Портал:Kulinarstvo
Portal Kulinarstvo
Kulinarstvo je veština i tradicija pripremanja jela, povezana sa običajima i navikama, ali predstavlja i poseban vid umetnosti, koji se odnosi na ukrašavanje i serviranje. Ishrana je jedan od najvažnijih činilaca koji uslovljavaju zdravlje i utiču na radnu sposobnost. Njenim poznavanjem i razumevanjem omogućeno je da utičemo na životne procese u organizmu.
Religija svojim zakonima i pravilima u ishrani utiče na kulinarstvo, kao i mnogi drugi faktori, poput pristupačnosti sastojaka koji su potrebni za pripremanje jela, tj. da li su lokalni ili se uvoze. Značajni su i uslovi pod kojima se hrana uzima, kao što su dobro raspoloženje, lepo postavljen, dekorisan sto, kao i lepo posuđe i pribor, na ukusan način ponuđena hrana.
Izabrano jelo
Burek (tur. börek, alb. byrek, grč. μπουρέκι ili μπουρεκάκι, hebr. בורקס) je predjelo ili slatka pita ili pecivo koje se može pronaći u mnogim zemljama koje su nekad bile u sastavu Osmanskog carstva. Pravi se od lisnatog testa ili kiselog testa, i uglavnom se puni sa sirom (najčešće feta), mlevenim mesom ili povrćem (najčešće spanać).
U Srbiji se reč burek odnosi na specijalno jelo od testa. Kore se prave od testa i bacaju se kroz vazduh, da bi se razvukle. Tradicionalne ispune su prženo mleveno meso ili sir. Prazan burek se takođe tradicionalno pravi. Dodatne varijante uključuju nadev od jabuka, višanja, pečurki i moderne varijante pica bureka.
Izabrana poslastica
.jpg)
Princes krofne su francuska poslastica koja je vremenom počela da se pravi u celom svetu, gde je poznata pod nazivom profiterole. Reč profiterole je francuskog porekla.
Osnovu ovog slatkiša čine pufnice od kuvanog testa, punjene različitim nadevom ili prelivene nekim finim sosom, dok su odozgo posute finim šećerom u prahu. Testo za princes krofne je prilično neutralnog ukusa pa se ponekad prave u slanoj varijanti sa na pr. ruskom salatom umesto slatkog fila. Kod nas su najčešće slatke varijante s kremom od vanile, šlaga ili sladoleda, s prelivom od čokolade, duguljaste s kremom – ekleri, popelini.
Šveđani su poznati po najkreativnijim receptima za princes krofne. Postoji čitava tradicija koja nalaže koja boja princes krofni je prikladna za koji praznik: žuta za Uskrs, crvena za Božić, bela za svadbe, princes krofne sa pomorandžom za Noć veštica. Svake treće nedelje septembra obeleževa se Nedelja princes krofni i tada se mogu jesti najbolje princes krofne na svetu, svih boja i različitih ukusa.
Vino
Vino je popularan i bitan napitak koji čini sastavni deo kako evropske, tako i mediteranske kuhinje — od jednostavnih, tradicionalnih jela, do najsloženijih, egzotičnoh specijaliteta. Vino je važno u kuhinji ne samo kao piće, već i kao i dodatak jelima koji obogaćuje ukus (uglavnom u dinstanju i pečenju, gde njegova kiselost daje balans slatkim ukusima). Crvena i bela penušava vina su najpopularnija i poznata su još i kao blaga vina, jer sadrže samo 10—14 % alkohola. Aperitiv i dezertna vina sadrže 14—20 % alkohola i ona imaju jači ukus od blagih, jer sadrže veći procenat alkohola.
Odmah po otvaranju flaše mladog vina potrebno je ostaviti sat vremena po strani kako bi se „provetrilo“, dok je starija vina sa jačim ukusom preporučljivo piti kada se otvore. Pretakanjem, iz flaše vetre se talozi. Talog se nalazi u starim bocama, ali je mlađa vina bolje vetriti.
...dalje
Izabrani napitak
Pivo je jedno od najstarijih i najčešće konzumiranih alkoholnih pića na svijetu i treće najpopularnije piće poslije vode i čaja. Pivo nastaje varenjem žitarica, najčešće od ječmenog slada, ali i od pšenice, kukuruza i pirinča. Kroz postupak varenja, fermentacijom skrobnih šećera u neprevrelom alkoholu nastaje etanol i karbonizacija što daje pivo. Ubraja se u slabija alkoholna pića, sa 3 — 13 % alkohola. Jedno od najstarijih pića koje se koristilo još u starom Egiptu. Danas je veoma zastupljeno u celom svetu.
Kod većine piva ukus dolazi od hmelja, koji daje gorčinu i deluje kao prirodni konzervans. Ponekad se dodaju i druge arome kao što je bilje ili voće. Proces fermentacije uzrokuje prirodni karbonacioni efekat, mada taj ugljen-dioksid obično biva ukloljen tokom obrade, i zamenjuje se prisilnom karbonizacijom. Neki od prvih poznatih spisa čovečanstva odnose se na proizvodnju i distribuciju piva: Hamurabijev zakonik sadrži zakone kojima se reguliše pivo i pivski saloni, i „Himna Ninkasiju“, molitva mesopotamskoj boginji piva, je služila kao molitva i kao metod pamćenja recepta za pivo u kulturi sa malo pismenih ljudi.
Izabrani kuvar
.jpg)
Entoni Majkl Burden (engl. Anthony Michael Bourdain; Njujork, 25. jun 1956 — Strazbur, 8. jun 2018) bio je poznati američki kuvar, pisac i televizijsko lice. Rođen je u Njujorku, a detinjstvo je proveo u Lioniju, Nju Džerzi. Francuskog je porekla. Za sebe je govorio da je odgajan bez religije, jer mu je otac bio katolik, a majka Jevrejka.
Želju za kuvanjem je dobio još u detinjstvu, kada je prvi put probao ostrige na ribarskom čamcu.
Tada počinje njegovo školovanje u Dvajt - Englvud (engl. Dwight-Englewood) školi, u kojoj je i maturirao 1973. godine. Zatim upisuje Vasar koledž (engl. Vassar college), ali posle dve godine odustaje. U isto vreme je radio u restoranu morske hrane u Provinstaunu, Masačusets (engl. Provincetown,Massachusetts). Odlučuje da nastavi svoje školovanje i završava Američki kulinarski institut (engl. The Culinary Institute od America) u Njujorku 1978.
Izabrani recept
Iz Viki knjiga je za vas izabran recept „Šnicle u sosu od pečuraka“.
- 800 gr. fileta belog pilećeg mesa. 2 kesice supe od pečuraka bilo kog proizvođača. 500 ml. slatke pavlake.
Priprema
Svaku šniclu blago izlupatia a potom svaku dobro sa obe strane uvaljati u sadržaj kesice. (Ne razblaživati vodom, već u onako suvo.) Slagati u vatrostalnu posudu.
Preko složenih šnicli preliti slatku pavlaku. Ako vam ostane supe pospite je preko slatke pavlake ali prethodno probajte da ne bude preslano.
Staviti u zagrejanu rernu i peći na 180-200 stepeni jedno 45 minuta.
Začin
Začin je dodatak jelima koji im se dodaje kako bi pojačao originalni ukus jela, ili da bi se isti modifikovao po želji. Vikipedija je ovog meseca izabrala so
So je začin i jedan od rijetkih minerala u čovjekovoj ishrani. Slanost je jedan od osnovnih ukusa. Dobija se iz morske vode ili iz rudnika soli. Bijele je ili sive boje. Osnovni sastojak soli je natrijum-hlorid (NaCl). So koristi za čuvanje hrane. Presoljena hrana može dugo da stoji a da se ne pokvari (primjer kiseljenje kupusa). U kulinarstvu se najčešće korusti rafinisana so, poznatija još i kao „kuhinjska“
Voće i povrće
Voće i povrće su važne namernice u ishrani. Sadrže neophodne vitamine i minerale neophodne ljudskom organizmu.
Voće je bogat izvor vitamina, mada ih, u poređenju sa povrćem, voće sadrži manje. Od vitamina voće sadrži najviše vitamina C i karotina. Njihova količina zavisi od vrste voća, sorte kao i niza drugih činilaca. Vitamin C nije podjednako raspoređen u cijelom plodu. Najviše ga ima u ljusci i ispod nje. Drugi vitamin po važnosti i količini je karotin. Najviše ga sadrže: kajsija, ananas, suva šljiva, breskva, lubenica itd. U manjim količinama voće sadrži i druge vitamine: K, E, vitamine B grupe.
Povrće je termin koji se upotrebljava u kulinarstvu, a odnosi se na biljke ili delove biljke koji se koriste za ishranu.U biologiji podela na voće i povrće ne postoji, jer se u ishrani koriste raličiti biljni organi (plodovi, semena, korenje, podzemna i nadzemna stabla, listovi i cvetovi) pa ih nije moguće klasifikovati u iste kategorije.
Izabrano voće
Mango (lat. Mangifera) je biljka (voće) koja raste u tropskim krajevima. Postoji oko 35 različitih vrsta manga. Na drvetu manga raste plod, koji se komercijalno koristi. Mango se uzgaja naročito u Indiji i Indokini.
Oko 5. veka p. n. e. prenesen je iz Indije do ostalih delova tropske Azije, odakle se daljom kultivacijom raširio po svetu. Portugalci su ga preneli u Brazil, odakle je stigao do Floride tokom 18. veka.
Izabrano povrće
Krompir je vrsta biljaka skrivenosemenica iz porodice pomoćnica (Solanaceae). Uzgaja se širom planete i koristi za ishranu ljudi i domaćih životinja, jer poseduje podzemno stablo veoma bogato skrobom. Poreklom je iz Južne Amerike, sa Anda. Vrsta je domestifikovana u južnom Peruu, a u Evropu su ga doneli Španci sredinom 16. veka.
Krompir je jedna od važnijih namirnica u ljudskoj ishrani, a bio je vrlo značajan za nestanak gladi u Evropi. U ljudskoj ishrani se upotrebljava kuvan i pečen dok je sirov blago otrovan. Industrijskim postupkom od krompira se dobija skrob, a sečenjem krompira na tanke listiće, zatim odstranjivanjem skroba i pečenjem u vrelom ulju dobija se čips. Krompir napada insekt krompirova zlatica koja može biti pogubna za rod.
Nacionalna kuhinja
Grčka kuhinja (grč. Ελληνική κουζίνα) je Mediteranska kuhinja. Savremena grčka kuhinja uveliko koristi povrće, maslinovo ulje, žitarice, ribu, vino (belo i crveno) i meso (uključujući jagnjetinu, živinu, teletinu, govedinu, zečetinu i svinjetinu). Među ostale važne sastojke spadaju masline, testenina (naročito hilopites, vrsta testenine slična taljatelama), sir, limunov sok, začinsko bilje, hleb i jogurt. Najkorišćenija žitarica je pšenica; ponekad se koristi i ječam. Uobičajeni sastojci deserta su orašasti plodovi, med, voće i filo pecivo. Pod velikim je uticajem osmanske kuhinje, pa tako, posebna kuhinja anatolijanskih Grka pravi jela kao što su baklava, tarator, žiro, musaka, dolmade, juvalrakija i kefteti. U još većoj meri je pod uticajem italijanske kuhinje i kuhinja drugih susednih južnoevropskih zemalja, među kojima se često mogu naći kuhinje sredozemnih ostrva.
Vegetarijanstvo
Vegetarijanstvo je način ishrane koja se satoji od namirnica biljnog porekla (širok spektar žitarica, mahunarki, voća i povrća), eventualno mlečnih proizvoda i jaja ali bez životinjskog mesa. Svojim poznatim sloganom “meso je ubistvo” (engl. меат ис мурдер) vegetarijanci žele da naglase da njihova ishrana ne počiva na ubijanju životinja.
Razlozi za vegetarijanstvo mogu biri etički, religiozni, dugovni, ekološki, ekonomski i zdravstveni razlozi.
Mnoge poznate istorijske ličnosti bile su pristalice vegetarijanstva. Jedan od njih bio je i Leonardo da Vinči (1452-1519, italijanski univerzalni genije, umetnik i naučnik), koji je rekao
"Doći će vreme kada će se ubijanje životinja promatrati istim očima kao i ubistvo čovjeka."
...dalje
Zdrava ishrana
Zdrava dijeta se praktikuje u donošenju odluka o tome šta jesti sa namerom održavanja dobrog zdravlja.Ovo obično poduhvata konzumiranje hranljive materije i jedenje adekvatne količine svih grupa hrane uključujuci i adekvatnu količinu vode.Pošto su ljudske hranljive materije kompleksne, zdrava dijeta može biti veoma široka i tema je individualne genetike, okruženja i zdravlja. Otrpilike 20% ljudske populacije, nedostaje im hrana i loša hrana je glavna smetnja zdrave ishrane.Obrnuto, ljudi u razvijenim zemljama imaju suprotan problem: one su više zabrinte zbog gojaznosti gojaznosti.
Zanimljivosti
Da li ste znali...
Gastronomske novosti
- 27. mart 2008. - Ministarstvo zdravlja Italije zatvorili je 25 fabrika mocarele, a još 120 postrojenja je pod istragom zbog pojave određene količine otrova dioksida u tom delikatestu koji može da izazove rak i spontani pobačaj kod trudnica. Kontrola i zatvaranje je usledilo nakom odluke Vlade Japana i Južne Koreje da zabrani prodaju ovog sira.
- 3. mart 2008. U Privrednoj komori Srbije pokrenuta je inicijativa da se stvori „gastronomski imidž“ Srbije, da se ujedini ponuda, zaštite prehrambeni proizvodi (pršut, ajvar, kajmak, sir) kao nacionalni brendovi.
- 25. februar 2008. Francuski predsednik Nikola Sarkozi najavio je da će se ova zemlja kadidovati 2009. godine za prvu zemlju na svetu čija će gastronomija biti upisana na listu UNESKO-ove svetske baštine.
- 26. januar 2008. Jelovnik koji nudi Gulf Air putnicima prve klase proglašen je najboljim jelovnikom na svetu, ova avio kompanija je na svojim letovima angažovala šefa kuhinje, što joj je i obezbedilo ovo prestižno priznanje.
Ostalo
Kategorije
Potrebno uraditi
Kratki tekstovi
Ukoliko pravite kratki članak iz oblasti vina koristite šablon {{клица-вино}}. Postojeće klice o vinu pogledajte u kategoriji Klice vino.
Ukoliko pravite kratki članak o voću koristite šablon {{клица-воће}}. Postojeće klice o voću pogledajte u kategoriji Klice voće.
Ukoliko pravite kratki članak o povrću koristite šablon {{клица-поврће}}. Postojeće klice o povrću pogledajte u kategoriji Klice povrće.
