Nacionalni simboli Srbije

Ova stranica je zaključana od daljih izmena anonimnih korisnika i novajlija zbog sumnjivog doprinosa istih, koji treba da se raspravi na stranici za razgovor
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Nacionalni simboli Srbije jesu simboli, stvari koje su amblematske, reprezentativne ili na drugi način karakteristične za Srbiju, srpski narod i srpsku kulturu.

Pojedini simboli su zvanično usvojeni; na primer, grb Srbije, koji je kodifikovan u heraldici i zakonodavstvu zemlje. Drugi simboli možda nemaju zvanični status ali su takođe priznati i prepoznati na nacionalnom ili međunarodnom nivou.

Zvanični simboli

Tip Slika Simbol
Državna zastava Zastava Srbije
Državna zastava Srbije je horizontalno podeljena trobojka crvene, plave i bele boje, sa malim grbom postavljenim levo od sredine.

Nardona zastava je trobojka bez grba. Prva zabeležena upotreba srpske trobojnice bila je 1835. godine.

Narodna zastava

Nacionalne boje

Nacionalne boje Srbije su crvena, plava i bela.[1][2][3] Zastava Srbije se obično naziva trobojkom.[4] Zastava je usvojena 1835. godine.[5]
Grb Grb Srbije
Državni grb Srbije usvojen je 2004. godine i zasnovan je na originalu korišćenom za vreme Kraljevine Srbije (1882—1918). Grb je likovno izmjenjen i dorađen 2010. godine.
Nacionalna himna

Bože pravde
Državnu himnu Srbije Bože pravde prvo je koristila Kraljevina Srbija (1882—1918). Ponovo je usvojena 2006. godine kao zvanična himna Republike Srbije.

Drugi simboli

Tip Slika Simbol
Nacionalni simboli Krst sa ocilima je zasnovan na tetagramu, istočnorimskom simbolu, koji je u upotrebi kod Srba od perioda kasnog srednjeg veka.[6]
Heraldički simbol Srpski orao jeste dvoglavi beli orao i nalazi se na državnom grbu i zastavi Srbije. Simbol ima dugu tradiciju u srpskoj Srpskoj heraldici. Dvoglavi orao i srpski krst su glavni heraldički simboli koji predstavljaju nacionalni identitet srpskog naroda kroz stoleća.[7] U upotrebi je iz srednjeg veka tokom vladavine Nemanjića.[7]
Regalije Karađorđevi Kraljevski znakovi načinjeni su 1904. godine za krunisanje Kralja Petra I Karađorđevića. Kruna je izlivena od bronze sa ručke Karađorđevog topa, zaplenjenog od Turaka u Prvom srpskom ustanku.[8] Osim bronze, kruna ima pozlatu, emajl i sintetičko drago kamenje.[9] Regalije su izrađene u Parizu, u Francuskoj, u poznatoj juvelirskoj firmi “Braća Faliz”. Ona je jedina sačuvana kruna nekog srpskog vladara koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije.[a]
Svetac zaštinik Sveti Sava, poznat kao Rastko Nemanjić, je osnivač i prvi arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve (1219—1233) i sin Stefana Nemanje iz vladarske dinastije Nemanjića. On je svetac zaštitnik Srbije, Republike Srpske i obrazovanja u zemlji.[13][14][15]
Nacionalne nošnje Najčešća narodna nošnja Srbije je iz Šumadije, regiona u centralnoj Srbiji.[16] Sadrži nacionalnu kapu šajkaču,[17][18] i tradicionalnu obuću opanke.[19] Stariji ljudi na selu i dalje nose narodne nošnje.[16]
Nematerijalno kulturno nasleđe Slava je proslava sveca-zaštitnika porodice. Ova tradicija je zvanično zaštićene od strane organizacije UNESKO.[20]
Nacionalne životinje Vuk je višestruko povezan sa srpskom i balkanskom mitologijom[21] i kultovima.[22] U slovenskoj kao i starosrpskoj relgiji i mitologiji, vuk je bio i totem. Srpske epske narodne pjesme prikazuju vuka kao simbol hrabrosti.[23] Vuk je danas takođe prikazan na nekoliko grbova srpskih opština i kao heraldički simbol.
Divlji vepar je u velikoj meri povezan sa drevnom balkanskom i srpskom kulturom. Tribali su drevno pleme čije je ime korišćeno kao egzonim za Srbe arhaiziranjem od strane istočno rimskih autora u srednjem veku. Grb Tribalije[24] je deo istorijskih grbova Srednjovekovne Srbije koje su pripisivali razni artiljerijalci, Srbija pod Habzburzima, Srbija tokom Prvog i Drugog srpskog ustanka protiv Turaka[25][26] i danas je prikazan na nekoliko grbova srpskih opština u Šumadiji.
Nacionalne ptice Orao krstaš je nacionalna ptica Srbije. Ona je inspiracija za dvoglavog srpskog orla u modernoj srpskoj heraldici.[27][28]
Beloglavi sup je nacionalna ptica Srbije. Ona je inspiracija za dvoglavog srpskog orla u srednjovekovnoj srpskoj heraldici.[28]
Nacionalno drvo Hrast (najćešće hrast lužnjak) je simbol Srbije i jedan od elemenata na grbu Srbije.[29] Na grbu, hrast označava snagu i dugovečnost, dok maslinova grančica oznčava mir i plodnost.[29] U teška vremena kroz istoriju, kada nije bilo crkava, molilo se pod hrastovima gde bi klesali krst, zapis; neki od takvih hrastova su stari preko 600 godina i smatraju se svetim.[30] Hrast se koristi za Badnjak.
Nacionalni cvetovi Natalijina ramonda cvet se smatra kao simbol srpske armije i njene požrtvovanosti tokom Prvog svetskog rata,[31], gde su srpske snage pretrpele procentualno najveći broj žrtava. Narod Srbije nosi cvet Natalijina ramonda kao simbol sećanja svojih žrtava, pogotovo tokom dana primirja u Prvom svetskom ratu, koji je državni praznik u Republici Srbiji od 2012. godine.[32] Biljku je 1884. godine u okolini Niša otkrio doktor Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovća. Zajedno sa Pančićem opisao je ovu vrstu i dao joj ime po kraljici Nataliji Obrenović.[33]
Srpska ramonda, poznat kao cvet feniks zbog sposobnosti da se upotpunosti obnovi posle suše,[34] se smatra kao simbol srpske armije i njene požrtvovanosti tokom Prvog svetskog rata. Takođe, cvet simbolizuje obnovu srpske države posle rata. Narod Srbije pored Natalijine ramonde, koristi ovaj cvet kao simbol sećanja svojih žrtava, pogotovo tokom dana primirja u Prvom svetskom ratu, koji je državni praznik u Republici Srbiji od 2012. godine.[35]
Nacionalno voće Šljiva i njeni proizvodi su od velikog značaja za Srbe i deo brojnih običaja.[36] Izreka kaže da je najbolje mesto za izgradnju kuće tamo gde šljiva najbolje raste.[36] Plodna oblast Šumadije u centralnoj Srbiji je posebno poznata po proizvodnji šljivovice.[37]
Nacionalno piće
Šljivovica je nacionalno piće u Srbiji. Ime šljivovica potiče iz srpskog jezika.[38] Šljiva i proizvodi od šljive su od velikog značaja za Srbe, kao deo brojnih običaja. Srbija je najveći izvoznik šljiva u svetu, a drugi najveći proizvođač šljive u svetu.[39][40]
Jela nacionalne kuhinje U popularna jela srpske kuhinje spadaju ćevapčići, pljeskavica i gibanica. (Vidi: Srpska kuhinja)
Nacionalna alegorija Majka Srbija je ženska personifikacija nacije i metaforička majka svih Srba.[41] Serbian national myths and poems constantly invoke Mother Serbia.[42] Najpoznatiji prikazi Majke Srbije izradio je Đorđe Jovanović, kao što su statua na Palati Ministarstva finansija Kraljevine Jugoslavije u Beogradu i statua na Spomeniku kosovskim junacima u Kragujevcu. Njen prikaz je vidljiv na srpskoj ličnoj karti.
Očevi otadžbine Stefan Nemanja je bio srpski veliki župan, koji se izborio za političku samostalnost u odnosu na Vizantiju i ujedinjenje srpskih zemalja (Raška, Duklja, Travunija, Humska zemlja, Neretvanska krajina) u jedinstvenu državu. Bio je rodonačelnik srpske vladarske dinastije Nemanjića, koja se održala na vlasti sve do 1371. godine. i u jednom periodu preobrazila u carstvo. Jedan od najznačajnijih srpskih vladara, a zajedno sa sinom Svetim Savom I Srpskim, jednim od utemeljivača Srpske pravoslavne crkve, koja Stefana Nemanju slavi kao Svetog Simeona Mirotočivog. Doba njegove vladavine predstavlja prelomni period u istoriji i kulturi Srba.
Đorđe Petrović, poznatiji kao Karađorđe, je bio srpski revolucionarni vođa koji je vodio svoju naciju za nezavistnost od Turskog carstva tokom Prvog Srpskog ustanka (1804–1813). Bio je rodonačelnik srpske vladarske dinastije Karađorđević. Ima titulu oca otadžbine.[43]
Miloš Obrenović, poznat i kao Miloš Veliki, je bio srpski revolucionarni vođa koji je vodio svoju naciju za nezavistnost od Turskog carstva tokom Drugog Srpskog ustanka (1815–1817). Bio je rodonačelnik srpske vladarske dinastije Obrenović. Ima titulu oca otadžbine.[44]
Nacionalni spomenici kulture Srbija ima dvanaest lokaliteta pod zaštitom Svetske baštine UNESKO.
Hram Svetog Save u Beogradu je jedan od najvećih pravoslavnih hramova na svetu. Posvećen je Svetom Savi. Predstavlja jedan od dominantih simbola Beograda i Srbije.
Nacionalni instrument Gusle su nacionalni instrument Srbije i srpskog naroda.[45][46] Guslarske pesme govore o sredovekovnoj Srbiji, robovanju pod stranim okupatorima i predstojećoj boljoj budućnosti srpskog naroda.[47]
Nacionalna poezija Srpske epske narodne pjesme su tradicionalno prenošene usmenim putem od strane nacionalnih bardova, guslara. Vuk Stefanović Karadžić (1787—1864), otac srpske folkloristike i vodeći reformator srpskog jezika i pisma, sakupio je i zapisao epske pesme Srba sa početka 19. stoleća.[48] Petar II Petrović Njegoš se smatra jednim od najvećih ili za najvećeg srpskog pesnika.[49][50][51]
Nacionalni ples Srpska tradicionalna igra kolo obuhvata nekoliko lokalnih varijeteta, od kojih je najpopularnije Užičko kolo.[52] Druga popularna kola su Moravac, Kokonješte, Žikino kolo i Vranjanka.[53]
Narodne rukotvorine Pirotski ćilim i Zlakuska lončarija su zakonom zaštićeni proizvodi i brendovi Srbije.[54][55]
Pismo Ćirilica predstavlja važan deo srpskog nacionalnog identiteta.[56] Prema Ustavu Republike Srbije iz 2006, Ćirilica je jedino zvanično pismo u upotrebi.[57] Srpska ćirilica je u zvaničnoj upotrebi u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj.[58]
Pozdrav Pozdrav sa tri prsta se generalno koristi kao opšte srpski pozdrav.[59][60]
Nacionalna kapa Šajkača je nacionalna, narodna kapa koja se najviše nosi u Srba. Uglavnom je crne, sive ili zelene boje.

Naširoko su je nosili Srbi tokom Prvog srpskog ustanka i bila je ključna komponenta u uniformi srpske vojske od početka 19. veka do kraja 20. veka. Danas šajkaču uglavnom nose stariji muškarci u seoskim sredinama.

Krilatica (nezvaničan) Samo

sloga

Srbina

spasava 		Krilatica „Slamo sloga Srbina spasava” je široko rasprostranjena i upotrebljivana u srpskom narodu.[61]
Popularna muzika Trubači[62]

Vidite još

Napomene

  1. ^ Čuva se i kruna Nemanjića, odnosno kruna Stefana Dečanskog u muzeju Cetinjskog manastira[10], kao i dve krune za koje se veruje da su pripadale srpskim despotima, poklonjene obe 1605. godine knezu Ištvanu Bočkaju, jednu od turskog velikog vezira Lale Šahina, koja se čuva u Beču[11], a druga poklon iz Kronštata se čuva u depou Budimpeštanskog muzeja[12]

Reference

  1. ^ The Journal of the Orders & Medals Research Society of Great Britain. Orders and Medals Research Society. 1969. str. 207. 
  2. ^ Chronicles. Rockford Institute. 1994. str. 39. 
  3. ^ Nigel Thomas; Krunoslav Mikulan (2006). The Yugoslav Wars (2): Bosnia, Kosovo and Macedonia 1992—2001. Osprey Publishing. str. 58. ISBN 978-1-84176-964-6. [mrtva veza]
  4. ^ Vojni muzej Jugoslovenske marodne armije (1974). Vesnik. 19—20. „Srpska trobojka: crveno-plavo-belo” 
  5. ^ Zorica Janković (2008). Caru na divan: susreti srpskih vladara i turskih sultana. "Beograd. ISBN 9788675191049. „fermanom je određena: crveno-plavo-bela trobojka, sa vodoravno poređanim bojama.” 
  6. ^ „Acović: Srbija ima istorijski grb i zastavu”. Politika Online. Pristupljeno 2023-01-02. 
  7. ^ a b Atlagić 2009, str. 180.
  8. ^ Sabor monarhista: Intervju g-dina Dušana Bapca za „Akter“, Vladimir Đuričić, Kozmas Mirković, pristup 14.6.2013
  9. ^ Politika: „Deo Karađorđevog topa u kruni kralja Petra Prvog“, B. Bilbija, 11.02.2011, pristup 14.6.2013
  10. ^ Radio Svetigora: „Cetinjski manastir - prvi dio“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016), Pavle Kondić, 2010, pristup 16.6.2013
  11. ^ Istorijski muzej Srbije i Narodni muzeja Kraljevo - Katalog povodom izložbe 8 vekova manastira Žiče : „Krunisanje srpskih vladara“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. мај 2021), Драгомир Ацовић, 2007, приступ 16.6.2013
  12. ^ Војводина кафе: „Отето културно благо“[мртва веза], 20.09.2008, приступ 16.6.2013
  13. ^ „Свети Сава народни учитељ и просветитељ”. Храм Светог Саве (на језику: српски). Приступљено 2023-01-02. 
  14. ^ „Saint Sava | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-02. 
  15. ^ „[Projekat Rastko] Narodne legende o Sv. Savi”. www.rastko.rs. Приступљено 2023-01-02. 
  16. ^ а б Dragoljub Zamurović; Ilja Slani; Madge Phillips-Tomašević (2002). Serbia: life and customs. ULUPUDS. стр. 194. ISBN 9788682893059. 
  17. ^ Deliso, Christopher (2009). Culture and Customs of Serbia and MontenegroСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Westport, Connecticut: Greenwood Publishing Group. стр. 97. ISBN 978-0-313-34436-7. 
  18. ^ Resić, Sanimir; Plewa, Barbara Törnquist (2002). The Balkans in Focus: Cultural Boundaries in Europe. Lund: Nordic Academic Press. стр. 48. ISBN 978-91-89116-38-2. 
  19. ^ Mirjana Prošić-Dvornić (1989). Narodna nošnja Šumadije. Kulturno-Prosvjetni Sabor Hrvatske. стр. 62. ISBN 9788680825526. 
  20. ^ „UNESCO - Slava, celebration of family saint patron’s day”. ich.unesco.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-02. 
  21. ^ Brankovo kolo za zabavu, pouku i književnost. 1910. стр. 221. „Тако стоји и еа осталим атрибутима деспота Вука. По- зната је ствар, да и вук (животиња) има зпатну уло- I у у митологији” 
  22. ^ Marjanović, Vesna (2005). Maske, maskiranje i rituali u Srbiji. стр. 257. ISBN 9788675585572. „Вук као митска животиња дубо- ко је везан за балканску и српску митологију и култове. Заправо, то је животиња која је била распрострањена у јужнословенским крајевима и која је представљала сталну опасност како за стоку...У старој српској религији и митологији вук је био табуирана и тотемска животиња.” 
  23. ^ Miklosich, Franz (1860). „Die Bildung der slavischen Personennamen” (на језику: немачки). Aus der kaiserlich-königlichen Hoff- und Staatdruckerei: 44—45. 
  24. ^ Danko Popović; Dinko Davidov (2004). Studije o srpskoj umetnosti XVIII veka. Српска књижевна задруга. стр. 18. 
  25. ^ Vanja Kraut; Miodrag Đorđević; Rade Rančić (1985). Istorija srpske grafike od XV do XX veka. Narodni muzej. стр. 73. 
  26. ^ SANU (1957). Posebna izdanja. SANU. стр. 130. 
  27. ^ James Minahan (23. 12. 2009). The Complete Guide to National Symbols and Emblems [2 Volumes]. ABC-CLIO. стр. 525—. ISBN 978-0-313-34497-8. 
  28. ^ а б „Grb Srbije – šta znači dvoglavi beli orao i kako je nastao novi srpski grb”. bastabalkana.com (на језику: српски). 13. 8. 2012. Приступљено 29. 11. 2022. 
  29. ^ а б Elisabeth Hackspiel-Mikosch; Stefan Haas (2006). Civilian uniforms as symbolic communication: sartorial representation, imagination, and consumption in Europe (18th – 21st century). Franz Steiner Verlag. стр. 196. ISBN 978-3-515-08858-9. „The oak, symbol of Serbia, symbolized strength, longevity, and the olive branch represented peace and fertility” 
  30. ^ Andrea Pieroni; Cassandra L. Quave (14. 11. 2014). Ethnobotany and Biocultural Diversities in the Balkans: Perspectives on Sustainable Rural Development and Reconciliation. Springer. стр. 240—. ISBN 978-1-4939-1492-0. 
  31. ^ President honors Serbian WW1 soldiers in Greece: In commemoration of Armistice Day, President Tomislav Nikolić paid homage to fallen Serbian soldiers at the Greek island of Vido. 
  32. ^ „Serbia to mark Armistice Day as state holiday”. 9. 11. 2012. Приступљено 18. 11. 2018. 
  33. ^ „Чланак о Ramonda serbica у Блицу”. 28. 03. 2010. Приступљено 14. 4. 2013. 
  34. ^ Yuki Nakamura and Yonghua Li-Beisson (Editors)ISBN 978-3-319-25977-2, Springer, стр. 185, на сајту Гугл књиге
  35. ^ Blečić, Petar (11. 12. 2015). „Kap vode ih vraća u život”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 11. 11. 2016. 
  36. ^ а б Stephen Mennell (2005). Culinary Cultures of Europe: Identity, Diversity and Dialogue. Council of Europe. стр. 383. ISBN 9789287157447. 
  37. ^ Grolier Incorporated (2000). The encyclopedia Americana. Grolier. стр. 715. ISBN 978-0-7172-0133-4. 
  38. ^ Haraksimová, Erna (2006). „slivovica”. Anglicko-slovenský a slovensko-anglický slovník. Праг: Ottovo nakladatelství. стр. 775. ISBN 978-80-7360-457-8. 
  39. ^ „FAOSTAT”. faostat.fao.org. 
  40. ^ „Razvojna agencija Srbije” (PDF). www.siepa.gov.rs. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 05. 2011. г. Приступљено 09. 05. 2022. 
  41. ^ Dubravka Žarkov; Kristen Ghodsee (13. 8. 2007). The Body of War: Media, Ethnicity, and Gender in the Break-up of Yugoslavia. Duke University Press. стр. 51—. ISBN 978-0-8223-9018-3. 
  42. ^ Renata Salecl (31. 1. 2002). The Spoils of Freedom: Psychoanalysis, Feminism and Ideology After the Fall of Socialism. Routledge. стр. 17—. ISBN 978-1-134-90612-3. 
  43. ^ Durde Jelenić (1923). Nova Srbija i Jugoslavija, 1788–1921. стр. 56. „ОТАЦ ОТАЏБИНЕ – КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ” 
  44. ^ Milivoj J. Malenić (1901). Posle četrdeset godina: u spomen proslave četrdesetogodišnjice Sv. Andrejske velike narodne skupštine. U Drž. štamp. Kralj. Srbije. „да се на престо српски поврати њен ослободилац и оснивалац: Отац Отаџбине, Милош Обреновић Велики,” 
  45. ^ Joel Martin Halpern (1967). A Serbian village. Harper & Row. „Although the wandering guslari no longer exist, the gusle is considered the national instrument of Serbia, and many village men know how to play it. Almost without exception, all villagers can recite parts of the ballads and children learn them ...” 
  46. ^ Linda A. Bennett; David Levinson (1992). Encyclopedia of World Cultures: Europe (central, western, and southeastern Europe). G.K. Hall. ISBN 978-0-8161-1811-3. „As for the Serbs, the Montenegrin national instrument is the gusle — a single-horsehair wooden instrument stroked with a horsehair bow. The most important function of the instrument is to provide accompaniment for the singing of oral ...” 
  47. ^ Charles Jelavich (1963). The Balkans in Transition: Essays on the Development of Balkan Life and Politics Since the Eighteenth CenturyНеопходна слободна регистрација. University of California Press. стр. 107–. GGKEY:E0AY24KPR0E. „Sung by bards to the accompaniment of the gusle, the epics reminded the Serbs of their medieval states and promised them a better future. The clergy, hajduks, craftsmen, and ordinary men sang to the gusle. At home, at church gatherings, ...” 
  48. ^ Guerber, H. a (2003) [1916]. Book of the Epic. стр. 489. ISBN 978-0-7661-5902-0. „This fund of national poetry, transmitted orally by the Serbian guslari or national bards through five centuries of subjection to the Turk, was collected and written down at the beginning of the nineteenth century by” 
  49. ^ „Петар Други Петровић Његош - од тоталног уздизања до тоталног порицања”. BBC News на српском (на језику: српски). 2020-11-13. Приступљено 2023-01-02. 
  50. ^ „Projekat Rastko: Istorija srpske kulture”. www.rastko.rs. Приступљено 2023-01-02. 
  51. ^ Радисављевић, Зоран. „У славу Његоша, оца поезије”. Politika Online. Приступљено 2023-01-02. 
  52. ^ Ursula Hemetek; Adelaida Reyes; Institut für Volksmusikforschung und Ethnomusikologie--Wien (2007). Cultural diversity in the urban area: explorations in urban ethnomusicology. Institut für Volksmusikforschung und Ethnomusikologie. ISBN 978-3-902153-03-6. „They played newly composed folk music as well as kolos such as Uzicko kolo, a very popular dance melody from Serbia. The dance, one of the musical ethnic symbols of Serbia; might allude to Serbian ethnicity; otherwise we did not find any ...” 
  53. ^ Savez udruženja folklorista Jugoslavije. Kongres (1965). Rad ... Kongresa Saveza folklorista Jugoslavije. Savez folklorista Jugoslavie. „Za poslednjih dvadesetak godina Moravac je potisnuo svoje prethodnike Kokonjeste, 2ikino kolo i Vranjanku (brzu), naravno, ne potpuno, ali ipak toliko efikasno da je zauzeo mesto pored njih, pa i ispred njih.” 
  54. ^ „Lončari iz Zlakuse u Srbiji stigli do UNESCO-a”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2023-01-02. 
  55. ^ Pavlović, Ljiljana (2022-01-08). „Nacionalni brend pirotskog kraja: Ćilim - tražen i cenjen širom sveta, traje bar 300 godina”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-01-02. 
  56. ^ Entangled Histories of the Balkans: Volume One: National Ideologies and Language Policies. BRILL. 13. 6. 2013. стр. 414—. ISBN 978-90-04-25076-5. 
  57. ^ Article 10 of the Constitution of the Republic of Serbia (English version Архивирано 2011-03-14 на сајту Wayback Machine)
  58. ^ Ronelle Alexander (15. 8. 2006). Bosnian, Croatian, Serbian, a Grammar: With Sociolinguistic Commentary. Univ of Wisconsin Press. str. 1—2. ISBN 978-0-299-21193-6. 
  59. ^ „Šta se krije iza tri prsta?”. B92.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-01-02. 
  60. ^ Nportal (2022-08-22). „SIMBOLIKA BROJA TRI: Najznačajniji za Srbe - Znate li zašto se ljubimo tri puta i dižemo tri prsta?”. Nportal (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-01-02. 
  61. ^ „Četiri "S" za 21. vijek: Koji je novi srpski slogan?”. BN. Pristupljeno 2023-01-02. 
  62. ^ Carol Silverman (24. 5. 2012). Romani Routes: Cultural Politics and Balkan Music in Diaspora. Oxford University Press. str. 25. ISBN 978-0-19-530094-9. „The brass band has become a Serbian national symbol, and bands such as Boban Markovic are popular on the world music circuit.” 

Spoljašnje veze

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национални_симболи_Србије&oldid=27825991”