Spomenik umrlim od tifusa u Nišu
| Spomenik umrlim od tifusa u Nišu | |
|---|---|
 Današnji uzgled spomenika u obliku kamene piramide u krugu Vojne bolnice Niš | |
| Opšte informacije | |
| Mesto | Niš |
| Država |  Srbija |
| Vrsta spomenika | Spomenik |
| Vreme nastanka | 1915. |
| Tip kulturnog dobra | Spomenik kulture |
| Nadležna ustanova za zaštitu | Zavod za zaštitu spomenika kulture |
Spomenik umrlim od tifusa u Nišu u obliku zarubljene kamene piramide od grubo pritesanog kamena, izgrađen je u krugu Vojne bolnice u znak sećanja na umrlo medicinsko osoblje ratnih sanitetskih ustanova u Nišu, u borbi sa epidemijom (1914/1915).[1]
Preduslovi[uredi | uredi izvor]
Epidemija trbušnog, pegavog i povratnog tifusa u Kraljevini Srbiji, koje su počele u novembru 1914. godine, zatim velikih boginja, šarlaha i difterije oko januara 1915. godine poprimile su preteće razmere. Srbi su se iz sve snage borili sa epidemijom, obustavljen je saobraćaj putničkih vozova, zabranjene su sve priredbe, pozorišne i bioskopske predstave.[2]
Na prelazu iz 1914. u 1915. godinu stanje u Moravskoj stalnoj vojnoj bolnici bilo je u potpunosti haotično. Prema sačuvanim bolničkim knjigama i zabeleškama dr Vladimira Stanojevića, umiraloje i po 36 bolesnika dnevno, a pegavi tifus u Nišu odneo je 2.166 žrtava, dok se kod ruskog lekara dr Sergeja Sofoterova navodi broj od 35.000 umrlih, od kojih su trećina (11.666) bili austrougarski zarobljenici.[3]
Anri Barbi, dopisnik francuske štampe je zapisao da su krajem decembra 1914. godine sve bolnice u Srbiji bile krcate, da su u onima u Nišu sastavljana po dva kreveta kako bi u njih stalo po tri bolesnika-ranjenika. Zatim su sastavljana po tri kreveta da bi stalo po pet bolesnika-ranjenika, U sobama za 40 bolesnika bilo je smešteno po 100 i 120. Sve bolesti su bile pomešane i svi su bili puni vašiju. Nije postojala prostorija za izolaciju, kupatilo, komora za dezinfekciju odeće i posteljine. Nije bilo ni uglja, čak ni drva za potpalu, a ni lekova nije bilo dovoljno.[4] Ova žalosna slika stanja bolnica u Nišu — srpskoj ratnoj prestonici ubrzo je bila još žalosnija kada je epidemija uzela ogromne-neviđene razmere. Evo kako je to izgledalo u numeričkim pokazateljima.
- Od 14. jula 1914. do 1. aprila 1915. promenila su se petorica upravnika bolnice. Dvojica su bila zaražena pegavcem, a jedan je umro.
- Zaraza je pokosila osoblje bolnice: od 35 bolesnih lekara, njih 13 je zaraženo pegavim tifusom, a trojica su umrla.
- Trojica lekarskih pomoćnika su obolela, jedan je umro.
- Od 11 medicinara, njih desetorica su obolela.
- Od 18 apotekara i apotekarskih pomoćnika, smrt je odnela jednog.
- Bolničari su desetkovani.
- Umirali su i lekari stranih vojnih misija (Francuzi, Švajcarci, Rusi, Englezi i Danci).[5]
U jednom trenutku polovina ih je bila bolesna (382 od 625), a 41 je umrlo. Pasterov zavod u Nišu je u to vreme uspevao da proizvede 2.000 doza animalne limfe dnevno, što za vakcinisanje vojnika i civila nije bilo dovoljno, tako da je bilo neophodno uvoziti vakcine iz inostranstva.[6] Ovaj veliki doprinos svetskoj medicini učinili su dr Milovan Milovanović i dr Borčić, mladi serolog i bakteriolog.[7]
Svečano otkrivanje spomenika[uredi | uredi izvor]
Maja 1915. godine, kada je epidemija tifusa konačno suzbijena, u krugu Vojne bolnice u Nišu svečano je otkriven jedinstveni spomenik podignut u slavu umrlih od tifusa.[8]
Na svečanosti otkrivanja spomenika činodejstvovao je mitropolit Dimitrije uz asistenciju tri sveštenika. Prisustvovao je i veliki broj gostiju. Među njima bili su i ministri Ljubomir Davidović, Jovan Jovanović, Marko Đuričić, sekretar Ruskog poslanstva Štrandman i pukovnik Radivoje Bojović (koje je prisustvovao i prilikom osvećenja ruske Moskovske bolnice, koja je dala značajan doprinos u suzbijanju epidemije.[9]
Zašto je jednoj epidemiji podignut spomenik?[uredi | uredi izvor]
U istoriji ratnih zaraza u svetu, epidemija tifusa u Srbiji 1914/1915. godine zauzima posebno mesto jer je, prema rečima pukovnika dr Vilijama Hantera (1861—1937),[10] šefa britanske vojnomedicinske misije u Srbiji i jednog od najzaslužnijih ljudi za njeno suzbijanje, bila:[11]
...najnaglija epidemija u nastanku, najbrža u propagaciji, najveća u intenzitetu i najbrže zaustavljena od svih epidemija te vrste u istoriji.
Imajući sve navedeno u vidu ne iznenađuje činjenica, što su srpska vojska i grad Niš smogli snage da u najtežim ratnim godina izgrade jedan ovakav (doduše skroman) spomenik, u znak sećanja na sve one koje su u epidemiji stradali, ali istovremeno i odaju počast preminulom sanitetskom osoblju, i priznanje onima koji su se sa sa ovom pošasti izborili, ne žaleći sopstveno zdravlje i život.[12]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Dr Sreten Milenković, dr Milorad Dimić, 125 godina Vojne bolnice u Nišu, Niš:Vojna bolnica;Zrenjanin-Jugoremedija; Bečej-Proleter, (Bečej Proleter). 2004. ISBN 978-86-84819-01-9. str. 116.
- ^ G. I. Ševcova, Ruska dobrotvorna pomoć Srbiji u ratovima 1912-1917, Beograd. (2010). str. 78–79.
- ^ I. Đuković, Tifus u Srbiji 1914-1915, Beograd. (2006). str. 115, 168.
- ^ Anri Barbi Srpska epopeja (Agonija jednog naroda) (L’Epopée serbe, L’Agonie d’un peuple, 1916)
- ^ I.Đuković, Tifus u Srbiji 1914-1915 , Beograd. (2006). str. 212.
- ^ Pavlović B. Stalna vojna bolnica u Nišu (1878-1918),: 110 godišnjica Vojne bolnice u Nišu (1878-1988). Vojna bolnica. Niš, 2960, 1988.
- ^ Srpske novine od 8. avgusta 1915, br. 227, 1, 2.
- ^ Grupa autora, 110-godišnjica vojne bolnice u Nišu (1878-1988), Niš. (1989). str. 53, 69.
- ^ Grupa autora, 110-godišnjica vojne bolnice u Nišu (1878-1988), Niš. str. 69.
- ^ Serbia under typhus in 1915. p.219. The British Journal of Nursing. 10 April 1920
- ^ Radonjić, Mirko. „Čovek koji je pobedio tifus”. www.novosti.rs. Pristupljeno 11. 1. 2022.
- ^ Vukašin Antić, Žarko Vuković, Aleksandar Nedok, Branislav Popović (2020-02-08). „Strane vojne i dobrotvorne misije u Srbiji 1915.”. dokument.pub. Pristupljeno 2022-01-11.