Franc Konrad fon Hecendorf

Franc Konrad fon Hecendorf
Franc Konrad fon Hecendorf
Lični podaci
Datum rođenja	(1852-11-11)11. novembar 1852.
Mesto rođenja	Pencing, Austrijsko carstvo
Datum smrti	25. avgust 1925.(1925-08-25) (72 god.)
Mesto smrti	Bad Mergenthajm, Nemačka
Obrazovanje	Terezijanska vojna akademija

Franc Konrad fon Hecendorf (nem. Franz Conrad von Hötzendorf; Pencing, 11. novembar 1852 — Bad Mergenthajm, 25. avgust 1925) je bio austrougarski general i načelnik generalštaba austrougarske vojske na početku Prvog svetskog rata.

Detinjstvi i mladost

Rođen je u predgrađu Beča u porodici penzionisanog oficira, koji je poticao iz Moravske. Njegov pradeda je postao plemić. Postao je vojnik još kao jako mlad, a ostao je u vojsci do kraja Prvog svetskog rata. Brzo je napredovao u vojnoj hijerarhiji.

Načelnik generalštaba

Načelnik generalštaba austrougarske vojske postao je 1906. godine. Neumorno se zalagao za modernizaciju oružanih snaga Austrougarske. Verovao je da je neminovan sukob germanske i slovenske civilizacije. Bio je zabrinut snagom mađarske elite unutar Austrougarske. Smatrao je Austrougarsku prvenstveno nemačkim carstvom i verovao je u potrebu slabljenja mađarskog uticaja u carstvu. Osim toga bio je zabrinut i zbog italijanskih ambicija na Balkanu.

Predlog rata protiv Srbije

Ipak njegova najveća preokupacija i želja je bila preventivni rat protiv Srbije, da bi se smanjila opasnost za koju je on verovao da postoji. U isto vreme bi promenio političku ravnotežu unutar Austrougarske smanjujući značaj Mađara, a povećavajući značaj Slovena. Prvi put je rat protiv Srbije predložio 1906, pa zatim 1908 — 1909, 1912 — 1913, u oktobru 1913, i u maju 1914. godine. Tokom 1913, dvadeset pet puta je predlagao rat protiv Srbije.

Prvi svetski rat

Bio je jedan od glavnih zagovornika rata protiv Srbije nakon ubistva prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Iako je imao velike želje za otpočinjanjem rata, austrougarska vojska se nije naročito istakla u vođenju rata.

Hecendorf je predlagao nerealne i grandiozne planove, ne uzimajući u obzir teren i klimu. Planovi mu često nisu uzimali u obzir snagu neprijatelja. Srpska vojska se pokazala mnogo efikasnijom nego što je on predviđao. Njegove prve ofanzive protiv Italije isto tako su bile loše vođene i završavale su velikim ljudskim gubicima. Njegovim greškama austrougarska vojska je prvu godinu rata završila vojno značajno oslabljena. Najkatastrofalniji poraz je bio tokom Brusilovljeve ofanzive, kada je austrougarska vojska izgubila 1,5 miliona vojnika. Posle toga austrougarska vojska više nije bila značajna vojna sila. Više nije mogla da izvodi ofanzive bez nemačke pomoći. Većina austrijskih pobeda je bila moguća samo zajedno sa nemačkom armijom, od koje su postali jako zavisni. Postoji i suprotno mišljenje britanskog istoričara Sirila Folsa koji o Hecendorfu ima mišljenje da je bio najbolji strateg i da su nemački generali pravili ofanzive po Hecendorfovim planovima.

Krajem 1917. smenio ga je novi car Karl sa mesta načelnika generalštaba. Postao je grof 1918. godine. Dotad je bio baron.

Literatura

• Ćorović, Vladimir (1920). Crna knjiga: Patnje Srba Bosne i Hercegovine za vreme Svetskog Rata 1914-1918 (1. izd.). Beograd-Sarajevo. 

Spoljašnje veze

• biografija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. jul 2012) (jezik: engleski)