Pređi na sadržaj

Hajnkel He 111

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hajnkel He 111
Hajnkel He 111
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1935.
Dužina16,4
Razmah krila22,6
Visina4
Površina krila87,6
Prazan8680
Normalna poletna12030
Maks. masa pri uzletanju14000 kg
Klipno-elisni motor2 x Junkers Jumo 211F-1
Snaga986 kW
Maks. brzina na Hopt440 km/h
Taktički radijus kretanja2300 km
Plafon leta6500 m
Brzina penjanja259 m/min

Hajnkel 111 je bio Luftvafeov avion. Bio je srednji bombarder, a kasnije i torpedni bombarder.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Hajnkel 111 je projektovan na osnovu specifikacije Lufthanse kao dvomotorni putnički avion 1934[1]. godine. Projektanti su bili braća Zigfrid i Valter Ginter. Pošto je u to vreme Nemačkoj bilo ograničeno projektovanje i proizvodnja vojnih aviona, ovi putnički avioni su već u projektu imali ukomponovane elemente namenjene vojnim potrebama. Napravljena su tri prototipa od kojih je jedan bio putnički avion a druga dva su bili vojna varijanta. Putnička varijanta je imala klasičnu pilotsku kabinu dok je vojna varijanta imala zastakljen nos u koji su pored pilota bili smešteni bomber nišanđija i navigator. Zbog zastakljenog nosa posada je avion Hajnkel 111 popularno zvala „staklena bašta“. Ovako velika zastakljena kabina omogućavala je lep pregled posadi ali je u slučaju napada lovaca pružala slabu zaštitu, što je tokom rata izazvalo velike gubitke. Putnička verzija ovog aviona se pokazala u toku eksploatacije kao nerentabilna tako da je Lufthansa odustala od veće nabavke ovih aviona.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Olupina Hajnkela 111 u severnoj Africi 1942. g.

Prvo korišćenje Hajnkel 111 je doživeo u Španskom građanskom ratu gde je ovaj avion zahvaljujući velikoj brzini i nosivosti bombi bio dosta uspešan. Uočeni nedostaci su otklanjani tako da je početak Drugog svetskog rata avion operativno i proizvodno dočekao spreman. Ovaj avion je bio na svim ratištima i pokazao se prilično dobar, ipak ne tako kao Ju 88. Dobio je nadimak “staklena bašta” od pilota koji su ga smatrali prilično prijatnim za letenje. Proizvodili su ga sve do proleća 1944. (ukupno preko 7.000 aviona) u mnogim varijantama. Varijante su se međusobno razlikovale kako po motorima tako i po opremi defanzivnog naoružanja jer već u francuskoj i britanskoj kampanji uočeno je da mitraljezi malog kalibra nisu dovoljna zaštita od lovaca pa je avion naoružan sa tri mitraljeza od 13 mm, a posada zaštićena lakim oklopom.

Pored Nacističke Nemačke ovaj avion su još koristile i Kina, Mađarska, Rumunija, Španija i Turska. Razlike su bile u naoružanju i načinu primene (bio je tegljač jedrilica, bombarder, mornarički bombarder i lovac na podmornice). Posadu je sačinjavalo četiri ili pet ljudi koji nisu bili dobro zaštićeni u tom avionu.

Ovaj avion je bio lak za letenje, sposoban da ponese veliki teret i imao je veliki radijus, ali je bio dosta spor, sporo se penjao i imao je nizak plafon leta. Veoma je uspešno korišćen kao torpedni avion gde je iz baza u Norveškoj naneo velike gubitke savezničkim arktičkim konvojima.

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Naoružanje aviona: Hajnkel He 111
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Broj i oznaka topa 3 h MG 131
Kalibar 13,1 mm
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 2 x MG 81z
Kalibar 7,92 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Klasične avio bombe klasične bambe ili dva torpeda
Ukupna masa 2000 kg
Raketno naoružanje (rakete)


Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Nowarra 1993, str. 191–204.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Chant, Christopher (1977). „Heinkel 111”. Drugi svjetski rat - Avioni (na jeziku: (jezik: srpski)). Zagreb: Alfa. str. 20—21. 
  • Nowarra, Heinz J. (1993). „Heinkel He 111”. Die deutsche Luftrüstung 1933—1945. 2. Bernard und Graefe. 
  • Jarrett, Philip (2000). Flugzeuge. München: Covengarden. str. 86. ISBN 978-3-8310-9066-2. 
  • Mijatović, Ivan; Đokić, Nebojša (2011). „LOVAČKA AVIJACIJA VOJSKE KRALjEVINE JUGOSLAVIJE I PRAĆENjE SAVREMENIH TRENDOVA U NAORUŽANjU - stereotipi i činjenice,”. Rasinski anali (na jeziku: (jezik: srpski)). Kruševac: Istorijski Arhiv Kruševca. 9: 136 — 168. ISSN 1451-4346. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 
  • Rendulić, Zlatko (1974). Vazduhoplovne doktrine - gledišta i tehnika. Beograd, Vojnoizdavački zavod.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Hajnkel He 111 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хајнкел_He_111&oldid=27552480”