Велика Бугарска
Изглед
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/33/Bulgaria-SanStefano_-%281878%29-byTodorBozhinov.png/220px-Bulgaria-SanStefano_-%281878%29-byTodorBozhinov.png)
Велика Бугарска (буг. Велика България) је појам који означава циљеве великобугарских националиста који заговарају проширење граница државе Бугарске. Према гледишту ових националиста, Велика Бугарска би представљала уједињење свих Бугара у саставу једне државе. При томе они сматрају Бугарима сво јужнословенско становништво на подручју између реке Дунав и Старе планине, региона око Софије, Врања и Пирота, Северној и Западној Тракији, деловима Источне Тракије и скоро целој Македонији, иако је велики део овог становништва у ствари српске, македонске и грчке националности.
Термин не треба мешати са Старом Великом Бугарском, коју су формирале прабугарска племена која потичу из источне Европе.
Види још[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Вучковић, Владимир (2014). „Бугарска егзархијска црква као руски пројекат у европској Турској: Оснивање, развој и однос према Српској православној цркви до 1878. године” (PDF). Култура полиса. 11 (25): 95—108. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 02. 2019. г. Приступљено 24. 02. 2019.
- Лилић, Борислава (1993). „Бугарска егзархија у Нишавској епархији”. Лесковачки зборник. 33: 181—187.
- Недељковић, Славиша (2013). „Косово и Метохија у плановима бугарске пропаганде (1870—1878)” (PDF). Српске студије. 4: 61—72. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 01. 2019. г. Приступљено 24. 02. 2019.
- Поповић, Радомир В. (2006). „Бугарска егзархија: Историјско-канонски аспект”. Гласник: Службени лист Српске православе цркве. 88: 124—134.
- Радић, Радмила; Исић, Момчило (2015). Српска црква у Великом рату 1914-1918. Београд-Гацко: Филип Вишњић, Просвјета.
- Ракић, Хранислав (1988). „Бугарски програм денационализације српског живља у првом и другом светском рату”. Лесковачки зборник. 28: 55—59.
- Стојанчевић, Владимир (1986). Србија и Бугарска од Санстефанског мира до Берлинског конгреса. Београд: Историјски институт, Просвета.
- Стојанчевић, Владимир (1988). Србија и српски народ за време рата и окупације 1914-1918. године. Лесковац: Народни музеј.
- Trajanovski, Aleksandar (1980). „Bugarska egzarhija i Ilindenski ustanak u Makedoniji”. Jugoslovenski istorijski časopis. 19 (1-2): 45—56.
- Трајановски, Александар (1982). Бугарската егзархија и македонското националноослободително движење (1893—1908). Скопје: Култура.
- Шешум, Урош (2013). „Друштво против Срба 1897-1902: Методи и мере бугарске дипломатије, Егзархије и Бугарско-македонско-одринске револуционарне организације против ширења српског утицаја у Јужној Старој Србији и Македонији 1897-1902” (PDF). Српске студије. 4: 73—103. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 01. 2019. г. Приступљено 24. 02. 2019.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Гаврил Занетов, пореклом Гагауз тражио је цело Поморавље за Бугарску, а у време 1916. Бугари су окупирали Србију до Пожаревца.