Pređi na sadržaj

Mitoza

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Mitoza u ciklusu životinjskih ćelija (faze poredane u smeru suprotnom od kazaljke na satu).
Mitoza deli hromozome u jezgru ćelije.
Snimanje živih ćelija bez oznaka mezenhimskih matičnih ćelija koje prolaze kroz mitozu.
Ćelije luka u različitim fazama ćelijskog ciklusa su uvećane za 800 prečnika.a. ćelije koje se ne dele b. jezgra se pripremaju za podelu (faza spirema) c. ćelije koje se dele pokazuju mitotičke figure e. par ćerki-ćelija ubrzo nakon deobe

Mitoza je deo ćelijskog ciklusa u kome se replicirani hromozomi razdvajaju u dva nova jedra. Podela ćelija mitozom je jednačina podela koja dovodi do genetski identičnih ćelija u kojima se održava ukupan broj hromozoma. Mitozi prethodi S faza interfaze (u toku koje dolazi do replikacije DNK),[1] a prate je telofaza i citokineza, koje dele citoplazmu, organele i ćelijsku membranu jedne ćelije u dve nove ćelije koje sadrže približno jednak udeo ovih ćelijskih komponenti.[2] Različiti stadijumi mitoze u celini definišu mitotičku fazu (M fazu) ćelijskog ciklusa—podelu matične ćelije na dve ćerke ćelije koje su genetski identične jedna drugoj.[3]

Proces mitoze je podeljen na faze koje odgovaraju završetku jednog skupa aktivnosti i početku sledećeg. Ove faze su preprofaza (specifična za biljne ćelije), profaza, prometafaza, metafaza, anafaza i telofaza. Tokom mitoze, hromozomi, koji su se već udvostručili tokom interfaze, kondenzuju se i vezuju za vlakna vretena koja povlače jednu kopiju svakog hromozoma na suprotne strane ćelije.[4] Rezultat su dva genetski identična jedra. Ostatak ćelije može da nastavi da se deli citokinezom da bi proizveo dve ćerke ćelije.[5] Različite faze mitoze mogu se vizualizovati u realnom vremenu, koristeći slike živih ćelija.[6]

Greška u mitozi može dovesti do proizvodnje tri ili više ćerki ćelija umesto normalne dve. Ovo se zove tripolarna mitoza i multipolarna mitoza. Ove greške mogu biti uzrok neživih embriona koji ne uspeju da se implantiraju.[7] Druge greške tokom mitoze mogu izazvati mitotičku katastrofu, apoptozu (programirana ćelijska smrt) ili izazvati mutacije. Određeni tipovi karcinoma mogu nastati iz takvih mutacija.[8]

Mitoza se javlja samo u eukariotskim ćelijama i varira između organizama.[9] Na primer, životinjske ćelije generalno prolaze kroz otvorenu mitozu, gde se nuklearni omotač razbija pre nego što se hromozomi odvoje, dok ćelije gljiva generalno prolaze kroz zatvorenu mitozu, gde se hromozomi dele unutar netaknutog ćelijskog jedra.[10] Većina životinjskih ćelija prolazi kroz promenu oblika, poznatu kao mitotičko zaokruživanje ćelija, da bi usvojila skoro sferičnu morfologiju na početku mitoze. Većina ljudskih ćelija se proizvodi mitotskom deobom ćelija. Važni izuzeci uključuju gamete - spermatozoide i jajne ćelije - koje nastaju mejozom. Prokarioti, bakterije i arheje kojima nedostaje pravo jedro, dele se drugačijim procesom koji se naziva binarna fisija.[11]

Faze mitoze[uredi | uredi izvor]

Mitoza se deli na 5 faza:

  • profazu,
  • prometafazu,
  • metafazu,
  • anafazu i
  • telofazu

Faze su poređane po redosledu dešavanja i među njima profaza traje najduže, a metafaza najkraće. Na samom početku mitoze hromozomi se uočavaju kao dugački konci, po čemu je i sama deoba dobila ime (grč. mitos = konac).

  • Profaza, prva faza mitoze, odlikuje se sledećim dešavanjima:
  1. hromozomi su prvo končasti, a zatim se kondenzuju tako da se mogu lepo uočiti njihovi delovi: sestrinske hromatide spojene centromerom;
  2. parovi centriola su raspoređeni na polovima ćelije: na svakom polu je po jedan par centriola;
  3. na polovima ćelije, oko parova centriola, mikrotubule se zračno raspoređuju gradeći strukture nazvane asteri;
  4. počinje obrazovanje deobnog vretena koga grade mikrotubule nanizane jedna na drugu od centriola ka ekvatoru ćelije;
  5. nestaje jedarni ovoj čime se sadržaj jedra meša sa citoplazmom;
  6. nestaje jedarce.
  • U metafazi se hromozomi najbolje uočavaju jer su maksimalno kondenzovani. Dešavanja u ovoj fazi su:
  1. završava se obrazovanje deobnog vretena; konci deobnog vretena se pružaju od centriola na polovima ćelije do hromozoma na ekvatoru ćelije;
  2. hromozomi se nalaze na ekvatoru ćelije gde obrazuju ekvatorijalnu ravan (ploču); svaki hromozom je, preko kinetohora, povezan koncima deobnog vretena i sa jednim i sa drugim polom ćelije; (pošto je kinetohor paran; jedan se vezuje za jedan, a drugi za suprotni pol ćelije).
  • Anafaza počinje uzdužnom podelom centromere čime se sestrinske hromatide razdvajaju – hromozom se podelio na dva nova hromozoma. Hromatide, koje su sada novi hromozomi, se kreću ka polovima skraćivanjem mikrotubula deobnog vretena. (Za kretanje hromatida ka polovima potroši se nekoliko molekula ATP-a.) Od svakog hromozoma jedna hromatida odlazi na jedan, a druga na drugi pol ćelije – time se na polovima nalazi podjednak broj hromatida. U ljudskoj ćeliji, čijih se 46 hromozoma podelilo na 92 hromatide, po 46 hromatida (novih hromozoma) se nalazi na svakom polu ćelije.
  • Telofaza, završna faza mitoze (grč. thelos = kraj), obuhvata:
  1. hromozomi se dekondenzuju (despiralizuju);
  2. iščezavaju konci deobnog vretena;
  3. oko hromozoma na polovima ćelije obrazuje se jedarni (nukleusni) ovoj;
  4. obrazuje se jedarce;
  5. na ekvatoru ćelije se obrazuje deobna brazda kojom se ravnomerno podeli citoplazma na dve kćerke-ćelije (citokineza)
  6. kćerke-ćelije imaju upola manju količinu citoplazme od majke-ćelije; kada uđu u interfazu tokom perioda rasta one će dostići veličinu majke ćelije.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Cell division and growth”. britannica.com. ENCYCLOPÆDIA BRITANNICA. Arhivirano iz originala 2018-10-28. g. Pristupljeno 2018-11-04. 
  2. ^ Carter, J. Stein (2014-01-14). „Mitosis”. biology.clc.uc.edu. Arhivirano iz originala 2012-10-27. g. Pristupljeno 2019-11-12.  Nepoznati parametar |name-list-style= ignorisan (pomoć)
  3. ^ „Mitosis - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Pristupljeno 2020-11-24. 
  4. ^ „Cell Division: Stages of Mitosis | Learn Science at Scitable”. www.nature.com. Arhivirano iz originala 2015-11-14. g. Pristupljeno 2015-11-16. 
  5. ^ Maton A, Hopkins JJ, LaHart S, Quon Warner D, Wright M, Jill D (1997). Cells: Building Blocks of Life. New Jersey: Prentice Hall. pp. 70–4. ISBN 978-0-13-423476-2.
  6. ^ Sandoz, Patrick A. (decembar 2019). „Image-based analysis of living mammalian cells using label-free 3D refractive index maps reveals new organelle dynamics and dry mass flux”. PLOS Biology. 17 (12): e3000553. PMC 6922317 Slobodan pristup. PMID 31856161. doi:10.1371/journal.pbio.3000553 Slobodan pristup.  Nepoznati parametar |name-list-style= ignorisan (pomoć)
  7. ^ Kalatova B, Jesenska R, Hlinka D, Dudas M (januar 2015). „Tripolar mitosis in human cells and embryos: occurrence, pathophysiology and medical implications”. Acta Histochemica. 117 (1): 111—25. PMID 25554607. doi:10.1016/j.acthis.2014.11.009 Slobodan pristup. 
  8. ^ Kops GJ, Weaver BA, Cleveland DW (oktobar 2005). „On the road to cancer: aneuploidy and the mitotic checkpoint”. Nature Reviews. Cancer. 5 (10): 773—85. PMID 16195750. S2CID 2515388. doi:10.1038/nrc1714. 
  9. ^ Raikov, Igor B. (1994-08). „The diversity of forms of mitosis in protozoa: a comparative review”. European Journal of Protistology (na jeziku: engleski). 30 (3): 253—269. doi:10.1016/S0932-4739(11)80072-6.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  10. ^ Boettcher B, Barral Y (2013). „The cell biology of open and closed mitosis”. Nucleus. 4 (3): 160—5. PMC 3720745 Slobodan pristup. PMID 23644379. doi:10.4161/nucl.24676. 
  11. ^ Patil, C. s. Cell Biology (na jeziku: engleski). APH Publishing. ISBN 978-81-313-0416-7. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Митоза&oldid=27846111”