Vojislav Živanović
 | Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
| Vojislav Živanović | |
|---|---|
,_prvi_zamenik_staresine_Saveza_sokolskih_drustava_%27Dusan_Silni%27.jpg) Vojislav Živanović, kao zamenik starešine Saveza sokolskih društava „Dušan Silni“. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 26. januar 1870. |
| Mesto rođenja | Kragujevac, Kneževina Srbija |
| Datum smrti | 17. februar 1932. (62 god.) |
| Mesto smrti | Ćuprija, Kraljevina Jugoslavija |
| Vojna karijera | |
| Služba | 1905 — 1918. |
| Čin |   Divizijski general |
| Učešće u ratovima | Prvi balkanski rat Drugi balkanski rat Prvi svetski rat |
| Odlikovanja | Orden Karađorđeve zvezde sa mačevima |
Vojislav Živanović (Kragujevac, 26. januar 1870. — Ćuprija, 17. februar 1932) bio je srpski i jugoslovenski general.[1]
Predavao je generalštabnu obuku na Vojnoj akademiji (1907 — 1912).[1]
Kao načelnik štaba 2. armije učestvovao je u balkanskim ratovima (1912—1913)[1], a u čin pukovnika unapređen je u januaru 1913. godine.
U Prvom svetskom ratu komandovao je Timočkom divizijom I poziva[1], koja se za vreme Kolubarske bitke naročito istakla u borbama kod Lazarevca (16—18. novembra 1914), a zatim u borbama protiv austrougarske 7. divizije, od koje je 8. decembra u protivnapadu uzela Kosmaj i gonjenju delova 5. austrougarske armije prema Beogradu.
Na Krfu i Solunskom frontu načelnik je štaba 2. armije, a zatim komandant Jugoslovenske divizije.[1]
Penzionisan je 1918. godine.[1]
Odlikovan je Karađorđevom zvezdom s mačevima.[1]
Uticaj na razvoj srpskog Sokolskog pokreta[uredi | uredi izvor]
Na vanrednoj skupštini Društva „Beogradski soko“ 4. oktobra 1908. godine Milutin Gr. Mišković (1864—1934), generalštabni pukovnik srpske kraljevske vojske je predložio da se ujedine sva srpska viteška udruženja.
Ta ideja je prihvaćena i 21. februara 1909. godine osnovan je „Savez srpskih vitezova“ sa predsednikom Upravnog odbora Emerihom Štajnlehnerom, tj. nem. Emmerich Steinlehner, koji je nakon dva meseca to mesto prepustio pukovniku Miškoviću, predsedniku Društva Beogradski Soko i počasnom predsedniku Društva „Dušan Silni“.
Međutim, nisu sva viteška društva ušla u Savez, te zato je Mišković slao pozive/apele tim društvima da dođu na konferenciju u Kragujevac 25. i 26. oktobra 1909. godine radi ujedinjenja.
Usled geopolitičkih dešavanja (Austrougarska aneksija Bosne i Hercegovine 1908. godine) Savez viteških društava „Dušan Silni“ i „Savez srpskih sokolova“ ujedinili su se 8. novembra 1909. godine u Savez sokolskih društava „Dušan Silni“.
Na ujedinjenju ova dva sokolska društva je još 1908. godine radio i prestolonaslednik Đorđe P. Karađorđević (1887—1972), kao zaštitnik viteških društava, kao i češki advokat (od 1904. godine) dr Jozef Eugen Šajner (1861—1932), tj. češ. Josef Eugen Scheiner, koji je bio starešina Češkog sokolskog saveza (češ. Česká obec sokolská: 1889—1938) i Saveza slovenskog sokolstva (češ. Svaz slovanského sokolstva: 1908—1938), posebno srpska patriotska (poluvojna) organizacija „Narodna odbrana“ (1908—1914) i druga sokolska i viteška društva „Dušan Silni“ konačno su se ujedinili 2. II 1910. godine kada je održana prva skupština novoosnovanog Saveza sokolskih društava „Dušan Silni“ i izabran Upravni odbor sa predsednikom Stevanom Todorovićem (1832—1925) i potpredsednikom potpukovnikom Vojislavom Živanovićem (1870—1932).
Savez je okupio 20 društava u svoje članstvo.
Reference[uredi | uredi izvor]
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Tekst pukovnika Dimitrija Trifunovića u Enciklopediji Jugoslavoje Jugoslovenski leksikografski zavod, Zagreb, 1971.
