Венац војводе Живојина Мишића (Сомбор)

С Википедије, слободне енциклопедије
Венац војводе Живојина Мишића
Почетак Венац војводе Степе Степановића
Крај Венац војводе Радомира Путника
Дужина 550 m
Ширина 32 до 33 m
Створена
Названа
Поглед на улицу

Венац војводе Живојина Мишића је један од четири "венца" који чине улице у оквиру кога је смештено старо језгро Сомбора и улице у њему.

О Венцу[уреди | уреди извор]

Венац војводе Живојина Мишића налази се источне стране старог језгра Сомбора.

Венац војводе Живојина Мишића се протеже од Венца војводе Степе Степановића са јужне, до Венца војводе Радомира Путника са северне стране.

На Венац војводе Живојина Мишића излазе четири улице строг градског језгра: Улица Аврама Мразовића, Улица Читаоничка, Улица Вељка Петровића и Улица Златне греде.[1][2]

Име Венца[уреди | уреди извор]

Крајем 19. века венац је назван Венац Етвеш Јожефа, по писцу и мађарском државнику.

После Првог светског рата Венац је добио име по војводи Живојину Мишићу, команданту Прве српске армије.[3]

Табла с именом

Венцем војводе Живојина Мишића[уреди | уреди извор]

Међу значајнијим старијим грађевинама на Венацу Живојина Мишића налази се:

  • Кронић палата - једна од најлепших грађевина у Сомбору, саграђена почетком 20. века за породицу велепоседника доктора Стевана Кронића. Данас је у њој смештен Привредни суд. Здање је данас у веома лошем стању.[4]

Ни после Другог светског рата овде нису грађена здања социјалистичке архитектуре.

До данас су на Венцу војводе Живојина Мишића махом приземне куће, највећим делом саграђене у 19. веку.[1]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Степановић, Милан. „Четири сомборска венца”. Равноплов. Приступљено 24. 10. 2020. 
  2. ^ Степановић, Милан (2020). У том Сомбору...Град у призми столећа. Сомбор: Удружење грађана "Норма" : Градска библиотека "Карло Бијелицки". стр. 267. 
  3. ^ Степановић, Милан. „Стари називи сомборских улица”. Равноплов. Приступљено 24. 10. 2020. 
  4. ^ „Мрачна историја палате "Кронић" у Сомбору”. РТС. Приступљено 24. 10. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]