Pređi na sadržaj

Nikola M. Lukić

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Nikola Lukić
Lični podaci
Puno imeNikola Lukić
Mesto rođenjaŽabare kod Kragujevca
Datum smrti22. (9) novembar 1909.
Mesto smrtiBeograd, Srbija
Porodica
SupružnikVukosava Topuzović
Vojna karijera
Služba?-1904
Rodpešadija
Činpotpukovnik

Nikola M. Lukić (Žabare kod Kragujevca[1] ? — Beograd, 22. (9) novembra 1909) bio je srpski pešadijski potporučnik, i lični ađutant kralja Milana, kasnije i kralja Aleksandra Obrenovića. Tokom Ivanjdanskog atentata je sedeo pored kralja Milana, i bio je lakše ranjen u levo rame.

Ivanjdanski atentat[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Ivanjdanski atentat

U nekom periodu posle povratka Milana Obrenovića u Srbiju, i njegovog postavljanja na komandanta aktivne vojske Srbije, postao je njegov lični ađutant sa činom pešadijskog majora. Tokom Ivanjdanskog atentata se vozio u otvorenim zaprežnim kolima pored kralja Milana, kada je na njih pucao Stevan (Đura) Knežević. Kralj Milan je iskočio iz kola i pao na zemlju, ali nije bio pogođen, dok je Lukić iskočio iz kola i krenuo da juri atentatora.[2]

Pola sata nakon atentata je otišao do bolnice, gde su ga lečili dr Roman Sondermajer i dr Žerajić. Rentgenskim snimkom je utvrđeno da je Lukić ranjen u levo rame,[2] pa mu je pod dejstvom kokaina preko leđa izvađeno revolversko zrno.[3] Za postupak tokom atentata je odmah unapređen u čin pešadijskog potpukovnika, i dodeljen mu je orden Miloša Velikog IV stepena.[2] Lekarski izveštaj je u službenim novinama objavljen 11. jula (29. juna) 1899.[3]

Zbog nanesenih povreda je i tužio atentatora sudu, ali je bio sprečen da dođe na pretres dokaza usled službenih obaveza.[4]

Počasti povodom ponašanja u atentatu[uredi | uredi izvor]

Naredba kralja Milana za Nikolu Lukića povodom Ivanjdanskog atentata.

Kao znak zahvalnosti, na njegovoj kući u rodnom selu Žabare kod Kragujevca je uzidana mermerna ploča sa njegovom slikom, imenom i natpisom. Lukić je dobio i posebnu povelju od meštana, a svake godine na Ivanjdan je bila predviđena počast postavljanja Ivanjskog venca na ploču od strane predsednika opštine i odbornika. U Žabarima je takođe dvanaestoro novorođene dece kršteno imenima Milan, Milanka, Nikola, Nikolija, Ivan i Ivanka.[1]

Pored toga, oraško podunavski okrug mu je napravio jednu dobro ukrašenu sablju, koja mu je 13. septembra (31. avgusta) u Nišu i uručena. Izaslanici i narodni poslanici oraškog okruga su mu je u gostionici Jevropa svečano predali, a ona je bila kupljena za 1.200 tadašnjih dinara. Na balčaku sablje je bila lavlja glava sa očima od brilijanta, a tu se nalazio i srebrni beli orao. Sečivo je prema opisu iz novina moglo da seče gvožđe, a imalo je i pozlaćene šare. Natpis na sablji je bio od suvog zlata, i glasio je: "Ađutantu Njegovoga Veličanstva Kralja Milana, Potpukovniku Nikoli M. Lukiću - Narod sreza oraškog za junačko držanje prilikom Ivanjdanskog atentata 1899. godine". Držač za sablju (šatula) je bio prevučen svilom i kadifom, a spolja kožom. Na kapku je bio i Lukićev veliki srebrni monogram.[5]

Kasniji život i smrt[uredi | uredi izvor]

Penzionisan je 29. (16) marta 1904. ukazom kralja Petra I u kome se između ostalih našao i generalštabni pukovnik Živojin Mišić.[6]

Preminuo je 22. (9) novembra 1909. u Beogradu[7] u duševnoj bolnici. Beogradska Pravda je navela da je on penzionisan u sklopu vojnih čistki posle Majskog prevrata.[8] Nije poznato kako i kad je završio u duševnoj bolnici.

Odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Male Novine (28.7.1899).
  2. ^ a b v g Srpske novine (25.06.1899).
  3. ^ a b Srpske novine (29.06.1899).
  4. ^ Male novine (28.8.1899).
  5. ^ Male novine (4.9.1899).
  6. ^ Službeni vojni list (21.3.1909).
  7. ^ Službeni vojni list (13.11.1909).
  8. ^ Pravda (10.11.1909).

Literatura[uredi | uredi izvor]

Novine i službeni akti[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_М._Лукић&oldid=27760932”