Игуманија Јустина (Мишић)
| Јустина (Мишић) | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија жичка |
| Чин | игуманија |
| Титула | игуманија Манастира Жиче |
| Седиште | Манастир Жича код Краљева |
| Године службе | 1959—1992 |
| Лични подаци | |
| Световно име | Младена Мишић |
| Датум рођења | 3. мај 1926. |
| Место рођења | Крњево, код Велике Плане, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 10. новембар 1992. (66 год.) |
| Место смрти | Манастир Жича, код Краљева, СР Југославија |
Јустина (световно Младена Мишић; Крњево, код Велике Плане, 3. мај 1926 — Манастир Жича, 10. новембар 1992) била је српска монахиња и игуманија Манастира Жиче.
Биографија[уреди | уреди извор]
Игуманија Јустина (Мишић) рођена је 3. маја 1926. године у Крњеву, код Велике Плане. Крштено име јој је Младена. Дошла је у Манастир Јовање као млада девојка од 17. година 1943. године. Завршила је малу матуру и добро је познавла манастирску администрацију. У Манастиру Јовању се и замонашила са монашким именом Јустина.[1]
Патријарх Герман Ђорић, после рата као администратор жички, вршио је неке промене у Жичи. Тако је игуманија Јелена, која се тек закућила у Жичи, у новооснованом женском манастиру, морала да потражи са извесним бројем сестара друго место 1958. године. На тај начин оне се преместе у Манастир Драчу, недалеко од Крагујевца. Остатак сестринства остао је без стручних и способних сестара које би могле водити у манастиру административне и друге старешинске послове.
Због тога патријарх Герман премешта из Овчара у Жичу монахињу Јустину 1958. године и то у почетку на испомоћ, а мало доцније , кад се показало да је она и са знањем и са смирењем најпогоднија сестра за вођење манастиром, патријарх Герман као жички епископ поставља за натојатељицу манастира Жиче, а ускоро после тога производи је за игуманију Манастира Жиче 1959. године.[2]
Окружена љубављу и молитвеном тугом својих сестара, она се са свима опростила и тихо је, са молитвом у срцу, предала своју душу на Светог Арсенија 10. новембра 1992. године Господу, коме је искрено кроз сав живот свој и служила. Сахрањена је 11. новембра у Манастиру Жича на монашком гробљу.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Историја Манастира Жиче”. Манастир Жича (на језику: српски). Приступљено 2022-03-15.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Дуга историја манастира Жича”. www.rts.rs. Приступљено 2022-03-15.
- ^ Тасић, Радоје (2010-05-17). „Мјесто крунисања седам српских краљева”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2022-03-15.
