Ernst Hekel

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Hekel.
Ernst Hekel
Lični podaci
Datum rođenja(1834-02-16)16. februar 1834.
Mesto rođenjaPotsdam, Pruska
Datum smrti9. avgust 1919.(1919-08-09) (85 god.)
Mesto smrtiJena, Nemačka
ObrazovanjeHumboltov univerzitet u Berlinu

Ernst Hekel (nem. Ernst Heinrich Philip Haeckel; Potsdam, 16. februar 1834 — Jena, 9. avgust 1919)[1] bio je nemački zoolog, prirodnjak, filozof, lekar, profesor i umetnik, koji je otkrio, opisao i imenovao hiljade novih vrsta, mapirao genealoško stablo koje obuhvata sve životne forme i skovali mnoge pojmove u biologiji, uključujući ekologiju,[2] razdeo,[3] filogeniju,[4] i protisti.[5] Hekel je promovisao i popularizovao rad Čarlesa Darvina[6] u Nemačkoj i razvio uticajnu, ali ne više široko podržanu teoriju o rekapitulaciji („ontogenija rekapitulira filogeniju”) tvrdeći da je biološki razvoj pojedinca, odnosno ontogenija, paralelan i konzistentan sa evolucionim razvojem njegove vrste, ili filogenijom.

Hekel je bio profesor zoologije na Univerzitetu u Jeni. Poznat je kao osnivač ekologije, nauke koju je definisao kao ekonomiju prirode, istraživanje totalnih odnosa organizama prema organskoj i neorganskoj okolini i kao učenje o kompleksnim međuodnosima. Bio je i veliki popularizator teorije evolucije.

U čast Ernsta Hekela, njegovim prezimenom nazvane su planine Hekel (engl. Mount Haeckel) u SAD, i na Novom Zelandu, kao i asteroid 12323 Häckel. Kuća u kojoj je Hekel stanovao, Vila Meduza u Jeni, poseduje istorijski važnu biblioteku.

Objavljeno umetničko delo Hekela obuhvata preko 100 detaljnih, višebojnih ilustracija životinja i morskih stvorenja, sakupljenih u njegovom delu Kunstformen der Natur („Umetničke forme prirode”). Ernst Hekel je kao filozof napisao Die Welträthsel (1895–1899; u engleskom prevodu: „Zagonetka univerzuma”, 1901), genezu za termin „svetska zagonetka” (Welträtsel); i Sloboda u nauci i podučavanju[7] za podršku nastave o evoluciji.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Hekel 1866. godine sa asistentom, Nikolajem Mikluho-Maklajom, na Kanarskim ostrvima.
Hekel 1860.

Hekel je rođen 16. februrara 1834. godine u Potsdamu, tadašnjoj Pruskoj.[8] Završio je srednju školu u Merzeburgu 1852. godine i nakon toga je počeo da studira medicinu u Berlinu i Vircburgu. Studirao je pod mentorstvom nekih od najvećih naučnika tog vremena, uključujući Alberta fon Kelikera i Rudolfa Virhova (kod koga je radio kao asistent).[8] Doktorirao je medicinu 1857. godine i nakon toga je dobio licencu da radi kao lekar, ali je napustio to zanimanje nakon kontakta sa pacijentima koji pate.[8]

Vratio se na studije zoologije na Univerzitet Fridrih Šiler[8], gde je dobio doktorat i predavao 47 godina, od 1862. do 1909. Sa kolegom je 1866. otišao na godinu dana na Kanarska ostrva i tu se sreo sa Čarls Darvinom, Čarls Lajelom i Tomasom Henri Hakslijem. Po povratku sa puta, 1867. godine, se oženio sa Agnes Haški. Imali su zajedno sina Valtera 1868. godine i ćerke Elizabet 1871. i Emu 1873.[8]

Otišao je na istraživanja u Norvešku 1869. godine i Hrvatsku 1871. godine, gde je živeo u manastiru na ostrvu Hvar.[9] Imao je još puteva 1873. godine u Egipat, Tursku i Grčku.[8] Otišao je u penziju 1909. godine i povukao se iz Luteranističke crkve 1910.

Povodom svog 80. rođendana je dobio dva toma knjige Was wir Ernst Haeckel verdanken (Šta dugujemo Ernestu Hekelu).[10]

Žena mu je preminula 1915. godine. Zdravlje mu se pogoršavalo i imao je nekoliko povreda, slomio je nogu i ruku.[8] Prodao je Vilu Meduza u Jeni Karl Cajs fondaciji 1918. godine i u njoj se nalazi važna biblioteka.[8] Hekel je umro 9. avgusta 1919. godine.

Politika[uredi | uredi izvor]

Romantizam je uticao je Hekelova politička ubeđenja. Bio je veliki zagovornik Darvinovih dela, ali ne darvinizma. Verovao je da organizmi razvijaju karakteristike interakcijom sa prirodom. Verovao je da su društvene nauke slučajevi "primenjene biologije" i tu frazu je iskoristila Nacistička propaganda.[11]

Osnovao je grupu Deutscher Monistenbund 1905. godine da popularizuje svoja religiozna i politička uverenja. Grupa je opstala do 1933. godine i članovi su bili mnogi istaknuti naučnici.

"Prvi svetski rat"[uredi | uredi izvor]

Hekel je bio prvi čovek koji je koristio termin Prvi svetski rat. Ubrzo nakon izbijanja rata, napisao je: Nema sumnje da će "Evropski rat"... postati prvi svetski rat u punom smislu tog termina.

Evropski rat je postao poznat kao Veliki rat i sve do 1920. godine se koristio taj termin. Rat je tek kasnije postao poznat kao Prvi svetski rat.

Istraživanja[uredi | uredi izvor]

Hekelova litografija iz dela Kunstformen der Natur

Hekel je bio zoolog, uspešni umetnik i ilustrator, kasnije i profesor uporedne anatomije. Autor je mnogobrojnih uobičajenih termina (npr. filogenija, ekologija, heterohronija) kao i novog eukariotskog carstva — protistâ (Protista). Većinom su mu zanimanja ležala u evoluciji, iako nije podržavao principe delovanja prirodne selekciju, već lamarkističke ideje.[12] Prvi je naučnik koji je smatrao psihologiju disciplinom fiziologije.

Dao je niz izvornih monografija o morskim beskičmenjacima. Postavio je teoriju gastreje, formulisao biogenetski zakon. Zacrtao je prve genealogije životinjskog carstva i postavio teoriju o nastanku života iz nežive materije. Baveći se razvićem životinja, dao je biogenetski zakon (teoriju rekapitulacije): individualno razviće organizma (ontogenija) je rekapitulacija njegovog evolucionog razvića (filogenije). Svoju ideju argumentovao je i uporednim crtežom razvića embriona kod kičmenjaka, koji se danas smatra previše pojednostavljenim prikazom ovih komplikovanih uporednih odnosa.

Hekel je nacrtao i u knjizi Umetnički oblici u prirodi (nem. Kunstformen der Natur) publikovao preko 100 detaljnih ilustracija (u boji) različitih životinja i morskih organizama. Kao filozof, napisao je dela Zagonetka Univerzuma (nem. Welträthsel, 1895-1899) i Sloboda u nauci i nastavi (engl. Freedom in Science and Teaching, 1878).

Publikacije[uredi | uredi izvor]

Statua Ernesta Hekela u botaničkoj bašti u Kemnicu

Darvinovo delo O poreklu vrsta je imalo veliki uticaj, ali prodaja nije bila velika. Bila je stručna knjiga, a ne naučno popularno delo. Bila je duga i komplikovana sa malo islustracija. Hekelova dela su predstavila Darvinovu ideju svetu. Knjiga je bila bestseler sa dosta ilustracija, Natürliche Schöpfungsgeschichte, prvi put objavljena u Berlinu 1868. godine. Prevođena je na mnoge jezike i aktivno se štampala do 1926. godine.

Hekel je iznosio da se ljudska evolucija sastoji od 22 faze i da je 21. faza karika koja nedostaje. Kariku je nazvao Pithecanthropus alalus.

Bio je plodan pisac i do svog 60. rođendana je već publikovao 42 dela, sa ukupno 13.000 stranica, uz mnoge naučne memoare i ilustracije.[13]

Hekel je publikovao monografije:

  • Radiolaria (1862)
  • Siphonophora (1869)
  • Monera (1870)
  • Calcareous Sponges (1872)
  • Deep-Sea Medusae (1881)
  • Siphonophora (1888)
  • Deep-Sea Keratosa (1889)
  • Radiolaria (1887) — sa 140 ilustracija i preko 4.000 novih vrsta.[13]

Publikovao je i dela:

  • Generelle Morphologie der Organismen : allgemeine Grundzüge der organischen Formen-Wissenschaft, mechanisch begründet durch die von Charles Darwin reformirte Descendenz-Theorie (1866)
  • Natürliche Schöpfungsgeschichte
  • Freie Wissenschaft und freie Lehre (1877) - odgovor na govor Rudolfa Virhova, koji se zalagao da se evolucija ne predaje u školama[13]
  • Die systematische Phylogenie (1894) - smatra se njegovim najboljim delom[13]
  • Anthropogenie: oder, Entwickelungsgeschichte des Menschen (1874)
  • Die Welträthsel (1895–1899)
  • Über unsere gegenwärtige Kenntnis vom Ursprung des Menschen (1898)
  • Der Kampf um den Entwickelungsgedanken (1905)
  • Die Lebenswunder (1904)
  • Kristallseelen : Studien über das anorganische Leben (1917)

Napisao je i dela o svojim putovanjima:

  • Indische Reisebriefe (1882)
  • Aus Insulinde: Malayische Reisebriefe (1901)
  • Kunstformen der Natur (1904)
  • Wanderbilder (1905)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ernst Hekel na sajtu Enciklopedija Britanika
  2. ^ Haeckel, Ernst (1866). Generelle Morphologie der Organismen [The General Morphology of Organisms] (na jeziku: German). vol. 2. Berlin, (Germany): Georg Reimer.  From p. 286: "Unter Oecologie verstehen wir die gesammte Wissenschaft von den Beziehungen des Organismus zur umgebenden Aussenwelt, wohin wir im weiteren Sinne alle "Existenz-Bedingungen" rechnen können." (By "ecology" we understand the comprehensive science of the relationships of the organism to its surrounding environment, where we can include, in the broader sense, all "conditions of existence".)
  3. ^ Haeckel, Ernst (1866). Generelle Morphologie der Organismen [The General Morphology of Organisms] (na jeziku: German). vol. 1. Berlin, (Germany): G. Reimer. str. 28—29.  Haeckel noted that species constantly evolved into new species that seemed to retain few consistent features among themselves and therefore few features that distinguished them as a group ("a self-contained unity"). "Wohl aber ist eine solche reale und vollkommen abgeschlossene Einheit die Summe aller Species, welche aus einer und derselben gemeinschaftlichen Stammform allmählig sich entwickelt haben, wie z. B. alle Wirbelthiere. Diese Summe nennen wir Stamm (Phylon)." (However, perhaps such a real and completely self-contained unity is the aggregate of all species which have gradually evolved from one and the same common original form, as, for example, all vertebrates. We name this aggregate [a] Stamm [i.e., race] (Phylon).)
  4. ^ (Haeckel, 1866), vol. 1, p. 29: "Die Untersuchung der Entwicklung dieser Stämme und die Feststellung der genealogischen Verwandtschaft aller Species, die zu einem Stamm gehören, halten wir für die höchste und letzte besondere Aufgabe der organischen Morphologie. Im sechsten Buche werden wir die Grundzüge dieser Phylogenie oder Entwicklungsgeschichte der organischen Stämme (Kreise oder "Typen") festzustellen haben." (The investigation of the evolution of these phyla and the identification of the genealogical kinship of all species that belong to a phylum—we deem [this] the highest and ultimately specific task of organic morphology. In the sixth book, we will have to establish the outline of this "phylogeny" or history of the evolution of the organic phyla (groups or "types").)
  5. ^ (Haeckel, 1866), vol. 1, pp. 215 ff. From p. 215: "VII. Character des Protistenreiches." (VII. Character of the kingdom of Protists.) From p. 216: "VII. B. Morphologischer Character des Protistenreiches. Ba. Character der protistischen Individualitäten. Der wesentliche tectologische Character der Protisten liegt in der sehr unvollkommenen Ausbildung und Differenzirung der Individualität überhaupt, insbesondere aber derjenigen zweiter Ordnung, der Organe. Sehr viele Protisten erheben sich niemals über den morphologischen Werth von Individuen erster Ordnung oder Plastiden." (VII. B. Morphological character of the kingdom of protists. Ba. Character of the protist Individualities. The essential tectological character of protists lies in the very incomplete formation and differentiation of individuality generally, however particularly of those of the second order, the organs. Very many protists never rise above the morphological level of individuals of the first order or plastids.)
  6. ^ Watts E, Levit GS, Hossfeld U (2019). „Ernst Haeckel's contribution to Evo-Devo and scientific debate: a re-evaluation of Haeckel's controversial illustrations in US textbooks in response to creationist accusations.”. Theory Biosci. 138 (1): 9—29. PMID 30868433. doi:10.1007/s12064-019-00277-3. 
  7. ^ Freedom in Science and Teaching. German 1877, English 1879, ISBN 1-4102-1175-4.
  8. ^ a b v g d đ e ž "Ernst Haeckel" (article),German Wikipedia, 26 October 2006, webpage: DE-Wiki-Ernst-Haeckel: last paragraph of "Leben" (Life) section.
  9. ^ New York Times Haeckel Again Honored in Spite of Himself on his 80th Birthday, published: 22 February 1914
  10. ^ Carus, Paul (1914). The Open Court. Open Court Publishing Company. str. 385. „PROFESSOR Ernst Haeckel's celebration of his 80th birthday, ...on this occasion we note a work of two stately volumes, entitled Was wir Ernst Haeckel verdanken, edited at the request of the German Monistenbund by Heinrich Schmidt of Jena. (Image of pp. 385 at Google Books)” 
  11. ^ "Ernst Haeckel" (biography), UC Berkeley, 2004, webpage: BerkeleyEdu-Haeckel.
  12. ^ Ruse 1979.
  13. ^ a b v g "Biography of Ernst Heinrich Haeckel, 1834–1919" (article), Missouri Association for Creation, Inc., based on 1911 Britannica, webpage: Gennet-Haeckel Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. oktobar 2006): life, career & beliefs.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ernst Hekel na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ернст_Хекел&oldid=27739586”