Tirion Lanister

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tirion Lanister
Piter Dinklidž kao Tirion Lanister
Osnovne informacije
Druga imenaJolo
Hugor Brdski
NadimakBauk
Malo čudovište
Polutan
Supružnik
Porodica
Titulakraljeva desnica
gospodar kovanica
gospodar Livačke stene
Podaci o liku
Rodmuško
PripadnostKuća Lanister
Podaci o kreaciji
Prvo prik.
  • Literatura:
  • Igra prestola (1996)
  • Televizija:
  • „Zima dolazi” (1×1, 2011)
Poslednje prik.
  • Televizija:
  • „Gvozdeni presto” (8×6, 2019)
IzmislioDžordž R. R. Martin
TumačPiter Dinklidž
GlasPiter Dinklidž (video-igra)

Tirion Lanister (engl. Tyrion Lannister), takođe poznat kao Bauk (engl. The Imp) ili Polutan (engl. The Halfman), jeste izmišljeni lik u serijalu romana epske fantastike Pesma leda i vatre koje je napisao Džordž R. R. Martin. Prvi put se pojavljuje u prvom romanu ovog serijala — Igri prestola. Lik Tiriona je The New York Times opisao kao jednu od najboljih kreacija Džordža R. R. Martina kao i jednog od najpopularnijih likova.[1][2] Popularnost lika je navela Martina da objavi ilustrovanu kolekciju sa Tirionovim citatima Um i mudrost Tiriona Lanistera (2013). Martin je rekao da je to njegov omiljeni lik u serijalu.[3][4] Lik Tiriona igrao je američki glumac Piter Dinklidž u HBO televizijskoj adaptaciji Igra prestola. Predstavljen je u Igri prestola (1996) i kasnije u romanima Sudar kraljeva (1998) i u Oluja mačeva (2000). Tirion je bio je jedan od bitnijih likova koji se nisu pojavili u nastavku Gozbi za vrane (2005) ali se ponovo pojavljuje u sledećem romanu Ples sa zmajevima (2011). Lik će se takođe pojaviti u sledećoj knjizi Vetrovi zime.[5]

Tirion je čovek izrazito niskog rasta i član kuće Lanister od Livačke stene, jedne od najbogatijih i najmoćnijih porodica na izmišljenom kontinentu Vesteros. Otac mu se zvao Tivin, i ima brata Džejmija i sestru Sersei. U priči, Tirion koristi svoj status plemića Lanistera da ublaži predrasude sa kojima se nosi celog života, čak i od članova svoje porodice. Znajući da ga niko nikada neće shvatiti ozbiljno, on nastoji da olakša sebi ispijanjem vina i bavljenjem intelektualnim aktivnostima.

Kako mirna vladavina kralja Roberta Barateona počinje da slabi, Tirion uviđa da je njegova porodica loše pripremljena da sve drži na svom mestu. On prvo spašava svoj vrat od namera Kejtlin Stark i njene sestre Lize Erin da ga ubiju, onda je poslat od strane svog oca Tivina da zavede red u glavnom gradu Kraljevoj Luci, kao i da obuzda svog nećaka Džofrija, novog kralja, dok građanski rat počinje. Tirion se muči da ojača i zaštiti grad i članove porodice koji ga mrze i odbijaju da uvidi opasnost u kojoj se nalaze; sa povratkom njegovog oca u prestonicu, Tirion postaje ranjiv na bes i spletke koji okružuju kralja Džofrija, uključujući i one koje potiču od Tirionove prevrtljive rođene sestre Sersei. Tirion još jednom izbegava smrt ali sa velikom cenom i samim tim što je pobegao iz Vesterosa nalazi se u još većim problemima i bez podrške resursa kuće Lanister.

Opis lika[uredi | uredi izvor]

Ovo je java, sve ovo, pomisli on, ratovi, spletke, čitava ta velika i krvava igra, a ja u samom njenom središtu... ja, kepec, nakaza, onaj kome su se smejali i koga su prezirali, ali sada imam sve, moć, grad, devojku. Za ovo sam stvoren, i, bogovi, oprostite mi, kako samo sve to volim...

— Tirion Lanister, Sudar kraljeva

U Igri prestola (1996), Tirion je predstavljen kao treći i najmlađi sin bogatog i moćnog Tivina Lanistera, bivše kraljeve desnice, i Džoane Lanister, koja je umrla pri njegovom porođaju. Tirionova starija sestra Sersei je kraljica Vesterosa zbog njenog braka sa Robertom Barateonom, a njegov brat Džejmi je pripadnik Kraljeve garde. Opisan kao ružan kepec sa očima različite boje (zelena i crna), Tirion poseduje zlatno plavu kosu koju imaju svi Lanisteri, ali ima komplikovan odnos sa njima.[6] Dok poseduje privilegije i luksuze svoje porodice, tretiran je kao „plemić druge klase” zbog svog stasa.[7] Tirionova majka Džoana je umrla na porođaju i Tivin i Sersei ga mrze zato što krive Tiriona za njenu smrt. Iako Tivin ne gaji nikakvu ljubav prema Tirionu, on oseća odgovornost prema svom sinu, odgajajući ga kao člana kuće Lanistera. Za razliku od Tivina i Sersei, Džejmi jako voli Tiriona i tretira ga ljubazno, sa poštovanjem, prijateljstvom i ljubavlju.[8]

Tirion je inteligentan, duhovit, načitan i deli očevu veštinu poslovnog i političkog manevrisanja.[9] Po prirodi je empirista.[9] Novinar Time-a, Lev Grosman, je opisao lik kao „ogorčenog, ciničnog, patuljka plemića”, nazivajući ga „Martinovim Falstafom”.[10] Dejvid Or iz novina The New York Times opisao je Tiriona kao „cinika, pijanicu, izopštenika i upadljivo najinteligentnijeg u romanima”.[11] Kao odbačen lik, izopštenik, on ispoljava simpatije prema maltretiranim ljudima i drugima u sličnoj situaciji; verzija lika iz TV serije pokazuje empatiju prema vanbračnom sinu Neda Starka govoreći: „Svi kepeci su kopilad u očima svog oca”.[12] Tirion je od strane drugih percipiran pre svega po svojim deformitetima i porocima, a ne po vrlinama i dobrim delima.[9] Tom Šipi iz The Wall Street Journal-a napisao je da drugi likovi potcenjuju Tiriona: „Njegov status kepeca deluje kao neka vrsta zaštite, jer — iako je verovatno najinteligentniji lik od svih — niko ga ne shvata ozbiljno.”[13] Prepoznajući da su Tirionova vickavost, humor i domišljatost njegov mehanizam preživljavanja, glumac Dinklidž je za The New York Times rekao da „on zna da nema veština sa mačem i da je ovo svet koji je zaista duboko nasilan. Vojna pravila. Ne bi mogao da preživi u tom svetu, s obzirom na sopstvenu snagu. Dakle, on pobeđuje ljude doskočicama — on je zabavan.”[14]

Nastanak i opis lika[uredi | uredi izvor]

Godine 1981, Martin je sarađivao sa Lizom Tatl na triju novela koje će kasnije biti objavljene kao roman Windhaven:

Tako dok smo pisali knjige mislili smo o patuljku koji bi bio jedan od lordova jednog od ostrva. Morao je da bude najružnija osoba na svetu ali i najinteligentnija. Zadržao sam ideju na umu i ponovo mi se javila kada sam počeo da pišem Igru prestola. Dakle... To je Tirion Lanister.[15]

Tirion je prominentan lik i jedan od likova iz čije tačke gledišta su napisani romani iz serijala. Dejvid Or iz The New York Times-a i Lev Grosman iz Time-a nazvali su ga jednom od Martinovih „najboljih kreacija”.[16] Napominjući da je ovaj lik jedan od Martinovih najpopularnijih, Dejna Dženings iz The New York Times-a nazvao je Tiriona „ogorčenim, ali briljantnim patuljkom čiji humor, razmetljivost i potpuna humanost ga čine (često pijanom) zvezdom serijala”.[17] Tomas M. Vagner je 2001. napisao da bi lik „može biti čak najjači antiheroj u čitavoj savremenoj fantastici”.[18] Den Kois iz The New York Times-a je takođe 2012. primetio da je „za ljubitelje romana Tirion među najomiljenijim među mnoštvom kraljeva, ratnika, devojaka, robinja, kraljica i čudovišta koja naseljavaju svet Džordža R. R. Martina”.[19] Martin je rekao: „Moji čitaoci se poistovećuju sa izopštenim, sa autsajderom, sa osobom koja se bori, a ne sa zlatnim momkom”.[19]

Piter Dinklidž

Sam Martin je izdvojio Tiriona kao svog omiljenog lika u serijalu.[15][20][21]

Ja mislim da je njegova vickastost privlačna. On ima dosta ikonoboračkih, ciničnih replika, što je zabavno za pisanje. On je takođe veoma siv lik. Svi moji likovi su sivi, u većem ili manjem obimu, ali Tirion je možda najdublje siv, gde su belo i crno u njemu temeljno izmešani, i meni je to veoma privlačno. Uvek sam voleo sive likove više od crno-belih ... I ja tražim načine da načinim svoje likove stvarnim i da ih učinim humanim, likovima koji imaju dobro i loše, plemenito i sebično, dobro izmešano u njihovim prirodama. Da, ja zasigurno želim da ljudi misle o mojim likovima, a ne samo da imaju trzajne reakcije. Pročitao sam previše fikcije u kojoj srećeš likove koji su veoma stereotipizovani. Oni su junački junak ili zlikovački zlikovac, kompletno crni ili beli. A to je dosadno, makar što se mene tiče.[21]

Tirion se prvo pojavljuje u Igri prestola (1996), a zatim u Sudaru kraljeva (1998) i Oluji mačeva (2000). On je jedan od nekolicine glavnih likova koji „gorko nedostaju”, koji se ne pojavljuju u Gozbi za vrane iz 2005. godine.[22] Na svom veb sajtu 2006. Martin je objavio primerak poglavlja sa Tirionom iz njegovog sledećeg romana Ples sa zmajevima.[23] Pre objavljivanja Plesa sa zmajevima 2011, Martin je potvrdio Tirionovo prisustvo u romanu i nazvao ga jednim od „likova koje su ljudi najviše čekali”.[24] Grosman se složio, pišući o Plesu sa zmajevima: „Sada se kamera vratila na glavne likove: Džona Snežnog i Deneris Targarjen i Tiriona Lanistera”. Džejms Ponjevozik iz Time-a je dodao da je povratak ovih „omiljenih likova” dao Plesu sa zmajevima „narativnu prednost” u odnosu na Gozbu za vrane.[25] U aprilu 2012, Martin je pročitao Tirionovo poglavlje iz svog predstojećeg romana Vetrovi zime na Eastercon-u;[26] drugo poglavlje o Tirionu je pročitano na Worldcon-u avgusta 2013. i kasnije je objavljeno u okviru zvanične IOS aplikacije A World of Ice and Fire 20. marta 2014. godine.[27][28][29]

Bantam Books je 2013. objavio Um i mudrost Tiriona Lanistera, ilustrovanu kolekciju koja sadrži citate lika iz romana.[30][31][32][33]

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Na početku Igre prestola, Tirion je duhovit, hedonistički radoznao, zaštićen porodičnim statusom, ali i dalje predmet suptilne poruge. On je možda najinteligentniji član svoje porodice, ali je stalno potcenjivan i marginalizovan.[34][35] Tirion prihvata prednosti toga što je Lanister, ali je u isto vreme svestan njegovih negativnih aspekata i sopstvenog mesta kao sramote porodice. U početku je on jedini Lanister koji je donekle simpatičan Starkovima, ali je ubrzo uhvaćen usred sukoba između dve kuće.[36] Zarobljen je i suđeno mu je, a „sve njegove veštine dogovaranja mora da iskoristi jednostavno da bi ostao živ”.[36] Pošto su Starkovi i Lanisteri sada otvoreno u ratu, Tivin daje zadatak Tirionu da upravlja poslovima u Kraljevoj Luci, prepoznajući da je njegov sin inteligentan i da je nasledio njegove veštine upravljanja državom. U Sudaru kraljeva, Tirion uživa u svojoj novostečenoj moći, ali otkriva da su njegovi iskreni napori da stabilizuje vladavinu svog nećaka Džofrija potkopani i osujećeni pogrešnim i sebičnim mahinacijama svih ljudi oko njega. Planira da poništi kontraproduktivne hirovite poteze Džofrija i Sersei, ali „veoma ogorčeni patuljak” se nađe u „talasanju između reda i katastrofe dok pokušava da spreči Lanistere da izgube apsolutno sve.”[37] Tomas M. Vagner to naziva „definišućim trenutkom” kada Tirion komentariše da je on sve što sprečava da haos preplavi porodicu i stanovništvo koje ga prezire.[37] Roberta Džonson iz Booklist-a upoređuje Tiriona sa proračunatim naslovnim likom romana Ja, Klaudije, autora Roberta Grejvsa.[38]

U Oluji mačeva, Tivin ponovo preuzima funkciju Kraljeve desnice i daje Tirionu naizgled nemoguć zadatak da reformiše finansije kraljevstva. Prethodni Tirionovi napori, koji su bili ključni u održavanju Džofrija na vlasti i spasavanju Kraljeve Luke od invazije, skoro su zaboravljeni. Džofri, ohrabren Tivinovim povratkom, javno ponižava Tiriona; kada je Džofri ubijen, svi željno upiru prstom u Tiriona. Sersei čini sve što je u njenoj moći da osigura da on bude proglašen krivim na suđenju. Nevin, ali osuđen na smrt i omražen više nego ikad, lik Tiriona dobija mračni preokret. Martin objašnjava:

Tirion je izgubio sve ... Izgubio je poziciju u kući Lanister, izgubio je položaj na dvoru, izgubio je sve svoje zlato – što je jedna stvar koja ga je održavala tokom života ... i on je takođe saznao da je Džejmi – jedini krvni srodnik koga je bezgranično voleo i koji mu je čuvao leđa – imao ulogu u traumatičnom događaju njegovog života, što je ultimativna izdaja ... On je toliko povređen da želi da povredi druge ljude ... i on zna da se samo niz merdevine nalazi odaja koja je nekada bila njegova a koju mu je otac sada uzurpirao ... I ja ne mislim da on zna šta će reći ili uraditi kada se popne gore – neki deo njega oseća da je primoran da to uradi. I naravno onda pronalazimo Šai tamo, što je dodatni šok za njega, još jedan nož u stomak. Ja mislim da ponekad ljudi budu gurnuti predaleko, nekada ljudi puknu. I ja mislim da je Tirion došao do te tačke. Prošao je pakao, suočio se sa smrću iznova i iznova, i bio je izdan, kako on to vidi, od strane ljudi o kojima je pokušao da se brine, čije je odobrenje pokušao da osvoji. Pokušavao je da osvoji odobrenje svog oca čitav život.[39]

Nakon što pronađe svoju bivšu ljubavnicu Šai u krevetu svog oca, Tirion je zadavi. Suočivši se sa Tivinom sa samostrelom ubrzo potom, ubija i njega. Za Martina, „dve radnje su prilično različite, iako se dešavaju u nekoliko trenutaka jedna od druge”. Autor nastavlja: „On je besan na lorda Tivina jer je saznao istinu o svojoj prvoj ženi i šta joj se dogodilo, i… Lord Tivin je uveren da, pošto on ne voli Tiriona, onda niko ne može da ga voli.” Kako Tivin više puta nazove Tirionovu tragičnu prvu ženu Tišu „kurvom”, Tirion ga upozorava da prestane. Tivin je oduvek učio svog sina da mora da sledi svoje pretnje ako mu neko prkosi, pa kada on ne posluša Tirionovo upozorenje, kepec ga ubija. „I to će ga proganjati. Tivin je bio njegov otac i to će ga i dalje proganjati, verovatno do kraja života”, kaže autor. Za Martina, Šaino ubistvo je nešto drugo:

Sa Šai, uradio je to sa većom namerom i na neki način surovije. Ta akcija nije nastala u sekundi, zato što je davi sporo a ona se opire, pokušavajući da se oslobodi. Mogao bi da je pusti bilo kada. Ali njegov bes i osećaj izdanosti je toliko jak da ne prestaje dok nije gotovo i to je verovatno najcrnje delo koje je on ikada uradio. To je veliki zločin na njegovoj duši skupa sa onim što je uradio kada je napustio prvu suprugu nakon male demonstracije koju je priredio lord Tivin ... to je opet nešto što će ga progoniti, dok je čin oceubistva nešto od enormnih posledica i što će zauvek biti potpuno neprihvatljivo, jer nijedan čovek nije proklet kao rodoubica.[39]

„Miljenik obožavaoca”, Tirion se vraća kao jedan od likova iz čije tačke gledišta je predstavljena priča knjige Ples sa zmajevima, u periodu dok on beži iz Vesterosa nakon ubistava Šai i oca Tivina „u stanju šoka zbog sopstvenih postupaka”.[40] Preko Uzanog mora, u Pentosu i Zalivu trgovaca robovima, uskoro se nalazi „u gotovo najponižavajućijim i najstrašnijim okolnostima u životu u kojem se nagledao mnogo čega”.[40] Odsečen od bogatstva i uticaja svoje porodice, mora da iskoristi svoju pamet da bi preživeo.[41] Kako Booklist primećuje, „njegova zapanjujuća prilagodljivost je očigledna dok od zarobljenika prelazi u zaverenika, preko roba do plaćenika, a da pritom ne izgubi svoj taktički uticaj”.[42] Zadržavši svoju „okrutnu vickastost koja ga je vodila kroz događanja u prošlosti”, Tirion pruža, prema Tomasu M. Vagneru, „najtoplije i najsimpatičnije trenutke” u romanu.[40]

Narativne linije[uredi | uredi izvor]

A coat of arms showing a golden lion on a red field
Grb kuće Lanister

Igra prestola[uredi | uredi izvor]

Tirion je deo pratnje kralja Roberta Barateona koji posećuje Zimvorel, sedište kuće Stark. On disciplinuje svog nećaka princa Džofrija kada Džofri odbije da oda poštovanje osakaćenom Brenu Starku. Zatim odlučuje da poseti Zid sa konvojem Noćne straže, i sprijateljuje se sa kopiletom Neda Starka, Džonom Snežnim, u Crnom zamku. Zbog svog prijateljstva sa Džonom, Tirion ponovo posećuje Zimovrel na povratku i osmišlja specijalizovano sedlo koje će pomoći obogaljenom Brenu da jaše konja.[9]

U Krčmi na raskršću, Tirion susreće Nedovu suprugu Kejtlin, koja ga optužuje da je unajmio ubicu da ubije Brena i hapsi ga tako što poziva obližnje naoružane ljude. Kejtlin zatim vodi zarobljenog Tiriona u Gnezdo sokolovo u Erinovom Dolu, da bi mu sudila njena sestra Liza Erin. Dok je na putu, povorku napadaju planinska plemena i Tirion pomaže u borbi protiv njih. Tirion poriče optužbe i zahteva suđenje borbom, a brani ga najamnik po imenu Bron, koji pobeđuje u duelu i obezbeđuje Tirionovu slobodu. Tirion je oslobođen, pušten da se vrati kroz opasan put, u zaveri koja za cilj ima da bude ubijen. Koristeći svoju duhovitost i obećanje nagrade, Tirion osvaja brojna planinska plemena kao svoje lične telohranitelje dok je na putu do vojnih logora kuće Lanister. Zatim učestvuje u bici kod Zelenog kraka, gde ga otac šalje kao deo prethodnice. Impresioniran Tirionovim mogućnostima, Tivin posle bitke šalje Tiriona u prestonicu, Kraljevu Luku, kao vršioca dužnosti Kraljeve desnice u pokušaju da kontroliše političku nepromišljenost kralja Džofrija i kraljice Sersei. Dok je bio u logoru, Tirion za ljubavnicu uzima pratiteljku kampa, prostitutku Šai, i vodi je sa sobom u prestonicu.[9]

Sudar kraljeva[uredi | uredi izvor]

Tirion stiže u Kraljevu Luku i odmah prepoznaje haos koji je stvorila Džofrijeva i Serseina zloupotreba moći. Nastojeći da konsoliduje vlast i očuva red u prestonici, Tirion metodično identifikuje i uklanja kraljičine pristalice. Zgrožen Džofrijevim ponašanjem i Serseinim neuspehom da kontroliše sina, Tirion se otvoreno suprotstavlja mladom kralju i pokušava da Sansu Stark, koju drže kao taoca, sačuva od opasnosti.

Kada Stanis Barateon krene u pohod da osvoji Kraljevu Luku, Tirion upravlja odbranom prestonice, čak i lično predvodeći nalet snaga, koji Stanisove trupe odbacuje od kapija. Kada se bori na zapaljenim olupinama Stanisove flote, Tiriona je napao i teško ranio vitez Kraljevske garde, ser Mendon Mur, ali ga je spasio njegov mladi štitonoša Podrik Pejn. Tirion sumnja da iza pokušaja atentata stoje Džofri ili Sersei, ali ne može da se osveti ni jednom ni drugom.[43]

Oluja mačeva[uredi | uredi izvor]

Nakon oporavka od povrede zadobijene tokom borbi na Crnobujici, Tirion otkriva da je izgubio veći deo nosa, a Tivin Lanister se vratio i preuzeo poziciju Kraljeve desnice, uklonivši Tiriona sa vlasti.[44] Tirion je tada imenovan za gospodara kovnica kao „nagradu” za njegovo uspešno vođstvo, što je zapravo opterećenje za njega i teret dovođenja u red haotičnog fiskalnog stanja krune. Nakon što je saznao za zaveru kuće Tirel da preuzmu Zimovrel kroz brak sa Sansom, Tivin primorava Tiriona da se umesto toga oženi njom.[44] Saosećajući sa Sansinom situacijom, Tirion odbija da konzumira brak protiv njene volje, uprkos naređenjima njegovog oca da joj što pre napravi dete.[9][44] Tirion takođe dobija težak zadatak da bude domaćin gostujućem dornskom konvoju iz zemalja neprijateljske kuće Martel.

Na Džofrijevom venčanju sa Margeri Tirel, Džofri otvoreno ponižava Tiriona, ali kasnije umire od otrovanog vina. Sersei odmah optužuje i hapsi Tiriona. Zaboravljena su njegova prethodna dobra dela, a Tirionu se sudi dok Sersei manipuliše sudskim postupkom kako bi obezbedila osuđujuću presudu. Srce mu je slomljeno kada je otkrio da se Šai takođe okrenula protiv njega i kada ga otvoreno ponizi na sudu. U svojoj tuzi i besu, Tirion zahteva sudski dvoboj, na šta Sersei pristaje i za svog prvaka bira strašnnog ser Gregora Kleganija. Nakon što je Bron odbio da se bori za Tiriona, princ Oberin Martel iznenađujuće pristaje da postane Tirionov prvak kako bi mogao da se bori sa Gregorom, ali umire u duelu i stoga Tirion gubi. Proglašen je krivim, osuđen na smrt i odveden u tamnicu. Brat Džejmi ga oslobađa uz pomoć gospodara šaptalica Varisa i na kraju priznaje svoje saučesništvo u Tivinovom uništenju Tirionovog prvog braka sa Tišom. Besan, Tirion se zaklinje da će se osvetiti svojoj porodici za okrutnosti koje mu priređuju čitav život. Lažno priznaje da je ubio Džofrija i otkriva Serseino promiskuitetno ponašanje u njegovom odsustvu, kako bi povredio Džejmija. Pre nego što je pobegao iz palate, Tirionu Varis pokazuje tajni prolaz koji vodu u Tivinovu odaju i on tamo pronalazi golu Šai u Tivinovom krevetu. Nakon što ju je u besu zadavio, Tirion se suprotstavlja i preti Tivinu na nužniku samostrelom. Kada Tivin loše govori o Tiši, Tirion ubija svog oca pre nego što je pobegao iz Vesterosa na brodu koji je Varis ugovorio.[44]

Ples sa zmajevima[uredi | uredi izvor]

Tirion je odveden u Pentos, gde se nalazi pod zaštitom imućnog trgovca i političara Ilirija Mopatisa. Tamo saznaje da su Varis i Ilirio tajno planirali da obnove vlast dinastije Targarjen od vremena ubistva ludog kralja Erisa II. Na Iliriov savet, Tirion pristaje da krene ka i pridruži se Erisovoj preživeloj ćerki Deneris u Mirinu i pomogne joj da povrati vlast u Vesterosu. On shvata da dvojica njegovih saputnika nisu onakvi kakvi se predstavljaju — jedan najamnik po imenu „Grif” je Džon Konington, bliski prijatelj prestolonaslednika Regara i osramoćena desnica kralja Erisa; za drugog, tinejdžera poznatog kao „Mladi Grif” se tvrdi da je Regarov navodno ubijen sin Egon, koga je Varis navodno sklonio i zamenio drugom bebom koju je umesto njega ubio Gregor Klegani tokom pljačke Kraljeve Luke. Tirion zatim koristi igru sivasa da sabotira Iliriov plan tako što je ubedio Mladog Grifa da odustane od ideje saveza sa Deneris.

Dok se zaustavlja u trgovačkom gradu Selhoris na putu za Volantis, Tirion posećuje javnu kuću. Tu ga prepoznaje i otima prognani Džora Mormont, koji veruje da će po dostavljanju Lanistera Deneris izgladiti narušene odnose sa njom. Nakon što su zajedno sa devojkom kepecom po imenu Para pregovarali o prolazu u Mirin, njihov brod je onesposobila jaka oluja i sve su ih zarobili i porobili junkajski robovlasnici koji trenutno opsedaju Mirin. Tokom primirja, Tirion i Para su primorani da izvode lažno nadmetanje jašući svinje u borbenim jamama Mirina, koje su zapravo inscenirane kao spektakl gde ih na kraju pojedu lavovi, ali su spaseni kada Deneris interveniše i zaustavi predstavu.

Kada dizenerija pogodi opsadne logore robovlasnika, Tirion planira bekstvo. On ubija nadzornika otrovnim pečurkama, i oni se pridružuju plaćeničkoj četi „Drugi sinovi”, čiji vođa Ben Plam poznaje Džoru. U zamenu za članstvo u četi, Tirion im obećava bogatstvo Livačke stene, njegovo pravo po rođenju pošto je Tivin mrtav, a Džejmi ga se odrekao kako bi se pridružio Kraljevoj gardi. Tirion brzo shvata da će Junkajci izgubiti i pokušava da ubedi Druge sinove da promene stranu.[45]

Vetrovi zime[uredi | uredi izvor]

Martin je potvrdio da će Tirion biti lik u nadolazećoj šestoj knjizi. Dva poglavlja su trenutno objavljena javnosti.[46][47]

Kao član Drugih sinova, Tirion pokušava da ubedi Bena Plama kroz igru sivasa, da se ponovo pridruži Deneris. Vesti o ulasku Gvozdene flote (predvođene Viktorionom Grejdžojem) u zaliv stižu do logora. Dok se Drugi sinovi pripremaju za bitku koja besni oko njih, stižu vesti da je druga plaćenička četa, Vetrom razvejani, prebegla na stranu Deneris. Na sastanku njihovih oficira gde junkajski komandant zahteva od njih da pojačaju katapult koji napadaju snage Neokaljanih Deneris Targarjen, Džora ubija junkajskog glasnika, a Ben Plam izjavljuje da će se trupe Drugih sinova ponovo pridružiti Deneris.

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]


TV adaptacija[uredi | uredi izvor]

Izvršni producenti/scenaristi Dejvid Beniof i D. B. Vajs predložili su ideju adaptacije Martinovih knjiga za televiziju pred HBO marta 2006, a mreža je obezbedila prava u januaru 2007. godine.[48][49] Prvi glumac koji je dobio ulogu bio je Piter Dinklidž kao Tirion u maju 2009. godine.[50] Beniof i Vajs su kasnije primetili da je smešni i „neverovatno pametan” Dinklidž bio njihov prvi izbor za ovu ulogu, pošto je glumčevo „jezgro ljudskosti, prekriveno ljuskom sardonske suve duhovitosti, prilično dobro usklađeno sa likom”.[51] Pošto nije bio upoznat sa izvornim materijalom, Dinklidž je bio oprezan u svom prvom susretu sa producentima; kao kepec, „on nije igrao vilenjake ili leprikone” i — izbirljiv u pogledu žanrovskih uloga — upravo je završio sa tumačenjem uloge patuljka Trampkina u filmu Letopisi Narnije: Princ Kaspijan (2008).[51] Beniof i Vajs su rekli Dinklidžu da je taj lik „drugačija vrsta niske osobe u fantastici”, ili, po glumčevim rečima: „Bez brade, bez šiljastih cipela, romantično, pravo ljudsko biće”.[51] Dinklidž je potpisao ugovor za ulogu Tiriona pre nego što je sastanak bio na pola, delom zato što su mu: „Rekli koliko je popularan”.[51] Martin je o kastingu Dinklidža rekao: „Da nije prihvatio ulogu, oh, čoveče, ne znam šta bismo uradili”.[52] Beniof je dodao: „Kada sam čitao Džordžove knjige, odlučio sam da je Tirion Lanister jedan od velikih likova u književnosti. Ne samo književne fantastike — književnosti! Sjajna, zajedljiva, napaljena, pijana, samobičujuća zbrka od čoveka. I postojao je samo jedan izbor za njegovu ulogu.”[52]

U oktobru 2014, Dinklidž i nekoliko drugih ključnih članova glumačke ekipe, sa prethodno potpisanim ugovorima za šest sezona serije, ponovo su pregovarali o svojim ugovorima kako bi napravili dogovor za potencijalnu sedmu sezonu i povećanje honorara za petu, šestu i sedmu sezonu.[53][54] The Hollywood Reporter je povišice nazvao „ogromnim”, napominjući da će taj ugovor učiniti glumce „među najplaćenijim glumcima na kablovskoj televiziji”.[53] Deadline Hollywood je honorar za petu sezonu svakog glumca procenio na „blizu 300.000 dolara po epizodi”,[54] a Hollywood Reporter je u junu 2016. napisao da će svaki glumac biti plaćen „više od 500.000 dolara po epizodi” za sedmu sezonu i potencijalno za osmu.[55] Dinklidž je 2017. postao jedan od najplaćenijih glumaca na televiziji i zarađivao je 2.000.000 funti po epizodi.[56][57]

Priče[uredi | uredi izvor]

Kostim koji je nosio Piter Dinklidž u TV seriji Igra prestola

Prve dve sezone (2011—12) prate događaje iz Igre prestola i Sudara kraljeva.[58] Radnja Oluje mačeva podeljena je na 3. i 4. sezonu (2013—14).[58][59][60] I peta i šesta sezona adaptiraju materijal iz Gozbe za vrane i Plesa sa zmajevima,[61] romana čija se radnja odvija istovremeno i svaki sadrži različite likove.[62] Iako se HBO serija naizmenično produžavala, skraćivala, spajala i odvajala od zapleta romana,[63] Tirionov lik i priča ostali su uglavnom konzistentni sa Martinovim pisanjem.[64]

1. sezona[uredi | uredi izvor]

Nazivajući lik „crnom ovcom” porodice Lanister, TV Guide je napisao dok je serija premijerno emitovana 2011. godine da „Tirion vidi kroz sve šikaniranje i odlučuje da je najbolja opcija da pije i obilazi krevete kroz Sedam kraljevstava”.[65] The Boston Globe je dodao da je on „hedonistički intelektualac koji može da se izvuče iz bilo čega”.[66] Prema Los Angeles Times-u, „briljantan, ali omražen” Tirion je „toliko dobro upoznat sa funkcionisanjem sveta da to teško može da podnese, Bauk je… možda razvratan, ali govori istinu ipak, bori se za sopstveni opstanak sa onoliko milosti koliko može”.[67] The New York Times je otišao toliko daleko da je Tiriona nazvao „nečim najbližim heroju” u seriji.[68]

Kao i u Igri prestola, Tirion putuje u Zimovrel sa kraljevskom porodicom te potom putuje sa kopiletom Neda Starka, Džonom Sežnnim, do Zida. Na povratku u Kraljevu Luku, Tiriona je zarobila Kejtlin Stark, koja ga sumnjiči da je planirao atentat na njenog sina Brena. Odveden u Gnezdo sokolovo, gde Kejtlinina sestra Liza Erin vlada kao namesnica, Tirionu se sudi. Tirion zahteva suđenje borbom, imenujući za svog prvaka najamnika Brona, koji je pobedio u borbi. Njih dvojica se sastaju sa Tirionovim ocem Tivinom, čije se snage bore protiv vojske Roba Starka. Tirion je slučajno onesvešćen kada bitka počinje. Tivin šalje Tiriona u Kraljevu Luku da obavlja dužnost Kraljeve desnice. Ne poslušavši Tivinova naređenja, Tirion vodi prostitutku Šai sa sobom.

2. sezona[uredi | uredi izvor]

Tokom druge sezone, Nil Genclinger iz The New York Times-a je napisao da je „Tirion skoro jedini lik koji ima bilo kakvu kompleksnost. Možda čak i tračak savesti”.[69] Emili Nusbaum je u članku za The New Yorker primetila: „Ako serija ima heroja, to je Tirion (Dinklidž), koji je sposoban za okrutnost, ali takođe ima uviđanje i empatiju, skriveni ispod oklopa vajldovijanske duhovitosti.”[70] The Hollywood Reporter nazvao je Tiriona „onim koga treba pratiti, jer je on najpametniji Lanister i zna da to što imaju derište za kralja — koje maltretira sve one oko sebe — moglo da izazove veliku reakciju”.[71] Vila Paskin iz Salon-a je nazvala povećanu istaknutost lika u 2. sezoni „povećanjem vrednosti zabave i moralom”.[72] Ona je dodala: „Tirion je ciničniji, manipulativniji i mnogo pogodniji za preživljavanje. On nije toliko voljan da bude pretvoren u meso, i to ga čini onom vrstom muških likova u seriji koji grabe pažnju publike.”[72] Hvaleći Dinklidža, Dan Kois iz The New York Times-a je napisao: „On igra Tiriona kao jedinog modernog čoveka u blatnjavom, nasilnom, iskonskom svetu. On voli dobru hranu, dobar razgovor i dobru knjigu. Za razliku od ratnohuškačkih gospodara i vitezova Vesterosa, ali kao i većina HBO pretplatnika, on bi radije ostao van bitke.”[73] Kois dodaje da „Dinklidžova razmetljivost hrabrošću prikriva Tirionovo duboko vrelo melanholije”.[73] U vezi sa pričom iz 2. sezone, Dinklidž je primetio da Tirion uživa ne samo u svom upadu u bitku, već i u svojoj novoj moći bez presedana na dvoru.[74] Rekao je: „Ovo je lik po kojem je srato celog njegovog života. Mislim, on dolazi iz velikog bogatstva, ali se prema njemu postupa veoma loše, tako da sada postoji novo stečeno poštovanje gde ako ga neko nazove nekim imenom, može da ga ubije. Nikada ranije to nije imao. Tirion definitivno uživa u toj ulozi i očajnički pokušava da je zadrži. Uživa dok traje, jer nije siguran da će dugo potrajati.”[74] Kao što gospodar šaptalica Varis kaže Tirionu, moć je „trik, senka na zidu… i veoma mali čovek može da baci veoma veliku senku”.[70]

Kao Kraljeva desnica, Tirion pokušava da kontroliše svog okrutnog i nesposobnog nećaka Džofrija i odbrani Kraljevu Luku od Stanisa Barateona, suparničkog pretendenta na Gvozdeni presto. Tirion uništava veliki deo Stanisove napadačke flote divljom vatrom, ali je skoro ubijen tokom bitke, verovatno po Džofrijevoj ili Serseinoj naredbi. Tirion se oporavlja i otkriva da mu se otac vratio na vlast i poziciju, a da je on ostao bez priznanja za svoja herojska dela. Šai moli Tiriona da ode u Pentos sa njom, ali on odlučuje da ostane u Kraljevoj Luci.

3. sezona[uredi | uredi izvor]

Po završetku druge sezone Tirion je „slomljen, pretučen, nanet mu je ožiljak koji će trajati doživotno i lišen je moći”, uprkos tome što je bio ključan u spasavanju Kraljeve Luke od invazije.[75] To je njegova šansa da pobegne od prljave i smrtonosne „igre prestola”, ali on ne može da se natera, priznajući: „Loši ljudi su ono u čemu sam dobar”.[75] Tako Tirion otkriva da mora da se povinuje Tivinovom planu da ga oženi sa Sansom Stark; uprkos tome što je često pijan kako bi ublažio sve što ga boli. Tirion uspeva da spase Sansu od toga da je Džofri javno skine i verovatno siluje, a kasnije „odabira pristojnost umesto sinovljeve lojalnosti i odlučuje da ipak ne konzumira brak”.[76] Tirion je takođe sada nemoćan protiv Džofrijeve zlobe, ali Tivin je potvrdio svoju kontrolu nad mladim kraljem, makar samo kada to služi njegovim sopstvenim željama; on sprečava Džofrija da predstavi Sansi glavu njenog pokojnog brata, ali ne zato što mu je stalo do Sanse ili Tirionovog besa.[77] Uprkos Tivinovoj stalnoj odlučnosti da učini da se Tirion oseća „jadno i nevoljeno”, on veruje da je dobar otac — jer se odupro želji da Tiriona baci u more po rođenju.[77] Iako ne bi trebalo da bude iznenađen očevim hladnokrvnim mahinacijama, Tirion je užasnut Tivinovim učešćem u Crvenoj svadbi; Emili Vanderverf piše: „Izgleda da samo Tirion shvata da će krv koju su prolili na kraju biti osvećena. Sever se možda za sada smirio, ali neće uvek biti miran”.[78] O toj priči, Met Fauler iz IGN-a napominje: „Samo je toliko moćan događaj mogao da dovede do toga da se miljenik fanova, Tirion, ne pojavi u epizodi po prvi put.”[79]

Tirion traži od Tivina da bude imenovan za naslednika predačke kuće Lanistera, Livačke stene. Tivin ljutito odbija i preti da će obesiti Šai ako je ponovo nađu u njegovom krevetu, ali imenuje Tiriona za gospodara kovnica, odnosno blagajnika krune. Takođe primorava Tiriona da se oženi Sansom Stark protiv njegove volje, iako oboje odlučuju da ne konzumiraju brak. Tirion i Sansa počinju da se povezuju jer su oboje izopštenici u Kraljevoj Luci, sve dok Sansa ne otkrije da su njena majka Kejtlin i brat Rob ubijeni kao rezultat Tivinovih spletki.

4. sezona[uredi | uredi izvor]

U martu 2014, Dinklidž je potvrdio da će se četvrta sezona „prilično držati” zapleta koji prati Tiriona u knjizi Oluja mačeva, dodajući da „ti preokreti sreće zaista šalju [Tiriona] u zečju rupu”. On napominje da se lik menja u 4. sezoni i „zaista završava na drugom mestu, gde nije mislio da ide. To je pomalo podstaknuto besom prema svojoj porodici i pokušajem da pronađe mesto u svetu za sebe. Vidite da neki ljudi se oslanjaju na pijanog, smešnog Tiriona. Mislim da će smešan i pijan potrajati samo donekle. On se trezni na mnogo načina. I ljubav je prisutna u njegovom životu [sa Šai], i to nanosi ogromnu štetu — jer je ranjiv, a ne voli da bude ranjiv. Potpuno je lišen svojih odbrambenih mehanizama.”[80] O Tirionovom odnosu sa njegovim bratom Džejmijem, Dinklidž je rekao: „Ako ste odgajani zajedno, mnogo puta imate neizgovoren dijalog, i to je veoma lako, posebno između Džejmija i Tiriona. Oni imaju pravo prijateljstvo, dobar bratski odnos. Paze jedan na drugog”.[80] Kao i u romanima, Tirion je (nepravedno) proglašen krivim za Džofrijevo ubistvo i osuđen na smrt; HBO serija ne koristi informaciju da njegova prva supruga nije bila prostitutka da bi motivisala Tiriona da ubije svog oca, i u seriji Tirion ne laže Džejmija da je kriv za ubistvo kralja Džofrija.[81][82]

U strahu za bezbednost Šai, Tirion prekida vezu sa njom i naređuje joj da ode u Pentos. Ona odbija sve dok je on ne nazove kurvom i izjavi da ne može imati njegovu decu. Džofri je ubijen otrovom na svojoj svadbenoj gozbi, a Sersei odmah optužuje Tiriona. Na njegovom suđenju, Šai svedoči protiv njega, lažno tvrdeći da je Sansa odbila da ima seksualne odnose sa Tirionom osim ako ne ubije Džofrija. Ogorčen na njenu izdaju i konačno otrgnuvši se godinama ismevanja zbog svog niskog rasta, Tirion zahteva suđenje borbom, ali tek nakon veoma intenzivnog monologa o ljudima koje mrzi/prezire i stanju stvari. Sersei imenuje praktično nepobedivog Gregora Kleganija za svog prvaka. Tiriona brani princ Oberin Martel, koji veruje da je njegovu sestru, nećaku i nećaka ubio Gregor. Oberin skoro pobeđuje, ali njegovo odbijanje da ubije Gregora bez priznanja daje Gregoru priliku da ga ubije, a Tirion je osuđen na smrt. Pre njegovog pogubljenja, Tiriona je iz zatvora oslobodio Džejmi, a dalje ga Varis krijumčari brodom izvan Vesterosa. Tirion odlučuje da se suoči sa Tivinom pre bekstva i pronalazi Šai u krevetu svog oca. Tirion je zadavi do smrti, a zatim se suoči sa Tivinom na nužniku. Tirion ubija svog oca samostrelom, a zatim odlazi u Pentos sa Varisom.

5. sezona[uredi | uredi izvor]

Godine 2015, Džejms Hiberd je u tekstu za Entertainment Weekly nazvao Tirionov sastanak sa Deneris Targarjen (Emilija Klark) „ikoničnim susretom” koji je „oduševio fanove, koji su (već jednom!) bili univerzalno oduševljeni šouranerima koji su napravili narativni potez koji još uvek nije iskorišćen u romanima Džordža R. R. Martina.”[83] Dinklidž je u intervjuu rekao: „To je sjajna stvar u vezi sa mojim likom: bio je svuda. On je jedini lik koji ide u potragu. Bio je na Zidu i sada mora da pronađe zmajeve.”[83] Beniof i Vajs su rekli da je razgovor između Tiriona i Deneris imao u fokusu paralele između njihovih života, pošto je Tirion imao „mnogo empatije” prema Deneris jer je bila siroče, kao i on, i oboje su imali „užasne očeve”. Tirion je shvatio da je Varis možda u pravu što je Deneris „poslednja nada za Vesteros”. Beniof i Veiss su takođe sugerisali da Tirion veruje da bi Deneris mogla da ga vrati „na vlast”.[84]

Tirion stiže u Pentos, gde Varis otkriva da je planirao da vrati dinastiju Targarjen na vlast i traži od Tiriona da otputuje sa njim da bi se sreo sa Deneris Targarjen u Mirinu. Tokom njihovog putovanja, Tiriona kidnapuje Denerisin bivši savetnik Džora Mormont, koji ima za cilj da se iskupi i izgladi odnose sa Deneris, dovodeći joj Lanistera. Međutim, Tiriona i Džoru zarobljavaju robovlasnici, koje Tirion ubeđuje da ih prodaju u borbene jame u Mirinu. Tokom demonstracije boraca, Tirion i Džora se susreću sa Deneris; ona odlučuje da uzme Tiriona u svoju službu, ali naređuje da Džora bude ponovo proteran. Prilikom ponovnog otvaranja Mirininih borbenih jama, pobunjenici poznati kao Sinovi Harpije pokreću masivan napad, koji je osujećen samo kada se pojavi Denerisin zmaj Drogon i preplaši Sinove, pre nego što odleti sa Deneris na leđima. Iako Tirion želi da se pridruži Džori i Dariju Naharisu u potrazi za Deneris, Dario ističe da su njegove veštine najprikladnije za upravljanje gradom Mirinom u odsustvu Deneris. Varis kasnije stiže u Mirin i nudi Tirionu da koristi svoju špijunsku mrežu za održavanje reda u gradu.

6. sezona[uredi | uredi izvor]

Tirion otkriva da Sinove Harpije finansiraju robovlasnici gradova Junkaja, Astapora i Volantisa i organizuje sastanak sa predstavnicima tih gradova i izlaže im predlog da imaju sedam godina da ukinu ropstvo. Uprkos Tirionovom insistiranju da je kompromis neophodan, ovo rešenje nailazi na neodobravanje drugih Denerisinih savetnika i oslobođenika iz grada Mirina. Tirion takođe traži pomoć crvene sveštenice Kinvare, koja veruje da je Deneris mesijanska figura iz njene religije i nudi podršku R’lorovih sledbenika. Mirin počinje da napreduje, ali uspeh grada izaziva gnev robovlasnika, koji se plaše da će to potkopati legitimitet robovlasničkog sistema. Oni pokreću masovni pomorski napad na grad. Deneris se vraća i zatiče haos, i iako je nezadovoljna Tirionovim neuspehom, on ju je ubedio da uništi flotu robovlasnika i prisili njihovu konačnu predaju umesto da ih potpuno uništi. Ubrzo nakon toga, Teon i Jara Grejdžoj stižu u Mirin nudeći Deneris svoju Gvozdenu flotu; pridružuju im se flote Dorne i Hvata, koje su prebegle od Lanistera. Deneris imenuje Tiriona kao kraljičinu desnicu, čime je on počastvovan. Tirion se tada pridružuje njoj, zmajevima i vojsci dok plove u Vesteros.[85]

7. sezona[uredi | uredi izvor]

Planirajući osvajanje Vesterosa sa Zmajkamena, prastare tvrđave Targarjena, Deneris i Tirion saznaju da je Džon Snežni imenovan kraljem na Severu. Tirion sugeriše da bi Džon bio vredan saveznik; Deneris i Džon su impresionirani jedno drugim, ali ona je iznervirana kada on odbije da joj se zakune na vernost. Deneris i njeni saveznici razgovaraju o svojoj strategiji za rat protiv Lanistera. Tirion ne savetuje direktan napad na Kraljevu Luku, a Deneris pristaje na njegovu nijansiranu seriju napada. Međutim, Sersei i Džejmi ga nadmudruju, neutrališući Denerisinu podršku Tirela i Dorne. Besna Deneris ignoriše Tirionove stalne argumente za oprez i desetkuje lanisterski karavan svojim zmajevima. Takođe nije u stanju da je spreči da pogubi Rendila i Dikona Tarlija, koji odbijaju da joj se zakunu na vernost čak i nakon poraza. U epizodi „Istočna Morobdija”, Tirion se sastaje sa Džejmijem u tajnosti kako bi posredovao u sastanku između Sersei i Deneris. U epizodi „Zmaj i vuk”, on pomaže da se Sersei ubedi da su nemrtvi koji napreduju ka njima ipak neposrednija pretnja po sve.

8. sezona[uredi | uredi izvor]

Tirion se vraća u Zimovrel sa targerjenskim snagama. Ponovo se susreće sa Sansom, koja sumnja u Serseino obećanje da će poslati pomoć i razočarana je što bi Tirion naseo na njenu laž. Džejmi kasnije stiže u Zimovrel i daje potvrdu da snage Lanistera ne dolaze. Deneris dovodi u pitanje Tirionovu sposobnost da joj služi kao desnica nakon tolikih grešaka u rasuđivanju, ali nakon što je privatno razgovarala sa Džorom, ona priznaje da joj je Tirion koristan, i naređuje mu da siđe u kripte tokom bitke protiv mrtvih radi njegove bezbednosti, zbog čega je njemu krivo. Tokom bitke, Noćni kralj oživaljava Starkove zakopane u kriptama; Tirion i Sansa se kriju zajedno, spremni da se suoče sa hordom, ali ubrzo je Noćni kralj ubijen, a vojska mrtvih uništena.

Dok se spremao da otputuje na jug da opseda Kraljevu Luku, Tirion saznaje od Sanse o Džonovom nasleđu kao pravorođenom Targarjenu. On govori Varisu, koji razmatra da li je Džon bolja opcija da vlada Vesterosom od Deneris. Tirion se ponovo obavezuje na službu Deneris i otkriva Varisovu izdaju. Deneris pogubljuje Varisa. Tirion ubeđuje Deneris da zaustavi uništavanje Kraljeve Luke ako se ljudi predaju, što će biti naznačeno zvonjenjem gradskih zvona. Tirion oslobađa Džejmija, koji je uhvaćen u pokušaju da se ušunja u Kraljevu Luku, i šalje ga da ubedi Sersei da se preda, a ne da se suoči sa Denerisinim gnevom. Iako se grad predao, Tirion je užasnut kada Deneris koristi Drogona da zapali grad, uništi Crvenu tvrđavu i pobije stanovništvo. Nakon bitke, Tirion luta kroz ruševine Kraljeve Luke i na kraju otkriva leševe Džejmija i Sersei, pod ruševinama u Crvenoj tvrđavi. Nakon što je pobedonosna Deneris obećala da će povesti svoju armiju u kampanju „oslobođenja” širom sveta, ona optužuje Tiriona za izdaju jer je oslobodio Džejmija. Kada on podnese ostavku na funkciju desnice u znak protesta, ona ga hapsi i osuđuje na smrt. U zatvoru, Tirion ubeđuje Džona da mora da ubije Deneris zarad dobrobiti zemlje. Džon okleva, ali na kraju ipak ubije Deneris i on je takođe utamničen.

Nešto kasnije, Tirion (još uvek zatočenik Sivog Crva i snaga Neokaljanih) ubeđuje veće najmoćnijih lordova i gospi Vesterosa da odbiju princip stupanja na presto po pravu rođenja i da umesto toga pristanu da biraju svakog novog vladara glasanjem u savetu. Zatim predlaže da Brena Starka izaberu za kralja, tvrdeći da je zbog natprirodnog znanja i mudrosti Bren neuporedivo najbolji izbor da vodi Vesteros. Veće jednoglasno usvaja predlog. Bren prihvata poziciju i imenuje Tiriona kao svoju Kraljevu desnicu, uz napomenu da namerava da natera Tiriona da se iskupi za svoje greške. Tirion prenosi Džonu vest da će ga ponovo proterati u Noćnu stražu i oprašta se od njega. Nešto kasnije, on predsedava prvim sastankom malog veća kralja Brena Slomljenog.

Pojavljivanja u drugim medijima[uredi | uredi izvor]

Godine 2019, Piter Dinklidž i Lina Hidi pojavili su se kao Tirion i Sersei Lanister zajedno sa Elmom u PSA u Ulici Sezam o važnosti međusobnog poštovanja, u okviru kampanje „Respect Brings Us Together” Ulice Sezam.[86]

Priznanja i nagrade[uredi | uredi izvor]

Dinklidžov nastup je pohvaljen; The Boston Globe nazvao je Tiriona u njegovom tumačenju jednim od „vrhunca” serije, dodajući da Dinklidž „daje pobedničku predstavu koja je šarmantna, moralno dvosmislena i samosvesna”.[87] Met Rouš je u tekstu za TV Guide je rekao da se gledaoci „raduju hrabrosti Pitera Dinklidža koji krade scene.”[88] Los Angeles Times je u jednom tekstu objavio „Igra prestola na mnogo načina pripada Dinkledžu”[89] čak i pre nego što je u drugoj sezoni lik „glumca koji krade scenu” postao centralna figura serije.[90] The New York Times je primetio da koliko god da je lik Tiriona omiljen među obožavaocima romana, „Dinklidžova lukava glumačka izvedba učinila je Tiriona još popularnijim”.[91] HuffPost je Tiriona nazvao „najcitiranijim” likom u HBO seriji, kao i jednim od najomiljenijih.[92]

Aprila 2011. i Los Angeles Times i Entertainment Weekly proglasili su Dinklidža dostojnim nagrade Emi za njegovu ulogu u prvoj sezoni.[93][94] Kasnije je dobio Emi za najboljeg sporednog glumca u dramskoj seriji,[95] kao i nagradu Zlatni globus za najboljeg sporednog glumca u seriji, mini seriji ili televizijskom filmu.[96] Takođe je dobio nagradu Satelit za najboljeg sporednog glumca u seriji, mini seriji ili televizijskom filmu i nagradu Scream za najboljeg sporednog glumca za prvu sezonu Igre prestola.[97] Dinklidž je ponovo osvojio Emi za najboljeg sporednog glumca 2015,[98] i 2018. godine.[99]

Lik Tiriona je The New York Times opisao kao jednu od najboljih kreacija Džordža R. R. Martina kao i jednim od najpopularnijih likova.[100][101] Popularnost ovog lika navela je Martina i izdavača Bantam Books da objave Um i mudrost Tiriona Lanistera (2013), ilustrovanu kolekciju citata Tiriona iz romana. Dinklidž je dobio široko priznanje kritičara za svoju ulogu Tiriona. Osvojio je četiri nagrade Emi za najbolju sporednu mušku ulogu u dramskoj seriji i Zlatni globus za najbolju sporednu mušku ulogu u seriji, mini seriji ili televizijskom filmu . On je jedini glumac iz Igre prestola koji je osvojio nagradu Emi i jedini glumac koji je nominovan za svaku sezonu.

Roba na temu lika[uredi | uredi izvor]

Među različitim serijama kolekcionarskih figurica iz Igre prestola koje je licencirao HBO, Tirion je zauzimao istaknuto mesto, i bio je opisan kao jedan od „velikih hitova”, „miljenika obožavaoca”, „najomiljenijih” i „najpopularnijih” likova.[102][103][104]

Funko je proizveo dve figure Tiriona kao deo njihove POP! televizijske linije. To su figurice od jedanaest centimetara, napravljene u japanskom čibi stilu, i prikazuju dva izdanja Tiriona, jednu pre bitke za Kraljevu Luku i drugu, pod ratnom opremom i sa ožiljkom na licu.[105][106][107] Kompanija je takođe proizvela još nekoliko figurica sa likom Tiriona,[108][109][110][111][112][113] kao i određene figurice objavljene kao ograničena izdanja, prikazana na San Dijego Komik Konu 2014. godine.[114] Threezero je izdao figurice visine 21,9 cm, 1/6 Tirionove visine.[115][116] Dark Horse Comics prodaje figurice od 15 cm,[117][118][119] i kvalitetne statue od 25 cm, za koje su producenti serije odabrali Tiriona kao temu.[120][121]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Orr, David (12. 08. 2011). „George R. R. Martin and the Rise of Fantasy”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 09. 01. 2019. 
  2. ^ Jennings, Dana (14. 07. 2011). „‘A Dance With Dragons’ by George R. R. Martin – Review”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 09. 01. 2019. 
  3. ^ Guxens, Escrit per Adrià. „George R.R. Martin: “Trying to please everyone is a horrible mistake””. Pristupljeno 09. 01. 2019. 
  4. ^ „CNN.com – Entertainment – Author George R.R. Martin's fantastic kingdoms – April 11, 2001”. edition.cnn.com. Pristupljeno 09. 01. 2019. 
  5. ^ „Read a paragraph from 'The Winds of Winter' by George R.R. Martin”. EW.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 09. 01. 2019. 
  6. ^ „The 'Game of Thrones' Book Club, week 1: First impressions, and when I got hooked”. EW.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 09. 01. 2019. 
  7. ^ „Peter Dinklage: On 'Thrones,' And On His Own Terms”. NPR.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 09. 01. 2019. 
  8. ^ A Game of Thrones (na jeziku: engleski), 09. 12. 2018, Pristupljeno 09. 01. 2019 
  9. ^ a b v g d đ Martin, George R. R. (1996). A Game of Thrones. 
  10. ^ Grossman, Lev (13. 11. 2005). „Books: The American Tolkien”. Time. Arhivirano iz originala 29. 12. 2008. g. Pristupljeno 2. 8. 2014. 
  11. ^ Orr, David (12. 8. 2011). „Dragons Ascendant: George R. R. Martin and the Rise of Fantasy”. The New York Times. Arhivirano iz originala 18. 8. 2011. g. Pristupljeno 12. 7. 2014. 
  12. ^ Gilbert, Matthew (15. 4. 2011). „Fantasy comes true with HBO's Game of Thrones”. Boston Globe. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 11. 7. 2014. 
  13. ^ Shippey, Tom (11. 7. 2011). „A Dance with Dragons: A Land of Wargs And Yunkishmen”. The Wall Street Journal. Arhivirano iz originala 8. 7. 2019. g. Pristupljeno 23. 7. 2014. 
  14. ^ „Peter Dinklage: On Thrones, And On His Own Terms”. NPR. 21. 5. 2012. Arhivirano iz originala 8. 7. 2019. g. Pristupljeno 20. 7. 2014. 
  15. ^ a b Guxens, Adrià (7. 10. 2012). „George R.R. Martin: 'Trying to please everyone is a horrible mistake'”. AdriasNews.com. Arhivirano iz originala 2. 8. 2017. g. Pristupljeno 10. 7. 2014. 
  16. ^ Orr, David (12. 8. 2011). „Dragons Ascendant: George R. R. Martin and the Rise of Fantasy”. The New York Times. Arhivirano iz originala 18. 8. 2011. g. Pristupljeno 12. 7. 2014. 
  17. ^ Jennings, Dana (14. 7. 2011). „A Dance with Dragons Review: In a Fantasyland of Liars, Trust No One, and Keep Your Dragon Close”. The New York Times. Arhivirano iz originala 20. 6. 2017. g. Pristupljeno 20. 7. 2014. 
  18. ^ Wagner, Thomas M. (2001). „Review: A Clash of Kings (1998)”. SFReviews.net. Arhivirano iz originala 23. 12. 2018. g. Pristupljeno 24. 7. 2014. 
  19. ^ a b Kois, Dan (29. 3. 2012). „Peter Dinklage Was Smart to Say No”. The New York Times. Arhivirano iz originala 23. 6. 2016. g. Pristupljeno 20. 7. 2014. 
  20. ^ Baum, Michele Dula (11. 4. 2001). „A Song of Ice and Fire – Author George R.R. Martin's fantastic kingdoms”. CNN. Arhivirano iz originala 10. 9. 2018. g. Pristupljeno 5. 8. 2014. 
  21. ^ a b Robinson, Tasha (11. 12. 2000). „Interview: George R.R. Martin continues to sing a magical tale of ice and fire”. Science Fiction Weekly. SciFi.com. 6, No. 50 (190). Arhivirano iz originala 23. 2. 2002. g. Pristupljeno 2. 2. 2012. 
  22. ^ Brown, Rachael (11. 7. 2011). „George R.R. Martin on Sex, Fantasy, and A Dance With Dragons”. The Atlantic. Arhivirano iz originala 1. 9. 2013. g. Pristupljeno 16. 7. 2014. 
  23. ^ Martin, George R. R. (2006). „Not A Blog: Excerpt from A Dance with Dragons – Tyrion”. GeorgeRRMartin.com. Arhivirano iz originala 7. 11. 2006. g. Pristupljeno 7. 11. 2006. 
  24. ^ Hibberd, James (3. 3. 2011). „Huge Game of Thrones news: Dance With Dragons publication date revealed!”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 15. 1. 2015. g. Pristupljeno 15. 7. 2014. 
  25. ^ Poniewozik, James (12. 7. 2011). „The Problems of Power: George R.R. Martin's A Dance With Dragons”. Time. Arhivirano iz originala 2. 4. 2012. g. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  26. ^ „EasterCon: Eat, Drink and talk SFF!”. Harper Voyager. 10. 4. 2012. Arhivirano iz originala 16. 4. 2012. g. Pristupljeno 15. 7. 2014. 
  27. ^ Towers, Andrea (26. 2. 2014). „Preview a paragraph from George R.R. Martin's The Winds of Winter”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 14. 1. 2015. g. Pristupljeno 15. 7. 2014. 
  28. ^ „New Winds of Winter Chapter Coming Out Today”. Tor.com. 20. 3. 2014. Arhivirano iz originala 9. 4. 2015. g. Pristupljeno 15. 7. 2014. 
  29. ^ Schwartz, Terry (26. 2. 2014). „Winds of Winter: Read a new excerpt from George R.R. Martin's next Game of Thrones novel”. Zap2it.com. Arhivirano iz originala 15. 7. 2014. g. Pristupljeno 15. 7. 2014. 
  30. ^ Speakman, Shawn (29. 10. 2013). „New Release Interview: The Wit & Wisdom of Tyrion Lannister”. Suvudu (Random House). Arhivirano iz originala 10. 6. 2016. g. Pristupljeno 20. 7. 2014. 
  31. ^ „Coming soon: The Wit and Wisdom of Tyrion Lannister”. Harper Voyager. 11. 9. 2013. Arhivirano iz originala 11. 7. 2014. g. Pristupljeno 20. 7. 2014. 
  32. ^ „New Game of Thrones Book: George RR Martin's The Wit And Wisdom Of Tyrion Lannister Coming In December 2013”. The Huffington Post. 2. 5. 2013. Arhivirano iz originala 9. 8. 2014. g. Pristupljeno 20. 7. 2014. 
  33. ^ Farrington, Joshua (2. 5. 2013). „New George R R Martin for Christmas”. The Bookseller. Arhivirano iz originala 29. 7. 2014. g. Pristupljeno 20. 7. 2014. 
  34. ^ Orr, David (12. 8. 2011). „Dragons Ascendant: George R. R. Martin and the Rise of Fantasy”. The New York Times. Arhivirano iz originala 18. 8. 2011. g. Pristupljeno 12. 7. 2014. 
  35. ^ Shippey, Tom (11. 7. 2011). „A Dance with Dragons: A Land of Wargs And Yunkishmen”. The Wall Street Journal. Arhivirano iz originala 8. 7. 2019. g. Pristupljeno 23. 7. 2014. 
  36. ^ a b Wagner, Thomas M. (2001). „Review: A Game of Thrones (1996)”. SFReviews.net. Arhivirano iz originala 7. 12. 2018. g. Pristupljeno 24. 7. 2014. 
  37. ^ a b Wagner, Thomas M. (2001). „Review: A Clash of Kings (1998)”. SFReviews.net. Arhivirano iz originala 23. 12. 2018. g. Pristupljeno 24. 7. 2014. 
  38. ^ Johnson, Roberta (januar 1999). „Reviews: A Clash of Kings”. Booklist. Arhivirano iz originala 29. 11. 2014. g. Pristupljeno 25. 7. 2014. 
  39. ^ a b Hibberd, James (16. 6. 2014). „Game of Thrones: George R.R. Martin explains that murderous finale scene”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 11. 1. 2015. g. Pristupljeno 12. 7. 2014. 
  40. ^ a b v Wagner, Thomas M. (2011). „Review: A Dance with Dragons (2011)”. SFReviews.net. Arhivirano iz originala 24. 1. 2017. g. Pristupljeno 24. 7. 2014. 
  41. ^ Poniewozik, James (12. 7. 2011). „The Problems of Power: George R.R. Martin's A Dance With Dragons”. Time. Arhivirano iz originala 2. 4. 2012. g. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  42. ^ Hutley, Krist (2011). „Reviews: A Dance with Dragons”. Booklist. Arhivirano iz originala 30. 1. 2015. g. Pristupljeno 25. 7. 2014. 
  43. ^ Martin, George R. R. (1998). A Clash of Kings. 
  44. ^ a b v g Martin, George R. R. (2000). A Storm of Swords. 
  45. ^ Martin, George R. R. (2011). A Dance with Dragons. 
  46. ^ Schwartz, Terry (26. 2. 2014). „Winds of Winter: Read a new excerpt from George R.R. Martin's next Game of Thrones novel”. Zap2it.com. Arhivirano iz originala 15. 7. 2014. g. Pristupljeno 15. 7. 2014. 
  47. ^ „New Winds of Winter Chapter Coming Out Today”. Tor.com. 20. 3. 2014. Arhivirano iz originala 9. 4. 2015. g. Pristupljeno 15. 7. 2014. 
  48. ^ Radish, Christina (2013). „Producers David Benioff, Dan Weiss & George R.R. Martin Talk Game of Thrones Season 3 and 4, Martin's Cameo, the End of the Series, and More”. Collider. Arhivirano iz originala 1. 10. 2017. g. Pristupljeno 3. 8. 2014. 
  49. ^ Fleming, Michael (16. 1. 2007). „HBO turns Fire into fantasy series”. Variety. Arhivirano iz originala 5. 3. 2012. g. Pristupljeno 11. 7. 2014. 
  50. ^ Andreeva, Nellie (5. 5. 2009). „Two will play HBO's Game”. The Hollywood Reporter. Arhivirano iz originala 9. 5. 2009. g. Pristupljeno 11. 7. 2014. 
  51. ^ a b v g Kois, Dan (29. 3. 2012). „Peter Dinklage Was Smart to Say No”. The New York Times. Arhivirano iz originala 23. 6. 2016. g. Pristupljeno 20. 7. 2014. 
  52. ^ a b „Peter Dinklage: Master of the Game”. Rolling Stone. 24. 5. 2012. Arhivirano iz originala 1. 9. 2016. g. Pristupljeno 10. 10. 2016. 
  53. ^ a b Belloni, Matthew; Goldberg, Lesley (30. 10. 2014). „Game of Thrones Cast Signs for Season 7 with Big Raises”. The Hollywood Reporter. Arhivirano iz originala 27. 10. 2017. g. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  54. ^ a b Andreeva, Nellie (30. 10. 2014). „Game Of Thrones Stars Score Big Raises”. Deadline Hollywood. Arhivirano iz originala 21. 12. 2017. g. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  55. ^ Goldberg, Lesley (21. 6. 2016). „Game of Thrones Stars Score Hefty Pay Raises for Season 8”. The Hollywood Reporter. Arhivirano iz originala 17. 1. 2018. g. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  56. ^ Parker, Mike (25. 4. 2017). „Game Of Thrones season 7: Stars set to earn £2 Million per episode”. Daily Express. Arhivirano iz originala 25. 4. 2017. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  57. ^ Hooton, Christopher (25. 4. 2017). „Game of Thrones season 7: Actors 'set to earn £2million per episode', making them highest-paid ever”. The Independent. Arhivirano iz originala 25. 4. 2017. g. Pristupljeno 25. 4. 2017. 
  58. ^ a b Walt, Hickey (4. 5. 2014). „How Much Source Material Does HBO's Game of Thrones Have Left to Work With?”. FiveThirtyEight.com. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 26. 7. 2014. 
  59. ^ Martin, George R. R. (11. 4. 2012). „Not A Blog: Season Three”. GRRM.livejournal.com. Arhivirano iz originala 14. 4. 2012. g. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  60. ^ Prudom, Laura (20. 3. 2013). „Game of Thrones Season 3: George R. R. Martin on Writing "The Bear and the Maiden Fair" And "The Winds of Winter"”. The Huffington Post. Arhivirano iz originala 9. 8. 2014. g. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  61. ^ Hibberd, James (18. 6. 2014). „Game of Thrones showrunners talk season 5: 'There will be Dorne'”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 12. 1. 2015. g. Pristupljeno 18. 6. 2014. 
  62. ^ Martin, George R. R. (29. 5. 2005). „Done.”. GeorgeRRMartin.com. Arhivirano iz originala 31. 12. 2005. g. Pristupljeno 6. 3. 2010. 
  63. ^ Franich, Darren (1. 4. 2011). „George R. R. Martin on Game of Thrones and what might have been”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 28. 7. 2014. g. Pristupljeno 25. 7. 2014. 
  64. ^ Hibberd, James (25. 3. 2014). „Peter Dinklage talks Game of Thrones season 4: Tyrion's journey, ignoring Twitter, nude scenes”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 12. 7. 2014. g. Pristupljeno 15. 7. 2014. 
  65. ^ Roush, Matt (15. 4. 2011). „Roush Review: Grim Thrones Is a Crowning Achievement”. TV Guide. Arhivirano iz originala 12. 11. 2014. g. Pristupljeno 11. 7. 2014. 
  66. ^ Gilbert, Matthew (15. 4. 2011). „Fantasy comes true with HBO's Game of Thrones”. Boston Globe. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 11. 7. 2014. 
  67. ^ McNamara, Mary (15. 4. 2011). „Swords, sex and struggles”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 19. 8. 2016. g. Pristupljeno 11. 7. 2014. 
  68. ^ Kois, Dan (29. 3. 2012). „Peter Dinklage Was Smart to Say No”. The New York Times. Arhivirano iz originala 23. 6. 2016. g. Pristupljeno 20. 7. 2014. 
  69. ^ Genzlinger, Neil (29. 3. 2012). „They Just Can't Wait to Be King: Game of Thrones on HBO”. The New York Times. Arhivirano iz originala 21. 9. 2013. g. Pristupljeno 11. 7. 2014. 
  70. ^ a b Nussbaum, Emily (7. 5. 2012). „The Aristocrats: The graphic arts of Game of Thrones”. The New Yorker. Arhivirano iz originala 24. 5. 2019. g. Pristupljeno 27. 7. 2014. 
  71. ^ Goodman, Tim (27. 3. 2012). „Game of Thrones Season 2: TV Review”. The Hollywood Reporter. Arhivirano iz originala 25. 1. 2017. g. Pristupljeno 11. 7. 2014. 
  72. ^ a b Paskin, Willa (29. 3. 2012). „Bloody, bloody Game of Thrones”. Salon. Arhivirano iz originala 29. 3. 2012. g. Pristupljeno 11. 7. 2014. 
  73. ^ a b Kois, Dan (29. 3. 2012). „Peter Dinklage Was Smart to Say No”. The New York Times. Arhivirano iz originala 23. 6. 2016. g. Pristupljeno 20. 7. 2014. 
  74. ^ a b Hibberd, James (19. 3. 2012). „Peter Dinklage talks Game of Thrones: Tyrion will 'engage in serious battle'”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 20. 12. 2014. g. Pristupljeno 20. 7. 2014. 
  75. ^ a b „Best TV Moments of 2012: Tyrion Lannister looks in the mirror”. Rolling Stone. 7. 12. 2012. Arhivirano iz originala 18. 8. 2016. g. Pristupljeno 20. 7. 2014. 
  76. ^ Hogan, Mike (19. 5. 2013). „Game of Thrones Recap, Season 3, Episode 8: The Wedding From Hell”. The Huffington Post. Arhivirano iz originala 9. 7. 2014. g. Pristupljeno 1. 5. 2014. 
  77. ^ a b Sims, David (9. 6. 2013). „Game of Thrones review: "Mhysa" (for newbies)”. The A.V. Club. Arhivirano iz originala 14. 10. 2013. g. Pristupljeno 1. 5. 2014. 
  78. ^ VanDerWerff, Emily (9. 6. 2013). „Game of Thrones review: "Mhysa" (for experts)”. The A.V. Club. Arhivirano iz originala 28. 10. 2013. g. Pristupljeno 27. 7. 2019. 
  79. ^ Fowler, Matt (17. 6. 2013). „Game of Thrones: Season 3 Review”. IGN. Arhivirano iz originala 24. 6. 2013. g. Pristupljeno 1. 5. 2014. 
  80. ^ a b Hibberd, James (25. 3. 2014). „Peter Dinklage talks Game of Thrones season 4: Tyrion's journey, ignoring Twitter, nude scenes”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 12. 7. 2014. g. Pristupljeno 15. 7. 2014. 
  81. ^ Bradley, Bill (16. 6. 2014). „George R.R. Martin Tells All About Tyrion's Shocking Finale Scene”. The Huffington Post. Arhivirano iz originala 23. 7. 2014. g. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  82. ^ Wigler, Josh (16. 6. 2014). „How Did Tyrion's Big Game of Thrones Shocker Play Out in the Books?”. MTV. Arhivirano iz originala 31. 8. 2018. g. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  83. ^ a b Hibberd, James (10. 6. 2015). „Game of Thrones: Peter Dinklage and Emilia Clarke on being TV's new power couple”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 10. 6. 2015. g. Pristupljeno 10. 6. 2015. 
  84. ^ Trivedi, Sachin (2. 6. 2015). „Game Of Thrones Producers Discuss First Meeting Between Tyrion Lannister, Daenerys Targaryen”. International Business Times. Arhivirano iz originala 21. 12. 2018. g. Pristupljeno 9. 11. 2015. 
  85. ^ Calia, Michael (26. 6. 2016). „Game of Thrones Season 6 Finale Recap: 'The Winds of Winter'”. The Wall Street Journal. Arhivirano iz originala 17. 8. 2016. g. Pristupljeno 27. 6. 2016. 
  86. ^ Amanda Bell (18. 4. 2019). „Elmo Ends the Lannister Family Feud in This Sesame Street and Game of Thrones Crossover”. TV Guide. Arhivirano iz originala 20. 4. 2019. g. Pristupljeno 22. 4. 2019. 
  87. ^ Gilbert, Matthew (15. 4. 2011). „Fantasy comes true with HBO's Game of Thrones”. Boston Globe. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 11. 7. 2014. 
  88. ^ Roush, Matt (15. 4. 2011). „Roush Review: Grim Thrones Is a Crowning Achievement”. TV Guide. Arhivirano iz originala 12. 11. 2014. g. Pristupljeno 11. 7. 2014. 
  89. ^ McNamara, Mary (15. 4. 2011). „Swords, sex and struggles”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 19. 8. 2016. g. Pristupljeno 11. 7. 2014. 
  90. ^ Paskin, Willa (29. 3. 2012). „Bloody, bloody Game of Thrones”. Salon. Arhivirano iz originala 29. 3. 2012. g. Pristupljeno 11. 7. 2014. 
  91. ^ Kois, Dan (29. 3. 2012). „Peter Dinklage Was Smart to Say No”. The New York Times. Arhivirano iz originala 23. 6. 2016. g. Pristupljeno 20. 7. 2014. 
  92. ^ „Game of Thrones: Tyrion's Best Quotes in Season 2”. The Huffington Post. 1. 6. 2012. Arhivirano iz originala 5. 3. 2016. g. Pristupljeno 20. 7. 2014. 
  93. ^ McNamara, Mary (15. 4. 2011). „Swords, sex and struggles”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 19. 8. 2016. g. Pristupljeno 11. 7. 2014. 
  94. ^ Tucker, Ken (14. 4. 2011). „Game of Thrones (2011)”. Entertainment Weekly. Arhivirano iz originala 17. 10. 2014. g. Pristupljeno 11. 7. 2014. 
  95. ^ „2011 Emmy winners complete list”. The Washington Post. 19. 9. 2011. Arhivirano iz originala 15. 4. 2019. g. Pristupljeno 10. 7. 2014. 
  96. ^ „Golden Globes 2012: The Winners List”. The Hollywood Reporter. 15. 1. 2012. Arhivirano iz originala 1. 9. 2016. g. Pristupljeno 10. 7. 2014. 
  97. ^ „Satellite Award: 2011 Winners”. International Press Academy. 2011. Arhivirano iz originala 1. 5. 2012. g. Pristupljeno 7. 6. 2012. 
  98. ^ „Emmy Award Winners 2015 – Full List”. Variety. 20. 9. 2015. Arhivirano iz originala 11. 6. 2019. g. Pristupljeno 21. 9. 2015. 
  99. ^ „Emmy Nominees/Winners 2018”. Academy of Television Arts & Sciences. Arhivirano iz originala 10. 12. 2018. g. Pristupljeno 18. 9. 2018 — preko emmys.com. 
  100. ^ Orr, David (12. 8. 2011). „Dragons Ascendant: George R. R. Martin and the Rise of Fantasy”. The New York Times. Arhivirano iz originala 18. 8. 2011. g. Pristupljeno 12. 7. 2014. 
  101. ^ Jennings, Dana (14. 7. 2011). „A Dance with Dragons Review: In a Fantasyland of Liars, Trust No One, and Keep Your Dragon Close”. The New York Times. Arhivirano iz originala 20. 6. 2017. g. Pristupljeno 20. 7. 2014. 
  102. ^ Crawford, Michael (7. 4. 2014). „Captain Toy Review: Game of Thrones – Khal Drogo, Ned Stark, Tyrion Lannister (Dark Horse)”. MWCToys.com. Arhivirano iz originala 22. 8. 2018. g. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  103. ^ Nguyen, John (23. 5. 2014). „Game of Thrones' Tyrion Lannister gets tinier with toy figure”. NerdReactor.com. Arhivirano iz originala 8. 12. 2015. g. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  104. ^ Pickett, Daniel (11. 2. 2014). „Funko To Launch Game of Thrones Legacy Collection”. ActionFigureInsider.com. Arhivirano iz originala 25. 2. 2019. g. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  105. ^ Lenihan, Nick (5. 9. 2012). „Game of Thrones Funko Pop”. ActionFigureFury.com. Arhivirano iz originala 25. 2. 2019. g. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  106. ^ „Upcoming Releases: POP! GAME OF THRONES SERIES 3 VINYL FIGURES”. PreviewsWorld.com. Arhivirano iz originala 24. 9. 2015. g. Pristupljeno 2. 2. 2014. 
  107. ^ „A Lannister always pays his debts. Peter Dinklage poses with #Tyrion at #GoTPremiereNYC”. Twitter. 18. 3. 2014. Arhivirano iz originala 19. 8. 2014. g. Pristupljeno 12. 2. 2015. 
  108. ^ „Action Figure Review: Tyrion Lannister from Game of Thrones Mystery Minis by Funko”. ThEpicReview.com. 5. 6. 2014. Arhivirano iz originala 4. 4. 2016. g. Pristupljeno 29. 7. 2014. 
  109. ^ Lenihan, Nick (20. 7. 2014). „Exclusive Legacy Collection Hand of the King Tyrion by Funko is Real AND Available!”. ActionFigureFury.com. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  110. ^ Pickett, Daniel (22. 7. 2014). „Funko/Walgreens Exclusive Tyrion Lannister 'Hand of the King' Legacy Figure”. ActionFigureInsider.com. Arhivirano iz originala 28. 4. 2019. g. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  111. ^ Pickett, Daniel (11. 2. 2014). „Funko To Launch Game of Thrones Legacy Collection”. ActionFigureInsider.com. Arhivirano iz originala 25. 2. 2019. g. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  112. ^ Lenihan, Nick (11. 2. 2014). „Game of Thrones Legacy Collection 6-inch Figures Announced by Funko”. ActionFigureFury.com. Arhivirano iz originala 25. 2. 2019. g. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  113. ^ „Toy Review – Game of Thrones Legacy: Tyrion Lannister from Funko”. Needless Things. 22. 4. 2014. Arhivirano iz originala 14. 8. 2016. g. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  114. ^ Pickett, Daniel (16. 7. 2014). „Funko San Diego Comic-Con 2014 Announcement #8!”. ActionFigureInsider.com. Arhivirano iz originala 6. 7. 2017. g. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  115. ^ Nguyen, John (23. 5. 2014). „Game of Thrones' Tyrion Lannister gets tinier with toy figure”. NerdReactor.com. Arhivirano iz originala 8. 12. 2015. g. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  116. ^ Pickett, Daniel (23. 5. 2014). „Game of Thrones: Tyrion Lannister from Threezero Ready for Pre-Order”. ActionFigureInsider.com. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  117. ^ Crawford, Michael (7. 4. 2014). „Captain Toy Review: Game of Thrones – Khal Drogo, Ned Stark, Tyrion Lannister (Dark Horse)”. MWCToys.com. Arhivirano iz originala 22. 8. 2018. g. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  118. ^ Pickett, Daniel (5. 4. 2014). „Dark Horse Comics' Game of Thrones Wave 2 Tyrion Lannister Figure”. ActionFigureInsider.com. Arhivirano iz originala 11. 7. 2019. g. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  119. ^ „Action Figure Review: Tyrion Lannister from Game of Thrones by Dark Horse Deluxe”. ThEpicReview.com. 29. 5. 2014. Arhivirano iz originala 2. 4. 2016. g. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  120. ^ „The Making of the Tyrion Lannister Statue”. Dark Horse Comics. 5. 9. 2012. Arhivirano iz originala 9. 3. 2019. g. Pristupljeno 28. 7. 2014. 
  121. ^ Plunkett, Luke (19. 8. 2012). „Tyrion Lannister Statue is Just Like The Man Himself: Small, Yet Impressive”. Kotaku. Arhivirano iz originala 11. 11. 2018. g. Pristupljeno 28. 7. 2014. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тирион_Ланистер&oldid=27734641”