Pređi na sadržaj

Folksonomija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Folksonomija je sistem klasifikacija izveden iz prakse i metoda zajedničkog stvaranja i prevođenja oznaka engl. tag da bi obeležili i kategorizovali sadržaj; ova praksa ja takođe poznata kao zajedničko označavanje[1], socijalna klasifikacija, socijalno indeksiranje i socijalno označavanje. Thomas Vander Wal je skovao pojam folksonomija, spajanjem reči folk i taksonomija.[2][3][4] as a portmanteau of folk and taxonomy. Folksonomies became popular as part of social software applications such as social bookmarking and photograph annotation that enable users to collectively classify and find information via shared tags. Some websites include tag clouds as a way to visualize tags in a folksonomy.[5] On objašnjava neke karakteristike folksonomije identifikacijom dve vrste: široka i uska. Široka folksonomija je ona u kojoj više korisnika generiše oznaku za određeni sadržaj sa raznovrsnim pojmovima sa veoma raznovrsnim vokabularom, tako stvarajući veću količinu metapodataka za taj sadržaj. Uska folksonomija nastaje kada malo korisnika, uglavnom oni koji kreiraju sadržaj, označe sadržaj sa ograničenim brojem pojmova. Iako oba, uska i široka folksonomija, omogućavaju lakše nalaženje sadržaja dodavanjem tekstualnog opisa, ili pristupnih tačaka tom sadržaju, uska folksonomija ne daje podjednako dobre razultate kao široka folksonomija, koja omogućava praćenje novih trendova u korišćenju oznaka i razvoju vokabulara. Folksonomije su na Vebu / Svetskoj mreži postale popularne oko 2004. godine kao deo socijalnog softvera aplikacije kao na primer socijalno bankarstvo i označavanje slika. Označavanje, koje je jedno od definišućih karakteristika Veb 2.0 servisa, dozvoljava korisniku da kolektivno klasifikuju i nađu informacije. Neke veb stranice uključuju oblak oznaka kao način da vizuelizuju oznake u folksonomiji. Ipak, oblak oznaka vizuelizuje samo vokabular, ali ne i strukturu folksonomija, kao što to rade grafovi oznaka.

Empirijska analiza kompleksne dinamike sistema za označavanje, objavljene 2007, je pokazala da slaganje oko stabilnog rasporeda i zajedničkog vokabulara ipak pojavljuje, čak i u odsustvu centralno kontrolisanog vokabulara. Da bi sadržaj bio pretraživ, on bi trebalo da bude kategorizovan i grupisan. Dok se verovalo da to zahteva zajednički dogovoren skup oznaka koje označavaju sadržaj (kao ključne reči novinskog članka), skorašnja istraživanja su pokazala da, u velikim folksonomijama, zajednička struktura nastaje na nivou kategorija. Prema tome, moguće je izvesti matematički model zajedničkog označavanja koji bi omogućio prevođenje iz personalnog označavajućeg vokabulara (personomije) u zajednički vokabular za većinu korisnika.

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Termin folksonomija se obično pripisuje Thomas Vander Valu. Reč je nastala spajanjem reči folk ("folk") (ili folks ("folks")) i reči taksonomija i odnosi se na sistem tematskog indeksiranja unutar internet zajednica. Folksonomija ima malo veze sa taksonomijom, koja se odnosi na ontološki, hijerarhijski način kategorizacije, dok folksonomija uspostavlja kategorije (svaka oznaka je kategorija) koje su teoretski "jednake" jedna prema drugoj (npr. nema hijerarhije ili otac-sin odnosa između oznaka).

Folksonomija je tip zajedničkog sistema označavanja u kojem korisnici klasifikuju podatke. Folksonomije se sastoje od tri osnovna entiteta: korisnik, oznaka i resurs. Korisnik kreira oznake kojima obeležava sadržaje, kao na primer: veb stranice, slike i video. Ove oznake se koriste u cilju organizovanja, kategorizacije i sažimanja sadržaj na mreži. Ovaj zajednički sistem za obeležavanje se koristi i za organizovanje informacija, olakšavanje pretraga i usmeravanje sadržaja. Folksonomija uključuje skup URL adresa koje se koriste za identifikaciju sadržaja na koje se pozivaju korisnici različitih veb stranica. Ovi sistemi takođe uključuju šeme kategorija koje imaju mogućnost organizovanja oznaka na različitim nivoima preciznosti.

Postoje dve različite grupe folksonomija: široka folksonomija, koja ima mnogo korisnika koji doprinose kreiranju oznaka i uska folksonomija, gde mali broj korisnika označava određene predmete. Široka folksonomija dozvoljava velikom broju korisnika da označe isti resurs svojim vokabularom. Kod uske folksonomije, samo mali broj ljudi ima mogućnost da kreira oznake, i ove oznake koriste drugi korisnici da bi našli željeni sadržaj. Za razliku od široke folksonomije, uska folksonomija nije veoma česta. Primer široke folksonomije je del.icio.us, na ovoj veb stranici korisnici mogu da označe bilo koji resurs na mreži koji nalaze da je relevantan njihovoj oznaci. Primer uske folksonomije mogu biti nađeni u sistemima korišćenim od strane velikih poslovnica; ovi tipovi folksonomija su uglavnom korišćeni za istraživanje i u radnim grupama.[6]

Rani pokušaji i eksperimenti uključuju World Wide Web Consortium Annotea projekat sa korisnički generisanim oznakama u 2002. Po Vander Valu, folksonomija je „označavanje koje funkcioniše“.

Folksonomija nije povezana sa folk taksonomijom, kulturološkom praksom koja je dobro dokumentovana u antropološkim i folklornim radom. Folk taksonomije su kulturološki potkrepljene, međugeneracijski prenošene i relativno stabilni sistemi klasifikacije koje ljudi date kulture koriste da naprave smisao celog sveta oko njih (ne samo internet).[7]

Semantički Veb[uredi | uredi izvor]

Folksonomija je možda ključ razvoja Semantičkog veba, u kome bi svaka veb stranica sadržala podatke razumljive mašini – odnosno metapodatke koji opisuju dati sadržaj. Takvi metapodaci bi drastično poboljšali preciznost (procenat relevantnih dokumenata) u pretraživačkim listama pogodaka. Ipak, teško je ubediti veći broj autora veb stranica da na svoje stranice na dosledan i precizan način dodaju metapodatke; autori veb stranica koji žele to da urade, snose velike troškove zato što učenje sistema metapodataka zahteva dosta vremena. Iz ovog razloga, malo autora koristi prednosti standarda za metapodatke poznatog kao Dablinsko jezgro (Dublin Core), iako bi korišćenjem ovih meta-oznaka mogli da povećaju rejting svojih stranica u pretraživačima. Za razliku od više formalnih klasifikacija odozgo nadole koje koriste kontrolisani rečnik, folksonomija je raširen sistem klasifikacije sa malim početnim troškovima. U okviru INSEMTIVES projekta[8] istražuje se na koji način bi se korisnici mogli motivisati da doprinesu semantici sadržaja.

Bibliotečki katalog[uredi | uredi izvor]

Neke biblioteke, pored korišćenja standardnih naslova sadržaja, dodaju opciju označavanja u javno dostupnim elektronskim katalozima(OPAC), kako bi se podstakla društvena, učesnička, ili Veb 2.0 priroda kataloga. Iako ovaj pristup ohrabruje korisnike da daju svoj doprinos inače zatvorenom sistemu kataloga, on može samo da dopuni, ali ne i da u potpunosti zameni tradicionalan način formiranja kataloga.

Folksontologija[uredi | uredi izvor]

Studija struktuiranja ili klasifikacije folksonomija je folksontologija. Ova grana ontologije se bavi sa ukrštanjima između veoma struktuirane taksonomije ili hijerarhije i loše struktuirane folksonomije, pitajući se šta je najbolje iz oba sistema klasifikacije. Snaga šema označavanja bez hijerarhije je u njihovoj moći da se jedan predmet odnosi i na druge slične njemu. Folksonomija omogućava velikim različitim grupama korisnika da zajedno označavaju ogromne, dinamične sisteme informacija. Snaga taksonomija je u njihovoj lakoj pretraživosti; korisnici mogu lako da krenu od više generalizovanog pojma i kroz upitnike da stignu do određenog i detaljnog pojma. Folksonomija pokušava da kategorizuje oznake i tako kreira pretražive prostore informacija koji se lako održavaju i proširuju.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Hutchison, David; Kanade, Takeo; Kittler, Josef; Kleinberg, Jon M.; Mattern, Friedemann; Mitchell, John C.; Naor, Moni; Nierstrasz, Oscar; Pandu Rangan, C.; Steffen, Bernhard; Sudan, Madhu; Terzopoulos, Demetri; Tygar, Dough; Vardi, Moshe Y.; Weikum, Gerhard; Lambiotte, Renaud; Ausloos, Marcel (2006). „Collaborative Tagging as a Tripartite Network”. Ur.: Vassil N. Alexandrov, Geert Dick van Albada, Peter M. A. Sloot, Jack Dongarra (eds.). Computational Science – ICCS 2006. 3993. Berlin, Heidelberg: Springer Berlin Heidelberg. str. 1114—1117. ISBN 978-3-540-34383-7 978-3-540-34384-4 Proverite vrednost parametra |isbn=: length (pomoć). Pristupljeno 30. 9. 2015. 
  2. ^ Vander Wal, Tomas (11. 12. 2005). „Folksonomy Coinage and Definition”. 
  3. ^ Vander Wal, T. (2005). "Off the Top: Folksonomy Entries." Visited November 5, 2005. See also: Smith, Gene. "Atomiq: Folksonomy: social classification." Aug 3, 2004. Pristupljeno January 1, 2007.
  4. ^ http://vanderwal.net/folksonomy.html Origin of the term
  5. ^ Lamere, Paul (јун 2008). „Social Tagging And Music Information Retrieval”. Journal of New Music Research. 37 (2): 101—114. doi:10.1080/09298210802479284. 
  6. ^ Vander Wal, Thomas. „Explaining and Showing Broad and Narrow Folksonomies”. Приступљено 5. 3. 2013. 
  7. ^ Berlin, Brent (1992). Ethnobiological classification: principles of categorization of plants and animals in traditional societies. ISBN 978-1-4008-6259-7 978-0-691-09469-4 978-0-691-60126-7 Проверите вредност параметра |isbn=: length (помоћ). Приступљено 30. 9. 2015. [мртва веза]
  8. ^ „INSEMTIVES - Incentives for Semantics”. Приступљено 1. 10. 2015. 


Литература[uredi | uredi izvor]

  • Hutchison, David; Kanade, Takeo; Kittler, Josef; Kleinberg, Jon M.; Mattern, Friedemann; Mitchell, John C.; Naor, Moni; Nierstrasz, Oscar; Pandu Rangan, C.; Steffen, Bernhard; Sudan, Madhu; Terzopoulos, Demetri; Tygar, Dough; Vardi, Moshe Y.; Weikum, Gerhard; Lambiotte, Renaud; Ausloos, Marcel (2006). „Collaborative Tagging as a Tripartite Network”. Ур.: Vassil N. Alexandrov, Geert Dick van Albada, Peter M. A. Sloot, Jack Dongarra (eds.). Computational Science – ICCS 2006. 3993. Berlin, Heidelberg: Springer Berlin Heidelberg. стр. 1114—1117. ISBN 978-3-540-34383-7 978-3-540-34384-4 Проверите вредност параметра |isbn=: length (помоћ). Приступљено 30. 9. 2015. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фолксономија&oldid=27036866”