Nižnji Novgorod
| Nižnji Novgorod Нижний Новгород | |
|---|---|
      Kremlj, Aleksandar Nevski Katedrala, Gorki fabrika automobila, Minin i Pozharski trg, Chkalov stepenište, sajam | |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Rusija |
| Federalni okrug | Povolški |
| Oblast | Nižegorodska oblast |
| Osnovan | 1221. |
| Status grada | 1779. |
| Stara imena | Gorki |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2010. | 1.250.615 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 56° 19′ 31″ S; 44° 00′ 03″ I / 56.325401° S; 44.000705° I |
| Vremenska zona | UTC+3 |
| Aps. visina | 200 m |
| Površina | 410,68[1][2] - 466,5[3] km2 |
.svg)  Nižnji Novgorod Nižnji Novgorod na karti Rusije | |
| Ostali podaci | |
| Gradonačelnik | Oleg Valentinovič Sorokin |
| Poštanski broj | 603000–603999 |
| Pozivni broj | 831 |
| Registarska oznaka | 52, 152 |
| OKATO kod | 22401 |
| Veb-sajt | |
| www.admgor.nnov.ru | |
Nižnji Novgorod (rus. Нижний Новгород) je grad u Rusiji i administrativni centar Nižegorodske oblasti. Nižnji Novgorod je glavni grad Povolškog federalnog okruga, a nalazi se na ušću Oke i Volge. Prema popisu stanovništva iz 2010. u gradu je živelo 1.250.615 stanovnika. Po veličini je peti grad u državi. Od 1932. do 1990. grad se zvao Gorki (rus. Горький) po piscu Maksimu Gorkom.
Grad je veliki industrijski i privredni centar. Ovde je Nižegorodski sajam — glavno mesto za brojnim konferencijama. Administrativno se deli na 8 okrug.
U središtu grada nalazi se Kremlj, utvrđeni kompleks. Glavni politički i istorijski centar grada, oblasti i Povolškog federalnog okruga. Ovde je sedište guvernera Nižegorodske oblasti, gradonačelnika grada i opunomoćenog predstavnika predsednika Rusije. Pre Kremlj je centralni trg na Minin i Požarskomu.
Geografija[uredi | uredi izvor]
Nižnji Novgorod je smešten u dolini reke Volge, na ušću reke Oke. Na Volgi postoji nekoliko rečnih ostrva. Reljef oko grada je nizijski. Na prostoru grada postoji nekoliko manjih reka i jezera (najznačajnije je jezero Meščerskoje). Severno od grada na Volgi je veliko veštačko jezero Nižnji Novgorod koje se službeno još uvek zove Gorkovsko veštačko jezero prema imenu Gorki. U blizini Nižnjeg Novgoroda su gradovi Balahna, Kstovo, Bor i Dzeržinsk.
Klima[uredi | uredi izvor]
Godine 1834. otvorena je prva meteorološka stanica u Nižnjem Novgorodu. Vek kasnije transformisana je u hidrometeorološku službu Gorkog, a od 1978. je poznata kao Odeljenje za hidrometeorologiju i kontrolu prirodnih staništa Više Volge.
Klima u regionu je kontinentalna, tačnije vlažno-kontinentalna i slična je klimi u Moskvi, iako hladnija zimi, koja traje od kraja novembra do kraja marta sa stalnim snežnim pokrivačem. Prosečne temperature se kreću od +19 °C (66 °F) u julu do −9 °C (16 °F) u januaru. Prosečna godišnja temperatura je +48 °C (118 °F), brzina vetra 2.8 m/s, vlažnost vazduha 76%. Pošto je dovoljno udaljen od Baltičkog mora da bi se pomorski efekti smanjili, Nižnji Novgorod ima zime slične klimi Botnijskog zaliva u blizini arktičkog kruga, ali umesto toga ima veoma topla leta za svoju geografsku širinu.
Nižnji u proseku ima 1 775 sunčanih sati godišnje. Maksimalno trajanje dnevne svetlosti je u junu (17 sati i 44 minuta), a minimalno u decembru (6 sati i 52 minuta). Zimi se često javlja naoblačenje: 75 do 80% vremena nebo je prekriveno oblacima, dok je samo 49 do 56% od aprila do avgusta. U jesen i zimu naoblačenje je obično ujutru, a posle podne se nebo razvedri. U proleće i leto, naprotiv, ujutru je vedro, dok se prema podne oblaci skupljaju (kumulus), a prema večeri nestaju.
U proleće temperature iznad nule otpočinje oko 5. aprila i ostaje na tom nivou do kraja oktobra. U proseku pada 653 padavina mm godišnje, najviše u julu, a najmanje u martu. Generalno, 180 od 365 dana uživa u nekom obliku padavina. Sneg prvi put pada u oktobru, ali snežni pokrivač izoluje tlo krajem novembra i topi se sredinom aprila. Temperatura vazduha zimi se po pravilu kreće od −10 °C (14 °F) do −20 °C (−4 °F) . Zimi se ovde retko dešava oluja (nekoliko datuma koje treba pomenuti su 27. novembar 1940, 30. novembar 1951, 14. februar 1960. i 3. decembar 1962). U proleće ima manje padavina nego u drugim godišnjim dobima. Proleće prolazi dok se sneg topi u drugoj polovini marta i obično nestaje do kraja aprila. Leto dolazi početkom juna, kada se temperatura kreće oko +15. Maksimalna toplota se može primetiti prema trećoj dekadi jula. Prosečne temperature se kreću od +15 °C (59 °F) do +20 °C (68 °F) . Maksimalna temperatura od +382 °C (720 °F) zabeležen je tokom letnjih toplotnih talasa na severnoj hemisferi 2010. Letnje kiše su kratka, ali intenzivna, sa jakim vetrom. U septembru temperatura počinje da pada i pada ispod +10 °C (50 °F) sredinom 20-ih u mesecu. U jesen pada česta i jaka kiša, a nebo je oblačno.
| Klima Nižnjeg Novgoroda | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 5,5 (41,9) |
7,0 (44,6) |
17,3 (63,1) |
26,3 (79,3) |
32,5 (90,5) |
36,3 (97,3) |
36,4 (97,5) |
36,0 (96,8) |
31,0 (87,8) |
24,2 (75,6) |
13,2 (55,8) |
8,5 (47,3) |
36,4 (97,5) |
| Srednji maksimum, °C (°F) | −6,9 (19,6) |
−5,5 (22,1) |
0,6 (33,1) |
10,4 (50,7) |
18,1 (64,6) |
22,5 (72,5) |
23,8 (74,8) |
21,3 (70,3) |
14,9 (58,8) |
7,0 (44,6) |
−1,0 (30,2) |
−4,7 (23,5) |
8,6 (47,5) |
| Prosek, °C (°F) | −10,0 (14) |
−8,9 (16) |
−3,0 (26,6) |
5,7 (42,3) |
12,6 (54,7) |
17,2 (63) |
18,7 (65,7) |
16,3 (61,3) |
10,6 (51,1) |
3,9 (39) |
−3,3 (26,1) |
−7,5 (18,5) |
4,6 (40,3) |
| Srednji minimum, °C (°F) | −12,8 (9) |
−11,8 (10,8) |
−6,1 (21) |
2,1 (35,8) |
7,9 (46,2) |
12,7 (54,9) |
14,5 (58,1) |
12,4 (54,3) |
7,3 (45,1) |
1,4 (34,5) |
−5,4 (22,3) |
−10,1 (13,8) |
1,6 (34,9) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −41,2 (−42,2) |
−37,2 (−35) |
−28,3 (−18,9) |
−19,7 (−3,5) |
−6,9 (19,6) |
−1,8 (28,8) |
4,6 (40,3) |
0,9 (33,6) |
−5,5 (22,1) |
−16,0 (3,2) |
−29,4 (−20,9) |
−41,4 (−42,5) |
−41,4 (−42,5) |
| Količina padavina, mm (in) | 43 (16,9) |
36 (14,2) |
30 (11,8) |
39 (15,4) |
51 (20,1) |
69 (27,2) |
78 (30,7) |
74 (29,1) |
62 (24,4) |
63 (24,8) |
56 (22) |
52 (20,5) |
653 (257,1) |
| Izvor: Pogoda i klimat | |||||||||||||
Istorija[uredi | uredi izvor]
Centar srednjovekovnih vladara[uredi | uredi izvor]
Grad je osnovao Veliki Vojvoda Jurij II od Vladimira 1221. godine na ušću dve važne reke Oke i Volge. Bio je glavna tvrđava koja je čuvala granicu, a prednost je bio rov oko nje koji su formirale dve reke.
Zajedno sa Moskvom i Tverom, Nižnji Novgorod je bio jedan od gradova koji je izbegao pustošenje od strane Mongola i izrastao u veliki politički centar Rusije tog vremena. Važnost grada se povećala premeštanjem sedišta moćne Suzdaljske kneževine iz Gorodeca 1350. godine.
Veliki vojvoda Dmitrij Konstantinovič (1323—1383) nastojao je da svoju prestonicu napravi konkurentnom Moskvi, izgradivši kamenu citadelu i nekoliko crkava i postavši pokrovitelj istoričara. Ovde je napisana i Ruska Prva Hronika ili Laurentijanov kodeks 1377. godine. Od 1392. Nižnji Novgorod je deo Velike moskovske kneževine. Nakon toga centar Rusije je postala Moskva, a značaj Nižnjeg Novgoroda je opao.
Krimski Tatari su razorili grad 1408. Moskovski kneževi su ga brzo obnovili i sagradili jaku tvrđavu (kremlj) prvenstveno za borbu protiv Tatara iz Kazana.
Moderno vreme[uredi | uredi izvor]
U kasnijim vekovima u doba Ruskog carstva Nižnji Novgorod je bio prvenstveno značajan trgovački centar. Od 1817. se u gradu održavao Makarjev sajam, jedan od najznačajnijih svetskih sajmova. Početkom 20. veka počela se razvijati industrija (posebno metaloprerađivačka).
Sovjetska vlast je 1927. sagradila prvi most preko Volge. 1932. je grad nazvan Gorki prema književniku Maksimu Gorkom koji je rođen u gradu. U Gorki je bio proteran ruski fizičar Andrej Saharov koji je tamo bio u izolaciji. Zbog njega je Gorki bio zatvoreni grad i u njega niko nije smeo ući bez posebne dozvole. Time se htelo spriječiti Saharovljeva komunikacija sa svijetom. Nakon pada komunizma 1991. grad je otvoren i svako sme slobodno ući u njega. Vraćeno mu je staro ime Nižnji Novgorod ukazom Borisa Jeljcina.
Stanovništvo[uredi | uredi izvor]
Prema preliminarnim podacima sa popisa, u gradu je 2010. živelo 1.250.615 stanovnika.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2013. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 643.689 | 941.962 | 1.170.133 | 1.344.474 | 1.438.133 | 1.311,252[4] | 1.250.619 | 1.259.921 |
Privreda[uredi | uredi izvor]
Nižnji Novgorod je jedan od centara IT industrije u Rusiji. Spada među vodeće ruske gradove po količini provajdera softvera za istraživanje i razvoj. U Nižnjem Novgorodu takođe postoji veliki broj ofšor programera softvera.
Postoji 25 naučnih istraživačko-razvojnih institucija koje se fokusiraju na telekomunikacije, radio tehnologiju, teorijsku i primenjenu fiziku i 33 visokoškolske ustanove, među kojima su Nižnji Novgorodski državni univerzitet, Nižnji Novgorodski državni tehnički univerzitet, Privolžski istraživački medicinski univerzitet, kao i Nižnji Novgorodski institut za Informacione tehnologije, koje se fokusiraju na informacione tehnologije, razvoj softvera, sistemsku administraciju, telekomunikacije, celularne mreže, Internet tehnologije i IT menadžment.
Inženjerstvo je vodeća industrija privrede Nižnjeg Novgoroda sa preovladavanjem saobraćaja – automobilske industrije, brodogradnje, dizel motora, proizvodnje aviona i alatnih mašina; automobilska industrija je vodeći sektor (50%).
Neke od najvećih kompanija u gradu uključuju:
- AD Gorkovski automobilski kombinat – lični automobili, kamioni, oklopni transporteri i drugi automobili
- AD Krasnoie Sormovo - rečni i morski brodovi, podmornice
- AD Sokol – avioni, mlaznjaci
- PJSC Nižnji Novgorodski fabrika mašina – naoružanje, artiljerija, haubice, protivtenkovski topovi, oprema za naftu i gas
- AD Hidromaš - hidraulični aktuatori
- AD Nitel – televizori
- AD RUMO – dizel generatori
- AD Krasnijiakor – sidreni lanci
- OKBM Afrikantov – nuklearni reaktori
Saobraćaj[uredi | uredi izvor]
Javni prevoz u gradu je pokriven tramvajima, maršrutkama, autobusima i trolejbusima . Električni i dizel prigradski vozovi saobraćaju do predgrađa u nekoliko pravaca.
Metro Nižnjeg Novgoroda otvoren je 1985. godine. Trenutno ima dve linije sa 15 stanica koje povezuju sa železničkim terminalom i prevoze 102.000 putnika dnevno.[5]
Nižnji Novgorod Citi Rejl je mreža železničkog transporta (S-Train) u gradu. Zajedno sa metroom čini sistem brzog železničkog saobraćaja grada. Ima dve linije: Sormovskaja i Priokskaja. Osnovan je 24. juna 2013. godine kao dodatak metrou.
Železnica Gorki je odeljenje Ruskih železnica koje ima oko 5.700 km (3.500 mi) železničkih linija širom regiona Srednjeg Volga i 1.200 km (750 mi) u oblasti Nižnji Novgorod, sa sedištem u Nižnjem Novgorodu. Od 1862. postoji železnička veza između Nižnjeg Novgoroda i Moskve.[6] Noćni vozovi omogućavaju pristup Nižnjem Novgorodu iz Moskve, Sankt Peterburga, Kazanja, Jaroslavlja i drugih. Brzi voz prevozi putnike između Nižnjeg Novgoroda i Moskve za manje od četiri sata. Od Nižnjeg Novgoroda se može nastaviti na istok duž Transsibirske železnice, sa direktnim vozovima do većih gradova na Uralu i Sibiru, kao i do Pekinga, Pjongjanga i Ulan-Batora.
Prvi brzi železnički voz Sapsan za Moskvu (Kurski železnički terminal) i Sankt Peterburg (Moskovski železnički terminal) pušten je u rad 30. jula 2010.[7] Od 2015. godine su rutom saobraćali i vozovi Striž. Sapsan je suspendovan od 30.juna 2022[8] - zvanično je izvešteno da je zbog renoviranja Kurskog železničkog terminala. U novembru 2022. je bilo odlučeno da Sapsan će se nikada vrati kao i Striž[9].
Prigradski prigradski vozovi (elektrika) povezuju Nižnji Novgorod sa Vladimirom, Dzeržinskom, Muromom, Kirovom, Arzamasom, Zavolžjem, Balahnom i drugim.
Nižnji Novgorod je važan grad kojim protiče reka Volga i važana tačka teretnog i putničkog brodarstva. Tokom leta krstarenja saobraćaju između Nižnjeg Novgoroda, Moskve, Sankt Peterburga i Astrahana. Od 2006. mali broj hidroglisera klase Meteor je nastavio sa radom na reci Volgi. U avgustu 2019, rečna plovidba u regionu je nastavljena. Valdai je otpočeo da plovi na rutama Nižnji Novgorod – Gorodec i Nižnji Novgorod – Makarjevo.
Grad opslužuje ruski autoput M-7 (Moskva – Nižnji Novgorod – Kazanj – Ufa), i čvorište je regionalne mreže autoputeva. Takođe kroz grad prolazi savezni autoput P158 (Nižnji Novgorod – Saransk – Penza – Saratov).
Tokom 2012. godine puštena je u rad žičara koja povezuje Nižnji Novgorod i Bor.[10] Dužina žičare je 35 kilometara. Ima najveći raspon bez oslonca u Evropi iznad površine vode, koji iznosi 861 metar. Osnovna namena je da se pored rečnih taksi vozila, električnih vozova i autobusa obezbedi alternativni vid prevoza putnika. Žičara je takođe postala popularna turistička atrakcija, zahvaljujući panoramskim pogledima iz kabina. Dana 31. jula 2014. na žičari se dogodio incident. Grom je udario u metalni nosač u blizini separea u kojem su se nalazili ljudi. U to vreme bila je jaka grmljavina i žičara je zaustavljena. Međutim, ljudi su već bili u kabinama.[11]
Nižnji Novgorod opslužuje međunarodni aerodrom Strigino,[12] koji ima direktne letove do većih ruskih gradova, Evrope i Bliskog istoka. Vazdušna baza Sormovo je bila važan vojni vazdušni objekat, a vazduhoplovna baza Pravdinsk je bila baza presretača tokom Hladnog rata. S7 Airlines i Utair Aviation svakodnevno lete do moskovskih aerodroma Domodedovo i Vnukovo. Nije poznato kada je izgrađen prvi aerodrom u Nižnjem Novgorodu, ali je njegova lokacija bila pola kilometra severno od mesta gde se danas nalazi bioskop „Moskva”.
Sistem autobuskih stanica u Nižnjem Novgorodu pretrpeo je značajne promene 2015. godine, pošto je stari glavni međugradski autobuski terminal na trgu Ljadov (južnije od centra grada) zatvoren, a novi autobuski terminal otvoren u Ščerbinkiju, nekoliko kilometara južnije.[13][14] Trenutno, glavne gradske autobuske stanice su sledeće:
- Autobuska stanica Kanavino, u blizini Moskovske železničke stanice. Uglavnom služi za pravce zapada i severozapada (npr. prema Moskvi)
- Autobuska stanica Sčerbinki, nekoliko kilometara južno od centra grada. Uglavnom opslužuje pravce istok i jug.
- Od tri autobuska terminala, samo stanica Kanavino je u blizini linije metroa; preostala dva su povezana sa ostatkom grada gradskim autobusima.
Međunarodna saradnja[uredi | uredi izvor]
Novi Sad, Srbija- Šabac, Srbija
Esen, Nemačka
Filadelfija, SAD
Tampere, Finska
Linc, Austrija
Jinan, Kina
Suvon, Južna Koreja
Harkov, Ukrajina
Matanzas, Kuba
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Nižnjenovgorodski kremlj -
Zgrada velikog ruskog sajma -
Jedna od Stronganovih crkava -
Čkalovske stepenice -
Spomenik Kuzmi Mininu -
Stanica metroa Gorkovskaja -
Ulica Boljšaja Pokrovskaja -
Šuhovljev toranj na Oci u blizini Nižnjeg Novgoroda
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй registracii, kadastra i kartografii. Doklad O sostoяnii i ispolьzovanii zemelь Nižegorodskoй oblasti v 2010 godu[mrtva veza]. Priloženie 10. str. 136
- ^ „BD PMO Nižegorodskoй oblasti. Gorod Nižniй Novgorod”. Arhivirano iz originala 10. 07. 2019. g. Pristupljeno 21. 11. 2014.
- ^ Generalьnый plan goroda Nižnego Novgoroda. Poяsnitelьnaя zapiska Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. mart 2016) str. 4
- ^ Federalьnaя služba gosudarstvennoй statistiki (21. 5. 2004). „Čislennostь naseleniя Rossii, subъektov Rossiйskoй Federacii v sostave federalьnыh okrugov, raйonov, gorodskih poseleniй, selьskih naselёnnыh punktov – raйonnыh centrov i selьskih naselёnnыh punktov s naseleniem 3 tыsяči i bolee čelovek”. Vserossiйskaя perepisь naseleniя 2002 goda (na jeziku: ruski). Federalni zavod za statistiku. Pristupljeno 4. 9. 2012.
- ^ „Technical and operational parameters of subways in 2015” (PDF). The International Association "Metro".
- ^ „Železnodorožnый vokzal Moskovskiй g. Nižniй Novgorod” [Railway station Moskovsky, Nizhny Novgorod] (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 20. 6. 2012. g. Pristupljeno 23. 6. 2012.
- ^ „Russian Railways Sapsan to Nizhny Novgorod press release”. Arhivirano iz originala 24. 06. 2010. g. Pristupljeno 29. 05. 2022.
- ^ „Pridetsя ezditь na prohodящih. «Sapsanы» iz Nižnego Novgoroda do Sankt-Peterburga otmenяt s 30 iюnя”. Novosti NN.RU (na jeziku: ruski). 2022-03-21. Pristupljeno 2024-01-24.
- ^ „RŽD ne budet vozvraщatь poezda «Sapsan» na maršrut Nižniй Novgorod — Moskva”. GTRK «Nižniй Novgorod» (na jeziku: ruski). 2022-11-30. Pristupljeno 2024-01-24.
- ^ Kanatnaя doroga čerez Volgu "Nižniй Novgorod - Bor" načala rabotu. Rossiйskaя gazeta (na jeziku: ruski). 2012-02-09. Pristupljeno 2018-07-16.
- ^ V Nižnem Novgorode vo vremя grozы v kanatnuю dorogu udarila molniя. progorodnn.ru (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2018-07-16.
- ^ „Rossiя – rossiйskie avialinii”. Rossiya-airlines.com. 25. 7. 2007. Pristupljeno 16. 11. 2012.
- ^ V svяzi s zakrыtiem avtovokzala na Lяdova menяetsя raspisanie prigorodnыh avtobusov (Due to the closing of the Lyadov Sq bus terminal, schedule of commuter buses changes), 2015-01-29
- ^ Polnый spisok avtobusov, kotorыe budut otpravlяtьsя s novoй avtostancii «Щerbinki»: Novый vokzal otkroetsя 25 oktяbrя (Full list of bus routes which will depart from the new Scherbinki bus terminal.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Geografske | |
| Ostale | |
