Glavna strana
Istorija Evropske unije
Istorija Evropske unije predstavlja vremenski period koji počinje 1952. godine osnivanjem prve velike evropske nadnacionalne ekonomske zajednice — Evropske zajednice za ugalj i čelik. U Evropi su 1958. osnovane još dve nadnacionalne zajednice — Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju, koje su se 1967. godine zajedno sa Evropskom zajednicom za ugalj i čelik ujedinile u Evropske zajednice. Godine 1993, Evropska ekonomska zajednica je, postavši jedan od tri stuba Evropske unije, ušla u njen sastav kao Evropska zajednica, a deset godina kasnije, istekom Ugovora iz Pariza, i funkcije Evropske zajednice za ugalj i čelik su postale deo nadležnosti Evropske zajednice, a samim tim i EU. Evropska zajednica za atomsku energiju je nastavila da postoji kao samostalna nadnacionalna organizacija.
Od svog nastanka, pa do današnjih dana, Evropska unija je rasla i razvijala se. Ono što je počelo kao šestočlana organizacija za slobodnu trgovinu industrijskim sirovinama, razvilo se u jedinstvenu uniju unutar čijih 28 država članica je omogućeno slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala. Njeni građani se služe zajedničkom valutom, a članice ostvaruju jako blisku saradnju u pravnim, policijskim, odbrambenim i spoljnopolitičkim pitanjima. Od zajednice koja je izgradila Evropu iz pepela nakon Drugog svetskog rata, prerasla je u uniju sa preko 510 miliona stanovnika, sa najvišim bruto društvenim proizvodom na svetu.
Kičmenjaci
Kičmenjaci (lat. Vertebrata) bilateralno su simetrični hordati sa razvijenom lobanjskom čaurom u kojoj se nalazi mozak. Najveći broj kičmenjaka poseduje kičmene pršljenove i segmentisano telo. Kičmenica se sastoji od kičmenih pršljenova. Sa leđne strane pršljenova postoje nastavci koji obuhvataju zadnji deo nervne cevi — kičmenu moždinu i tako je štite.
Kičmenjaci su podeljeni na ribe, vodozemce, gmizavce, sisare i ptice. Ekstantne kičmene opcije veličine su od vrste žaba Paedophryne amauensis, sa samo 7,7 mm do plavog kita, do 33 m. Kičmenjaci čine manje od pet procenata svih opisanih životinjskih vrsta; ostali su beskičmenjaci, koji nemaju kičmu.
Kičmenjači tradicionalno uključuju slepulje, koje nemaju odgovarajuće pršljenove usled gubitka u evoluciji, iako njihovi najbliži živi rođaci, paklare, rade. Međutim, slepulja poseduje lobanju. Iz tog razloga, subphylum se ponekad naziva Craniata kada se govori o morfologiji.
Diskografija grupe Queen
Britanska rok grupa Kvin sastojala se od pevača Fredija Merkjurija (preminuo 1991), gitariste Brajana Meja, bubnjara Rodžera Tejlora i basiste Džona Dikona (napustio grupu 1997). Osnovana 1970. godine, grupa Kvin je objavila svoj debitantski album Queen 1973. godine. Uprkos tome što nije odmah stekla uspeh, grupa je stekla popularnost u Ujedinjenom Kraljevstvu svojim drugim albumom Queen II 1974. godine.
Njihova pesma iz 1975. godine nazvana „Bohemian Rhapsody”, bila je na prvom mestu devet nedelja (i dodatnih pet nedelja 1991. godine) i treći je najprodavaniji singl svih vremena u Ujedinjenom Kraljevstvu. U SAD, „Bohemian Rhapsody” je dospela u Bilbord 40 listu u tri različite decenije, dostigavši 9. mesto u svom originalnom izdanju 1975. godine, drugo mesto 1992. godine nakon što se pojavila u filmu Vejnov svet, i još jednom u top 40 nakon objavljivanja filma o Kvinu Boemska rapsodija. Album Greatest Hits iz 1981. godine je najprodavaniji album u istoriji Ujedinjenog Kraljevstva sa 6 miliona prodanih kopija do 2014. godine. Kompilacija Greatest Hits II iz 1991. godine je takođe jedan od deset najprodavanijih albuma svih vremena u UK, sa 3,8 miliona prodanih kopija do 2012. godine.
Vesti
- 6. maj — Kajren Vilson je osvojio Svetsko prvenstvo u snukeru, pobedivši u finalu Džeka Džounsa sa 18 : 14.
- 2. maj — Miloš Vučević (na fotografiji) iz Srpske napredne stranke je izabran za predsednika Vlade Republike Srbije.
- 22. april — Aitana Bonmati i Novak Đoković proglašeni su za najbolje sportiste sveta po izboru akademije Laureus.
- 18. april — U Banjoj Luci je održan veliki miting Srpska te zove, povodom najavljene rezolucije o ratnom zločinu u Srebrenici, o kojoj će se raspravljati u maju u Generalnoj skupštini UN.
- 13. april — Iran je izvršio napad na Izrael.
- 6. april — Peter Pelegrini izabran je za predsednika Slovačke.
- 29. mart — Parlament Indonezije je odobrio da nova prestonica zemlje bude Nusantara, na ostrvu Borneo, dok je poseban status dodeljen ranijoj prestonici Džakarti.
 |
8. maj
- 1815 — Na brdu Ljubić, kod Čačka, srpski ustanici u Drugom srpskom ustanku su potukli trostruko jaču tursku vojsku.
- 1902 — Od erupcije vulkana Mon Pele na Martiniku u Karibima, uništen je grad Sen Pjer, a poginulo je više od 30.000 ljudi.
- 1945 — Feldmaršal Vilhelm Kajtel u Berlinu potpisao završni dokument o kapitulaciji Nemačke i okončanju Drugog svetskog rata u Evropi.
- 1949 — Stvorena je Savezna Republika Nemačka, u čiji sastav su ušle dotadašnje zone pod američkom, britanskom i francuskom kontrolom, uspostavljene posle Drugog svetskog rata.
- 1963 — U gradu Hue vojnici Armija Republike Vijetnam su otvorili vatru na budističke demonstrante koji su protestvovali zbog vladine odluke da zabrani isticanje budističke zastave na praznik Vesak, usmrtivši 9 osoba.
- 1984 — Sovjetski olimpijski komitet odlučio je da bojkotuje Olimpijske igre u Los Anđelesu, optuživši vladu SAD za kršenje Olimpijske povelje.
- 1999 — U vazdušnim udarima NATO-a na SR Jugoslaviju pogođena je ambasada Kine u Beogradu.
|
Da li ste znali
- … da je prvi prodani predmet sa bar-kod oznakom bio paketić žvakaćih guma 1974?
- … da je limene konzerve osmislio Piter Djurand 1810. godine?
- … da je badem član porodice ruža?
- … da pamćenje zlatne ribice, uprkos popularnom verovanju, traje preko 5 meseci?
- … da ime meksičkog vulkana Popokatepetla na astečkom jeziku znači „breg koji se puši”?
- … da je prvi šampanjac napravio francuski monah Dom Pérignon?
- … da je Big Ben stao u 22:07. 27. maja 2005. godine, najverovatnije zbog izuzetno visoke temperature od 31,8 stepeni celzijusa?
|
Izabrana slika
|
Vikipedija
Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju i održavaju dobrovoljci pomoću vikisoftvera. Članke na Vikipediji možete menjati bez obavezne registracije.
Prvobitna verzija Vikipedije započeta je 15. januara 2001, dok je izdanje na srpskom jeziku započeto 16. februara 2003. godine u 21:52. Vikipedija trenutno sadrži više od 62,9 miliona članaka napisanih na 309 jezika, od kojih je preko 688.000 na srpskom.
Doprinosi
Članke na Vikipediji zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati usvojena pravila i smernice.
Postoje stranice pomoći u kojima je objašnjeno kako se izrađuju novi ili uređuju postojeći članci, kako se otpremaju ili koriste slike i drugo. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć drugih urednika ili da se obratite svom izabranom mentoru.
Zajednica
Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 368.851 korisnik otvorio nalog, a od toga je 1.016 aktivno. Svi urednici su dobrovoljci koji ulažu radne napore u okviru različitih tematskih celina.
Posetite našu Radionicu i Portale i saznajte kako vi možete pomoći. Konstruktivne diskusije i suvisli komentari o sadržaju članaka su uvek dobrodošli. Stranice za razgovor koristite za razmenu mišljenja i ukazivanje na manjkavosti u sadržaju članaka.
Srodni projekti
Vikirečnik slobodni rečnik
Vikicitat slobodni citati
Vikiknjige slobodne knjige
Vikizvornik slobodna biblioteka
Vikinovosti slobodne vesti
Vikiverzitet slobodni materijali za učenje
Vikivrste direktorijum vrsta
Medijaviki razvoj viki softvera
Vikipodaci slobodna baza znanja
Vikiostava slobodno skladište medija
Vikiputovanje slobodni vodič za putovanja
Metaviki koordinacija zajednice
