Istorija srpskih železnica

Srpske železnice nastale su 3. jula 1881, kada je Knez Milan Obrenović srebrnim budakom udario temelj Srpskim državnim železnicama. 23. avgusta 1884. (4. septembra po novom kalendaru) svečano je otvorena linija Beograd - Niš na dužini 243 kilometara.

Začeci[uredi | uredi izvor]

Jedan od uslova koji je Srbija morala da ispuni po završetku Berlinskog kongresa je bila i izgradnja pruge od Beograda do Turske i Bugarske granice u roku od tri godine tj. do 15 juna 1883. Srbija nije imala sredstava da sagradi železnički sistem za svega tri godine i aprila 1880. je na urgiranje Austrije potpisana nova konvencija koja se ticala isključivo izgradnje pruge. Krajem 1880. je raspisana licitacija na kojoj je jedino učestvovala Generalna unija (društvo iz Francuske). Naredne godine (1881) je započeta izgradnja pruge u blizini današnjeg mosta Gazele. Nakon godinu dana Generalna unija je bankrotirala, a izgradnju je preuzelo Društvo za izgradnju i eksploataciju srpskih državnih železnica.^[1] Bankrot Generalne unije nije imao veze direktno sa izgradnjom železnice u Srbiji.

Prve lokomotive su stigle u Srbiju 1882. godine i vukle su radne vozove pri gradnji pruge.^[2]

Prvo putovanje[uredi | uredi izvor]

Prvi svečani voz na novo-sagrađenoj pruzi Beograd - Niš je prošao 23. 8. 1884. sa oko 200 učesnika. Većinom su bili stranci iz Pešte, Beča i Pariza. Otpremljeni su u dva voza, u vremenskom razmaku od četiri minuta, svaki sa po devet putničkih kola. U prvom vozu bili su uglavnom pozvani gosti - stranci. Voz je svuda dočekivan sa oduševljenjem.

Program prvog putovanja je bio sledeći :

23. avgusta u 8 sati ujutro održava se Božija služba na beogradskoj železničkoj stanici
polazak voza u 8:30
dolazak u Lapovo u 12:52
doručak nuđen od strane društva svojim gostima
dolazak u Niš u 17:25
Naveče u 20 časova banket za putnike
24. avgusta u 5:30 polazak iz Niša za Beograd
dolazak u Beograd u 12:57

Dve godine kasnije, javnom saobraćaju predati su krakovi prema Leskovcu, Vranju, Pirotu, Beloj Palanci i Caribrodu.

Formiranjem direkcije Srpskih železnica počela je eksploatacija železnica u Srbiji pod državnom upravom, kada su preuzete od francuskog preduzeća 3. juna 1889.. Taj dan je i praznik srpskih železničara. U momentu preuzimanja, Srpska železnica imala je 532 kilometara pruge, 27 lokomotiva, 127 putničkih vagona, 293 zatvorenih vagona, 88 vagona za prevoz stoke i 321 vagona za različite svrhe. Za prvog direktora Srpskih državnih železnica postavljen je inženjer Dimitrije Stojanović.

Danas je dužina pruga Srpskih železnica 3.808 kilometara, a vozni park sačinjava preko 417 lokomotiva i preko 17.000 vagona.

Beogradska železnička stanica je sagrađena između 1882. i 1885. po planovima arhitekte Dragutina Milutinovića.

Prvi zvanični voz je krenuo sa Beogradske železničke stanice 23. avgusta 1884. u 8.35 časova sa stotinak putnika u devet vagona i tri različite klase.

Železnička radionica Niš[uredi | uredi izvor]

Društvo za eksploataciju srpskih železnica se ugovorom obavezalo da izgradi i jednu železničku radionicu za servis vagona i lokomotiva koja je završena 1885, po izgradnji pruge do Niša. Radionica je 1890. imala 20 mašina i svoju livnicu. U radionici je radilo oko 100 radnika, zanatlija, većinom Francuza. Opravka jedne lokomotive je trajala i do dva meseca. Godine 1907. rok za popravku lokomotive je sveden na mesec dana. Mesečno su osposobljavali i 60-70 vagona. Godine 1911. radionica je imala već 180 radnika i mesečni servis 120 vagona i po dve lokomotive. Godine 1914. dobili su novu livnicu. Za vreme Balkansog rata 1912-1914 radionica je služila u vojne svrhe. Godine 1918. neprijatelj je odneo sav alat. Naslednik te radionice je danas Mašinska industrija Niš.

Izgradnja pruge Niš - Pirot[uredi | uredi izvor]

Sa kompanijom koja je uspešno sagradila prugu do Niša 1884. je potpisan ugovor i o izgradnji pruge Niš-Pirot-bugarska granica. Radovi su započeli 25. jula 1885. ali su ubrzo prestali usled izbijanja rata sa Bugarskom. Pruga Niš-Pirot je predana u saobraćaj 1. juna 1887. Pruga Bela Palanka-Pirot završena je 1. novembra 1887. Sa završetkom bugarske deonice pruge povezana je srpska i bugarska železnička mreža na granici kod Caribroda.