str. 603. ISBN 978-0-86027-055-3. 
  31. ^ The Kaleidoscope: or, Literary and scientific mirror (na jeziku: engleski). 1828. str. 95. 
  32. ^ Gill, Stephen (1990). William Wordsworth: A Biography (na jeziku: engleski). Oxford University Press. str. 355. ISBN 978-0-19-282747-0. 
  33. ^ Barker 2001, str. 410
  34. ^ Brown, Daniel (2012). „William Rowan Hamilton and William Wordsworth: the Poetry of Science”. Studies in Romanticism. 51 (4): 478. ISSN 0039-3762. JSTOR 24247229. 
  35. ^ Barker 2001, str. 411
  36. ^ Brown, Daniel (2012). „William Rowan Hamilton and William Wordsworth: the Poetry of Science”. Studies in Romanticism. 51 (4): 49—50, 52. ISSN 0039-3762. JSTOR 24247229. 
  37. ^ Paley, Morton D. (1999). Coleridge's Later Poetry (na jeziku: engleski). Clarendon Press. str. 26. ISBN 978-0-19-818685-4. 
  38. ^ Graves (1882) Vol. I, p. 191
  39. ^ Reville, William (26. 2. 2004). „Ireland's Greatest Mathematician” (PDF). The Irish Times. Arhivirano (PDF) iz originala 4. 1. 2015. g. Pristupljeno 4. 1. 2015. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вилијам_Роуан_Хамилтон&oldid=27688111”