Glavni đeneralštab (Kraljevina Jugoslavija)

Glavni đeneralštab je bio organ ministra vojske i mornarice Kraljevine Jugoslavije u miru. Na njegovom čelu se nalazio načelnik Glavnog đeneralštaba koji je imao čin vojvode ili đenerala i položaj, pravo i vlast komandanta armijske oblasti.

Ministar je uz pripomoć Glavnog đeneralštaba komandovao vojskom i mornaricom u ime kralja i bio odgovoran za gotovost i spremu vojske, mornarice i zemlje za rat. Po oglasu opšte mobilizacije Glavni đeneralštab je ulazio u sastav Štaba Vrhovne komande kao njen organ za komandovanje i upravu u operacijama celokupne vojske i mornarice na ratištu.

Istorija

Jugoslovenski Glavni đeneralštab je nasledio srpski Glavni đeneralštab (zasebnu ustanovu i pomoćni organ ministra vojnog Kraljevine Srbije) čije je poslednje uređenje bilo propisano Uredbom o đeneralštabnoj struci od 28. decembra 1902, po starom kalendaru.

Po Uredbi o Glavnom đeneralštabu i o đeneralštabnoj struci od 10. aprila 1920. Glavni đeneralštab je određen kao zasebno nadleštvo i pomoćni organ ministra vojnog i mornarice Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca. Načelnik Glavnog đeneralštaba je imao jednog pomoćnika. Sam Glavni đeneralštab je imao četiri odeljenja (Operativno, Obaveštajno, Saobraćajno i Istorijsko) i Geografski institut.

Po oglasu opšte mobilizacije Glavni đeneralštab se pretvarao u Štab Vrhovne komande. Operativno, Obaveštajno i Saobraćajno odeljenje produžavali su pod istim nazivom svoju funkciju u Vrhovnoj komandi. Istorijsko odeljenje je prelazilo, sa smanjenim sastavom, pod Ministarstvo vojno i mornarice, a takođe i Geografski institut.

Nova Uredba o Glavnom đeneralštabu i đeneralštabnoj struci je donesena 19. marta 1923, sa kasnijim izmenama i dopunama, a zatim i 21. juna 1927. Dve godine kasnije, 6. septembra 1929, donesen je i Zakon o ustrojstvu vojske i mornarice kojim su zakonski definisani zadatak i uloga Glavnog đeneralštaba.

Zadatak

Glavni đeneralštab je imao zadatak da:

• potpomaže ministra vojske i mornarice u spremi vojske, mornarice i države za rat;
• predlaže i izrađuje organizaciju, formaciju i dislokaciju vojske i mornarice;
• proučava pitanja koja se odnose na naoružanje i materijalnu spremu vojske i mornarice uopšte i da u tome pogledu čini potrebne predstavke ministru vojske i mornarice;
• proučava celokupnu državu u vojnom pogledu, prikuplja potrebne statističke podatke i izrađuje projekte za spremu države u vojnom pogledu;
• stara se o održavanju na savremenoj visini naučne spreme viših komandanata i ostalih oficira i o njihovom usavršavanju u komandovanju i vođenju; zatim, da proučava naučnu i moralnu spremu vojske i stranih vojski, utiče na celokupnu nastavu u vojsci i mornarici i da po tome čini potrebne predstavke ministru vojske i mornarice;
• izrađuje ratne i operacijske planove i sve što je u vezi sa tim;
• izrađuje sve poslove koji se odnose na mobilizaciju i demobilizaciju narodne vojne sile i sve što je u vezi sa tim;
• proučava sa vojnog gledišta strane države i prikuplja sve podatke u tome pogledu;
• izrađuje istoriju ratova i čuva i sređuje ratnu arhivu.

Načelnik

Načelnik Glavnog đeneralštaba je imao čin vojvode ili đenerala i položaj, pravo i vlast komandanta armijske oblasti. Postavljao ga je kralj ukazom na predlog ministra vojske i mornarice. Pod načelnikom su neposredno stajali: prvi i drugi pomoćnik, načelnici odeljenja i šef Kabineta načelnika. Pomoćnici načelnika su imali čin đenerala i položaj, pravo i vlast komandanta divizijske oblasti. I pomoćnike je postavljao kralj ukazom na predlog ministra vojske i mornarice. Načelnik Glavnog đeneralštaba je istovremeno bio predsednik Đeneralštabne komisije i šef đeneralštabne struke.

Dužnosti načelnika Glavnog đeneralštaba su bile da: rukovodi svima poslovima koji su spadali u delokrug rada Glavnog đeneralštaba; izrađuje ratne i operacijske planove, s obzirom na pravac državne politike, o čemu je dobijao potrebne podatke od ministra vojske i mornarice, i da o ovim poslovima referiše kralju, vrhovnom zapovedniku; upravlja celokupnom nastavom u vojsci i mornarici; priprema i rukovodi velikim manevrima odnosno većim vežbama trupa, u granicama odobrenih kredita; priprema i rukovodi vežbama viših komandanata, đeneralštabnih oficira i oficira za đeneralštabne poslove, kao i da izdaje potrebna uputstva komandantima armijskih oblasti i mornarice za izvođenje ovakvih vežbi za svojim potčinjenim komandantima; čini potrebne predstavke ministru vojske i mornarice po pitanjima koja su spadala u nadležnost Glavnog đeneralštaba i njegovu; odobrava nabavke i izdatke Glavnog đeneralštaba u granicama kredita odobrenih budžetom i ministarskim rešenjima; vodi računa o svim đeneralštabnim oficirima i oficirima za đeneralštabne poslove, kao šef đeneralštabne struke, i da čini predstavke ministru vojske i mornarice za njihovo unapređenje i raspored, kao i za naimenovanje oficira za vojne izaslanike pri poslanstvima na strani; ocenjuje lica koja su mu neposredno bila potčinjena.

Đeneralštabna komisija

Đeneralštabnu komisiju su sastavljali: načelnik Glavnog đeneralštaba (predsednik) i pomoćnici načelnika Glavnog đeneralštaba i načelnici Operativnog, Obaveštajnog, Saobraćajnog i Nastavnog odeljenja (redovni članovi). Načelnik Istorijskog odeljenja i šefovi odseka pozivali su se po potrebi. Isto tako, mogli su se pozvati i: inspektori rodova vojske, komandanti mornarice i vazduhoplovstva, predsednici i članovi komiteta, načelnici odeljenja i šefovi odseka Ministarstva vojske i mornarice i profesori Vojne akademije.

Zadatak Đeneralštabne komisije je bio da: pretresa i donosi odluke po glavnim pitanjima, projektima i propisima iz kruga rada Glavnog đeneralštaba, ukoliko je to na procenu podnosio načelnik Glavnog đeneralštaba; vrši izbor oficira za đeneralštabnu struku; utvrđuje program i raspored rada za spremu pripravnika za đeneralštabnu struku; ocenjuje uspeh pripravnika po završetku I i II godine pripreme; ispituje pripravnike za đeneralštabnu struku i odlučuje o njihovom prevodu u struku ili o vraćanju u rod vojske; izrađuje predloge za raspored đeneralštabnih oficira i oficira za đeneralštabne poslove i vojnih izaslanika; svake godine po svršenom ocenjivanju čini predlog za prevod iz đeneralštabne struke u rod vojske onih đeneralštabnih oficira koji nisu imali pogodbe da ostanu u đeneralštabnoj struci.

Odeljenja

Glavni đeneralštab je bio podeljen na pet odeljenja (Operativno, Nastavno, Obaveštajno, Saobraćajno i Istorijsko) i Kabinet načelnika Glavnog đeneralštaba. Na čelu svakog odeljenja je stajao načelnik koji je rukovodio svim poslovima u odeljenju i bio odgovoran za njih. Svi načelnici odeljenja su bili redovno divizijski đenerali koji su ranije bili đeneralštabni oficiri ili oficiri za đeneralštabne poslove. Izuzetno, načelnik Istorijskog odeljenja je mogao biti divizijski đeneral i iz roda vojske. Načelnici odeljenja su imali položaj, pravo i vlast komandanta divizijske oblasti. Šef kabineta načelnika Glavnog đeneralštaba je bio viši oficir i imao je položaj, pravo i vlast pukovskog ili bataljonskog komandanta.

Odeljenja su se delila na odseke (sekcije), a šefovi odseka su bili viši oficiri i imali su položaj, pravo i vlast komandanta puka ili bataljona. Odseci su bili: Operativnog odeljenja (Operativni, Mobilizacijski i Organizacijski), Nastavnog odeljenja (bez odseka), Obaveštajnog odeljenja (I, II, III i IV sekcija), Saobraćajnog odeljenja (Železničko-plovidbeni, Etapni, Poštansko-telegrafski i Intendantski) i Istorijskog odeljenja (bez odseka). Načelnike odeljenja, šefa Kabineta načelnika i šefove odseka postavljao je kralj ukazom na predlog ministra vojske i mornarice.

Vidi još

• Glavni đeneralštab (Kraljevina Srbija)