Биоскоп Звезда
| Биоскоп Звезда | |
|---|---|
 Биоскоп Звезда | |
| Опште информације | |
| Место | Београд |
| Општина | Стари град |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 1911. |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
Биоскоп Звезда, незванично Нови биоскоп Звезда, је сквот клуб у Београду. Изграђен је 1911. године и најстарији је биоскоп у граду. Након периода запуштености, 2014. године га је заузео Покрет за окупацију биоскопа. Сквотери су добили међународну подршку и 2018. је објављен документарац о окупацији. Налази се на адреси Теразије 40 у општини Стари град.
Историјат[уреди | уреди извор]
Биоскоп је отворен са фасадом у стилу сецесије. Изграђен је 1911. године и најстарији је у Београду.[1][2] За време ФНРЈ биоскоп је назван Звезда.[1] Биоскоп је био у власништву државне компаније Београд филм, али је она продата трговцу дериватима Николи Ђивановићу 2007. године Он ју је дао инвеститору капитала, компанији Лантерн и биоскоп је затворен.[2] Иако су услови уговора прецизирали да биоскоп треба да остане отворен, ова клаузула је занемарена.[3] Године 2012. Ђивановић је осуђен на две године затвора по разним оптужбама.[4]
После вишегодишњег запуштања, биоскоп је 2014. сквотирало 200 људи под заставом Покрета за окупацију биоскопа. Преименован је у Нови биоскоп Звезда, а окупације је брзо добила медијску пажњу.[1][2][5]
Отварање биоскопа подржао је француски режисер, сценариста и продуцент Мишел Гондри који је снимио филм посвећен пројекту и грчки премијер Алексис Ципрас, који је посетио простор када је био у Београду.[2] Отварање биоскопа подржаки су такође Срећко Хорват и Ален Бадиу.[4] Први пуштен филм у биоскопу након отварања био је Невиност без заштите, Душана Макавејева.[6]
Године 2018. Сенка Домановић објавила је документарни филм Окупирани биоскоп, који говори о окупацији Новог биоскопа Звезда. Филм је премијерно пуштен на Филмском фестивалу југоисточне Европе.[5]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Биоскоп Звезда -
Биоскоп Звезда
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Druelle, Julia (30. 1. 2016). „The arthouse Belgrade cinema flickering back to life”. Guardian Weekly (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 1. 2021. г. Приступљено 3. 3. 2021.
- ^ а б в г Johnson, Glen (4. 3. 2016). „Film buffs stage a sit-in, 15 months and counting, to save a Belgrade cinema”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 12. 3. 2021. г. Приступљено 3. 3. 2021.
- ^ „Film students occupy the Zvezda cinema in Belgrade”. Alt Cine. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 3. 3. 2021.
- ^ а б Bukvic, Dimitrije (6. 4. 2015). „Cultural Guerrillas Strike Blow for Serbia's Ruined Cinemas”. Balkan Insight. Архивирано из оригинала 12. 3. 2021. г. Приступљено 3. 3. 2021.
- ^ а б Stojiljković, Marko (13. 8. 2018). „Review: Occupied Cinema”. Cineuropa (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 2. 2019. г. Приступљено 3. 3. 2021.
- ^ Đorđević, Nikola (17. 10. 2020). „A movie theatre like no other: Belgrade's Novi Bioskop Zvezda”. Emerging Europe. Архивирано из оригинала 19. 1. 2021. г. Приступљено 5. 3. 2021.
Литература[уреди | уреди извор]
- „Belgrade's Zvezda Cinema – Emancipation through Occupation”. Balkan Insight. 3. 3. 2015. Приступљено 11. 3. 2021.
