Pređi na sadržaj

Mungosi (porodica)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Mungosi[1]
Vremenski raspon: 18.67–0 Ma
rani Miocen do danas
razni predstavnici porodice Herpestidae
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Carnivora
Podred: Feliformia
Infrared: Aeluroidea
Parvred: Viverroidea
Natporodica: Herpestoidea
Porodica: Herpestidae
Bonaparte, 1845
Tipski rod
Herpestes
Illiger, 1811
Potporodice
rasprostranjenost porodice
Sinonimi
lista sinonima:
  • Cynictidae (Cope, 1882)
  • Herpestoidei (Winge, 1895)
  • Herpestina (Bonaparte, 1845)
  • Mongotidae (Pocock, 1920)
  • Mongotoidea (Pocock, 1919)
  • Rhinogalidae (Gray, 1869)
  • Suricatidae (Cope, 1882)
  • Suricatinae (Thomas, 1882)

Mungosi (lat. Herpestidae) porodica su iz podreda mačkolikih životinja. Naseljavaju kontinentalnu Afriku i južnu Evroaziju. Ova porodica je trenutno podeljena na dve potfamilije, Herpestinae i Mungotinae. Herpestinae obuhvata 23 žive vrste koje su poreklom iz južne Evrope, Afrike i Azije, dok Mungotinae obuhvata 11 vrsta koje potiču iz Afrike. Madagaskarski mungosi iz potporodice Galidiinae, koja je endemit Madagaskara, su se sa afroazijskim mungosima nalazili u istoj porodici. Međutim, nakon analiza DNK su smešteni u porodicu Eupleridae. Porodica Herpestidae je nastala pre oko 21,8 ± 3.6 miliona godina godina u ranom miocenu i genetski se razišla u dve glavne genetske loze pre 19.1 i 18,5 ± 3.5 miliona godina.

Pretpostavlja se da postoji bliska srodnost između cibetki i mungosa.

Na ostrva južnog Jadrana mungos je naseljen početkom 20. veka.

Jedna od bolje proučenih vrsta iz ove porodice su merkati (lat. Suricata suricatta). Oni su nastanjeni u Južnoj Africi i u polupustinjskim predelima. Domoroci ih nazivaju „čovečuljcima”. Žive u podzemnim staništima, u većim grupama.[2][3]

Etimologija naziva[uredi | uredi izvor]

Naziv ove porodice vodi porijeklo od tipskog roda Herpestes i taksonomski nastavka -idae. Engleska reč "mangus" se pisala kao "mungos" u 18. i 19. veku. Ime je izvedeno od naziva koji se u Indiji koristi za vrste Herpestes[4][5][6][7]: muṅgūs ili maṅgūs na klasičnom hindiju;[8] muṅgūs na marathiju;[9] mungisa na telugu;[10] mungi, mungisi and munguli na kanadski jezik.[11]

Opis[uredi | uredi izvor]

Mungosi su dugački do jednog metra zajedno sa repom (24 do 58 cm bez repa). Oni teže od 320 g do 5 kg.[12] Mungosi imaju duga lica i tela, male okrugle uši, kratke noge, i duge šiljate repove. Svoje neuvlačeće kandže koriste se prvenstveno za kopanje. Mungosi, poput koza, imaju uske, ovularne zenice. Većina vrsta ima veliku analnu mirisnu žlezdu koja se koristi za teritorijalno obeležavanje i signalizaciju reproduktivnog statusa. Zubna formula mangosa je 3.1.3–4.1–23.1.3–4.1–2.

Mungos je hitar je i neumoljiv: uporan je i nikada ne ostavlja svoj plen. Mungos je najpoznatiji neprijatelj strašne i opasne kobre. Bez straha joj se suprostavlja i iz dvoboja sa njom obično izlazi kao pobednik. Mungos vešto i hitro izbegava otrovne zube zmije sve dok ona ne skoči na njega. Tada mungos uspeva da je zgrabi za potiljak. Zaštićen je svojom debelom kožom i krznom. Egipatski mungos je bio sveta životinja u doba faraona, pa su u piramidama pronađene i mumije mungosa. Mnoge vrste mungosa žive pored čoveka, kako korisne kućne životinje koje uništavaju pacove i zmije, iako ponekad napadaju i domaće životinje — kuniće i živinu.

Mungosi imaju receptore za acetilholin koji su, poput receptora kod zmija, olikovani tako da se zmijski neurotoksin iz venoma ne može vezati za njih. Mungosi su jedan od četiri poznata taksona sisara sa mutacijama u nikotinskom acetilholinskom receptoru koje ih štite od zmijskog venoma.[13] Njihovi modifikovani receptori sprečavaju vezivanja α-neurotoksina iz zmijskog otrova. Ovi receptori imaju četiri zasebne, nezavisne mutacije. Kod mungosa, ova promena je dovodi do jedinstvene glikozilacije.[14]

Sistematika[uredi | uredi izvor]

Herpestina je bilo naučno ime koje je predložio Šarl Lusjen Bonaparta 1845. godine, koji je smatrao da su mungosi potporodica porodice Viverridae.[15] Godine 1864, Džon Edvard Grej je klasifikovao mungose u tri potfamilije: Galiidinae, Herpestinae i Mungotinae.[16] Ovo grupisanje je podržao Redžinald Pokok 1919. godine, koji je nazivao familiju Mungotidae.[17]

Genetička istraživanja bazirana na analizama jedrene i mitohondrijske DNK pokazala su da su Galidiines srodniji sa madagaskarskim mesožderima, uključujući fosu i fanaloku.[18][19] Galiidinae se trenutno smatra potfamilijom familije Eupleridae.[20]

Podporodica Rod Vrste Slika tipske vrste
Herpestinae Herpestes Illiger, 1811[21]
Atilax Cuvier, 1826[27] Močvarni mungos (A. paludinosus) (Cuvier, 1829)[28]
Cynictis Ogilby, 1833[29] Žuti mungos (C. penicillata) (Cuvier, 1829)[28]
Urva Hodgson, 1836[30]
Ichneumia Geoffroy Saint-Hilaire, 1837[36] Belorepi mungos (I. albicauda) (Cuvier, 1829)[28]
Bdeogale Peters, 1850[37]
Rhynchogale Thomas, 1894[43] Melerov mungos (R. melleri) Gray, 1865[16]
Paracynictis Pocock, 1916 Selusov mungos (P. selousi) (de Winton, 1896)
Xenogale Allen, 1919[44] Dugonosi mungos (X. naso) (de Winton, 1901)[45]
Mungotinae Mungos Etjen Žofroa Sent Iler & F. Cuvier, 1795[46]
Suricata Desmarest, 1804[49] Merkat (S. suricatta) (Schreber, 1776)[50]
Crossarchus Cuvier, 1825
Helogale Gray, 1861
Dologale Thomas, 1920 Puzargov mungos (D. dybowskii) Pousargues, 1894[51]
Liberiictis kuhni Hayman, 1958 Liberijski mungos (L. kuhni) Hayman, 1958

Klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija porodice Herpestidae:

[† - oznaka za izumrli takson]

Filogenetsko stablo[uredi | uredi izvor]

Dolje prikazan kladogram predstavlja filogenetske veze porodice mungosi.

 Herpestoidea 
 Hyaenidae 
 
 

[[Hijene|Hyaenidae (sensu stricto)]]

 
 

†Lophocyonidae

 
 
 ? 

†Percrocutidae

 
 sensu lato 
 Herpestidae 
 

Eupleridae

 
 Herpestidae 
 Mungotinae 
 
 
 Helogale 
 Helogale 
 

Helogale parvula

 
 

Helogale hirtula

 
 

†Helogale kitafe

 
 

†Helogale palaeogracilis

 
 sensu stricto 
 Dologale 

Dologale dybowskii

 
 sensu lato 
 Crossarchus 
 

†Crossarchus transvaalensis

 
 

Crossarchus alexandri

 
 

Crossarchus ansorgei

 
 
 

Crossarchus platycephalus

 
 

Crossarchus obscurus

 
 
 
 
 
 Liberiictis 

Liberiictis kuhni

 
 Mungos 
 

Mungos gambianus

 
 

Mungos mungo

 
 

†Mungos dietrichi

 
 

†Mungos minutus

 
 
 
 
 Suricata 
 

†Suricata major

 
 

Suricata suricatta

 
 
 
 †Kichechia 

†Kichechia zamanae

 
 †Legetetia 

†Legetetia nandii

 
 †Ugandictis 

†Ugandictis napakensis

 
 Herpestinae 
 Herpestes 
 
 
 
 

Herpestes edwardsi

 
 

Herpestes javanicus

 
 
 

Herpestes fuscus

 
 
 

Herpestes semitorquatus

 
 

Herpestes smithii

 
 
 
 

Herpestes brachyurus

 
 

Herpestes urva

 
 
 

†Herpestes lemanensis

 
 

†Herpestes alaylaii

 
 sensu stricto 
 †Leptoplesictis 
 

†Leptoplesictis aurelianensis

 
 

†Leptoplesictis mbitensis

 
 

†Leptoplesictis namibiensis

 
 

†Leptoplesictis rangwai

 
 

†Leptoplesictis senuitae

 
 
 
 
 
 "Herpestes" 

"Herpestes" vitticollis

 
 Xenogale 

Xenogale naso

 
 
 Atilax 
 

Atilax paludinosus

 
 

†Atilax mesotes

 
 
 
 
 Galerella 
 Galerella 
 
 
 

Galerella sanguinea

 
 

Galerella nigrata

 
 
 

Galerella pulverulenta

 
 
 
 

Galerella ochracea

 
 

Galerella flavescens

 
 
 

†Galerella debilis

 
 

†Galerella palaeoserengetensis

 
 sensu stricto 
 "Herpestes" 

"Herpestes" ichneumon

 
 †"Herpestes" 

†"Herpestes" abdeialii

 
 sensu lato 
 
 Ichneumia 
 

Ichneumia albicauda

 
 

†Ichneumia nims

 
 

†Ichneumia sp. (KNM LU 613)

 
 
 
 
 Paracynictis 

Paracynictis selousi

 
 Cynictis 

Cynictis penicillata

 
 
 
 Rhynchogale 

Rhynchogale melleri

 
 Bdeogale 
 (Bdeogale) 

Bdeogale crassicauda

 
 (Galeriscus) 
 

Bdeogale jacksoni

 
 

Bdeogale nigripes

 
 
 
 
 
 
 
 
 (Herpestes sensu lato) 
 sensu stricto 
 sensu lato 
 

Galerija[uredi | uredi izvor]

Vremenska rasprostranjenst[uredi | uredi izvor]

Madagaskarski mungosiPercrocutidaeHijeneLophocyonidaeQuaternaryPliocenMiocenOligocenQuaternaryPiacenzianZancleanMessinianTortonianSerravallianLanghianBurdigalianAquitanianChattian

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Wozencraft, W.C. (2005). „Order Carnivora”. Ur.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd izd.). Johns Hopkins University Press. str. 562—571. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  2. ^ Vaughan, Terry A.; James M. Ryan; Nicholas J. Czaplewski (2010). Mammalogy. Jones & Bartlett Learning. ISBN 978-0-7637-6299-5. str. 300.
  3. ^ Forsyth, Mark (2. 10. 2012). The Etymologicon: A Circular Stroll Through the Hidden Connections of the English Language. Penguin Publishing Group. str. 77—. ISBN 978-1-101-61176-0. 
  4. ^ Valentini, M.B.; Major, J.D. (1714). „Viverra Indica grysea. Mungos”. Museum museorum, oder, Vollständige Schau Bühne aller Materialien und Specereyen. 2 Appendix IX. Franckfurt am Mayn: Johann David Zunners Sel. Erben, und Johann Adam Jungen. str. 24. 
  5. ^ Jerdon, T.C. (1874). „127. Herpestes griseus”. The mammals of India; a natural history of all the animals known to inhabit continental India. London: J. Wheldon. str. 132—134. 
  6. ^ Sterndale, R.A. (1884). „Herpestidae. The Ichneumon or Mungoose Family”. Natural history of the Mammalia of India and Ceylon. Calcutta: Thacker & Spink. str. 222—228. 
  7. ^ Lydekker, R. (1894). „XIII. The Mungooses. Genus Herpestes”. A hand-book to the Carnivora. Part 1: Cats, civets, and mungooses. London: Edward Lloyd Limited. str. 244—269. 
  8. ^ Platts, J.T. (1884). „منگوس मुंगूस muṅgūs, or मंगूस maṅgūs. The Mongoose, or ichneumon, Viverra ichneumon”. A dictionary of Urdu, classical Hindi, and English. London: W. H. Allen & Co. str. 1081. 
  9. ^ Molesworth, J. T. (1857). „मुंगूस muṅgūsa, Bengal Mungoose, Viverra Ichneumon, or Herpesteus Griseus”. A dictionary, Marathi and English (Second, revised and enlarged izd.). Bombay: Printed for Government at the Bombay Education Society's Press. str. 384. Arhivirano iz originala 30. 1. 2021. g. Pristupljeno 5. 4. 2020. 
  10. ^ Brown, C.P. (1903). „ముంగి or ముంగిస mungi. The ichneumon or mongoose, a kind of weasel. Viverra ichneumon”. A Telugu-English dictionary (New, thoroughly revised and brought up to date second izd.). Madras: Promoting Christian Knowledge. str. 997. 
  11. ^ Reeve, W.; Sanderson, D. (1858). „ಮುಂಗಿ, ಮುಂಗಿಸಿ, ಮುಂಗುಲಿ”. A dictionary, Canarese and English (Revised, corrected and enlarged izd.). Bangalore: Wesleyan Mission Press. str. 787. 
  12. ^ Macdonald, D., ur. (2009). The Encyclopedia of Mammals. Oxford: Oxford University Press. str. 660. ISBN 978-0-19-956799-7. 
  13. ^ Barchan, D.; Kachalsky, S., Neumann, D., Vogel, Z., Ovadia, M., Kochva, E. and Fuchs, S. (1992). „How the mongoose can fight the snake: the binding site of the mongoose acetylcholine receptor” (PDF). Proceedings of the National Academy of Sciences. 89 (16): 7717—7721. 
  14. ^ Drabeck, D. H.; Dean, A. M.; Jansa, S. A. (2015). „Why the honey badger don't care: Convergent evolution of venom-targeted nicotinic acetylcholine receptors in mammals that survive venomous snake bites”. Toxicon. 99: 68—72. PMID 25796346. doi:10.1016/j.toxicon.2015.03.007. 
  15. ^ Bonaparte, C. L. (1845). „Fam. VII. Viverridae”. Catalogo Methodico dei Mammiferi Europei. Milan, Italy: L. di Giacomo Pirola. str. 8. 
  16. ^ a b Gray, J.E. (1865). „A revision of the genera and species of viverrine animals (Viverridae) founded on the collection in the British Museum”. Proceedings of the Zoological Society of London: 502—579. 
  17. ^ Pocock, R. I. (1919). „The classification of mongooses (Mungotidae)”. The Annals and Magazine of Natural History. 9 (3): 515–524. 
  18. ^ Yoder, A. D.; Burns, M. M.; Zehr, S.; Delefosse, T.; Veron, G.; Goodman, S. M.; Flynn, J. J. (2003). „Single origin of Malagasy carnivora from an African ancestor”. Nature. 421 (6924): 434—437. PMID 12610623. doi:10.1038/nature01303. 
  19. ^ Flynn, J. J.; Finarelli, J.; Zehr, S.; Hsu, J.; Nedbal, M. (2005). „Molecular phylogeny of the Carnivora (Mammalia): Assessing the Impact of Increased sampling on resolving enigmatic relationships”. Systematic Biology. 54 (2): 317—337. PMID 16012099. doi:10.1080/10635150590923326. 
  20. ^ Wilson, D.E.; Reeder, D.M., ur. (2005). Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd izd.). Johns Hopkins University Press. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  21. ^ Illiger, C. (1815). „Überblick der Säugethiere nach ihrer Verteilung über die Welttheile”. Abhandlungen der Königlichen Preußischen Akademie der Wissenschaften zu Berlin. 1804−1811: 39−159. Arhivirano iz originala 4. 4. 2019. g. Pristupljeno 28. 12. 2019. 
  22. ^ Linnaeus, C. (1758). „Viverra ichneumon”. Caroli Linnæi Systema naturæ per regna tria naturæ, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. Tomus I (Decima, reformata izd.). Holmiae: Laurentius Salvius. str. 41.  Šablon:In lang
  23. ^ Rüppell, E. (1835). „Herpestes sanguineus. Rüppell”. Neue Wirbelthiere zu der Fauna von Abyssinien gehörig. Frankfurt am Main: S. Schmerber. str. 27—28. 
  24. ^ Wagner, J.A. (1839). „Über die Verwandtschafts-Verhältnisse der Pharaonsratte”. Gelehrte Anzeigen der Königlich Bayerischen Akademie der Wissenschaften zu München. 9 (183): 425—429. 
  25. ^ Gray, J.E. (1848). „Description of a new species of Herpestes, from Abyssinia”. Proceedings of the Zoological Society of London (November): 138—139. 
  26. ^ Bocage, J.V.B. (1889). „Mammifère d'Angola et du Congo”. Jornal de Sciencias mathematicas, physicas e naturaes. 2. 1: 174—185. 
  27. ^ Cuvier, F. G. (1826). „Vansire”. Ur.: E. Geoffroy Saint-Hilaire; Cuvier, F. G. Histoire Naturelle des Mammifères: avec des figures originales, coloriées, dessinées d'aprèsdes animaux vivans. Tome 5. Paris: A. Belin. str. LIV. 
  28. ^ a b v Cuvier, G. (1829). „Les Mangoustes. Cuv. (Herpestes, Illiger)”. Le règne animal distribué d'après son organisation, pour servir de base à l'histoire naturelle des animaux et d'introduction à l'anatomie comparée. Paris: Chez Déterville. str. 157—158. 
  29. ^ Ogilby, W. (1833). „Characters of a new Genus of carnivorous Mammalia from the collection of Mr. Steedman”. Proceedings of the Zoological Society of London (Part 1): 48—49. 
  30. ^ a b v Hodgson, B. H. (1836). „Synoptical description of sundry new animals, enumerated in the Catalogue of Nepalese Mammals”. Journal of the Asiatic Society of Bengal. 5: 231—238. 
  31. ^ a b Geoffroy Saint-Hilaire, É. (1817). „De l'Ichneumon. Ichneumon pharaon”. Ur.: Jomard, E. F. Description de l'Égypte, ou, Recueil des observations et des recherches qui ont été faites en Égypte pendant l'éxpédition de l'armée française. Tome II. Paris: Commission des Sciences et Arts d'Egypte. str. 137—144. 
  32. ^ Bennett, E. T. (1835). „Remarks on some Mammalia from Travancore, including a New Species of Herpestes”. Proceedings of the Zoological Society of London. III: 66—67. 
  33. ^ a b Gray, J. E. (1837). „Description of some or little known Mammalia, principally in the British Mueum Collection”. The Magazine of Natural History and Journal of Zoology, Botany, Mineralogy, Geology and Meteorology. I (November): 577—587. 
  34. ^ Waterhouse, G. R. (1838). „On two new species of Mammalia, from the Society's collection, belonging to the genera Gerbillus and Herpestes”. Proceedings of the Zoological Society of London. VI: 55—56. 
  35. ^ Gray, J.E. (1846). „New species of Mammalia”. The Annals and Magazine of Natural History; Zoology, Botany, and Geology. 18 (118): 211—212. 
  36. ^ Geoffroy Saint-Hilaire, I. (1837). „Notices sur deux nouveaux genres de Mammifères carnassiers, les Ichneumies, du continent Africain, et les Galidies de Madagascar”. Annales des Sciences Naturelles. 2. 8: 249—252. 
  37. ^ Peters, W. (1850). „Bdeogale”. Sitzungsberichte der Gesellschaft Naturforschender Freunde zu Berlin: 94. 
  38. ^ Peters, W. (1852). „Mittheilung über die in Mossambique beobachteten Mangusten”. Verhandlungen der Königlich Preussischen Akademie der Wissenschaften zu Berlin: 81—82. 
  39. ^ Pucheran, J.P. (1855). „Les Mammifères de la côte occidental d'Afrique”. Revue et magasin de zoologie pure et appliquée. 2. 7: 111. 
  40. ^ Thomas, O. (1894). „On a new African Genus of Mustelidae”. The Annals and Magazine of Natural History; Zoology, Botany, and Geology. 6. 13 (78): 522—524. 
  41. ^ Heller, E. (1914). „New antelopes and carnivores from British East Africa”. Smithsonian Miscellaneous Collections. 61 (2240): 1—15. 
  42. ^ Foley, C.; Do Linh San, E. (2016). „Bdeogale omnivora”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2016: e.T136686A45221619. 
  43. ^ Thomas, O. (1894). „On the mammals of Nyasaland: third contribution”. Proceedings of the Zoological Society of London (February): 136—146. 
  44. ^ Allen, J. A. (1919). „Preliminary notes on African Carnivora”. Journal of Mammalogy. 1 (1): 23—31. JSTOR 1373716. doi:10.2307/1373716. 
  45. ^ de Winton, W. E. (1901). „Description of a New Mongoose from West Africa”. Bulletin of the Liverpool Museums Under the City Council. 3 (2): 35—37. 
  46. ^ Geoffroy, E.; Cuvier, F. (1795). „Mémoire sur une nouvelle division des Mammifères, et sur Ies principes qui doivent servir de base dans cette sorte de travail, lu à la société d'Histoire naturelle, le premier floréal de l'an troisième”. Ur.: Millin; Noel; Warens. Magasin Encyclopédique: ou journal des sciences, des lettres et des arts. Tome second. Paris: I'lmprimerie du Magazin Encyclopédique. str. 164—189. 
  47. ^ Gmelin, J. F. (1788). „Viverra mungo”. Caroli a Linné, Systema naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis. I (13th aucta, reformata izd.). Lipsiae: Georg Emanuel Beer. str. 84—85. 
  48. ^ Ogilby, W. (1835). „Descriptions of Mammalia and Birds from the Gambia”. Proceedings of the Zoological Society of London. Part III: 97—105. 
  49. ^ Desmarest, A. G. (1804). „Genre Surikate, Suricata Nob.”. Ur.: Deterville, J. F. P. Nouveau dictionnaire d'histoire naturelle appliquée aux arts: principalement à l'agriculture et à l'économie rurale et domestique. 24. Paris: Deterville. str. 15. 
  50. ^ Schreber, J. C. D. (1776). „Viverra suricata”. Die Säugethiere in Abbildungen nach der Natur, mit Beschreibungen. Erlangen: Expedition des Schreber'schen Säugthier- und des Esper'schen Schmetterlingswerkes. str. CVII. 
  51. ^ de Pousargues, E. (1894). „Description d'une nouvelle espèce de mammifère du genre Crossarchus et considérations sur la répartition géographique des crossarques rayés”. Nouvelles Archives du Muséum d'Histoire Naturelle. 3 (na jeziku: francuski). 6: 121—134. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мунгоси_(породица)&oldid=27839634”