Пређи на садржај

Корисник:Dusan6207/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Jakuza 0
Developer(i)Rju Ga Gotoku Studio[1][а]
Izdavač(i)Sega
SerijaJakuza
Platforme
Izlazak
12 March 2015
  • Plejstejšn 3
    • JP: 12 Mart 2015
    Plejstejšn 4
    • JP: 12 Mart 2015
    • WW: 24 Januar 2017
    Windows
    • WW: 1 Avgust 2018
    Xbox One
    • WW: 26 Februar 2020
    Amazon Luna
    • US: 24 Jun 2021
Žanr(ovi)Akciono-avanturistički
ModifikacijeZa jednog igrača
Režiser(i)Kazuki Hosokava
Producent(i)Micuhiro Šimano
Dizajner(i)Kođi Jošida
Programer(i)Jutaka Ito
UmetniciSaizo Nagai
PisciMasajoši Jokojama
Kompozitor(i)Hidenori Šođi

Jakuza 0[б] je akciono-avanturistička igra razvijena od strane studija Rju Ga Gotoku i objavljena od strane Sega-e. To je šesto glavno izdanje u Jakuza serijalu i prednastavak originalne igre. Objavljena je za Plejstejšn 3 i Plejstejšn 4 u Japanu u martu 2015-te godine[2][3], a u Severnoj Americi i Evropi za Plejstejšn 4 u januaru 2017-te godine[4]. Izdana je za Windows 1. avgusta 2018. godine[5] i za Xbox One 26-og februara 2020. godine[6]. Besplatna prateća aplikacija za Plejstejšn Vitu, zvana Jakuza 0: Besplatna aplikacija za igranje za Plejstejšn Vitu[в], izdata je u Japanu u februaru 2015. godine[3]. Smeštena krajem 1988. godine tokom japanske ere balona, i sedamnaest godina pre događaja prve igre, priča prati Kazumu Kirjua i Goroa Mađimu dok se upliću u sukob izmedju različitih frakcija jakuze za kontrolu komada zemlje poznatog kao „Prazna Parcela”.

Igra je dobila generalno povoljne recenzije od strane kritičara, i u velikoj meri je odgovorna za rast popularnosti i prodaje franšize na Zapadu, pri čemu je serijal bio smatran neobičnim pre toga[7][8]. Jakuza 0 je praćena rimejkom originalne igre, Jakuza Kivami, koja je sledeći hronološki nastavak u serijalu.

Gejmplej[уреди | уреди извор]

Jakuza 0 je akciono-avanturistička igra postavljena u okruženje otvorenog sveta i igra se iz perspektive trećeg lica. Igra se odvija od decembra 1988. do januara 1989. godine, u Kamuročou i Sotenboriju, fikcionalnim rekreacijama Tokijove Kabukičo i Osakine Dotonbori zone respektivno. Igrač kontroliše protagonistu franšize Kazumu Kirjua i ponavljajućeg karaktera Goroa Mađimu, menjajući perspektivu između njih dvojice u predodređenim sekcijama tokom glavne priče.

Igrač može da se slobodno kreće kroz Kamuročo i Sotenbori, vrši interakcije sa karakterima koje sretne kako bi započeo sporedne zadatke, bori protiv suparnika koji ga napadnu na ulici, ili da igra nekoliko mini igara, među kojima spadaju potpuno igrive verzije Seginih arkadnih igara kao što su Aut Ran, Super Heng-On, Spejs Harijer i Zona Fantazije. Završavajući određene objektive, poput jedenja svakog jela u restoranu ili dospeća traženog rezultata u mini igri, takođe nagrađuje igrača Poenima Završetka, koji su posebna valuta; ti Poeni Završetka se mogu potrošiti u svetilištu kako bi igrač dobio dodatne bonuse, poput specijalnih predmeta ili nadogradnje karaktera.

Sistem za unapređivanje karaktera je sličan sistemu iz Rju Ga Gotoku Išin!, sa sposobnostima koje se kupuju sa stabla veština koje se postepeno otključava tokom igre. Umesto korišćenja iskustvenih poena zarad kupovanja veština, igrač koristi pare zarađene kroz borbe ili sporedne aktivnosti. Novac se dodeljuje u većim količinama igraču u Jakuzi 0 nego u ostalim igrama u franšizi, gde sa svakim teškim udarcem protivnik ispušta novac. Zbog ovog razloga, predmeti, pogotovo predmeti za lečenje igrača, u šoping centrima su generalno skuplji. Igrač može da izgubi svoj novac ako se susretne sa posebnim protivnikom zvanim Gdin. Šejkdaun, koji je mnogo agresivniji od običnog protivnika. Ako igrač izgubi od njega, izgubiće sav novac koji 19ima na sebi, ali može pobediti Gdin. Šejkdauna ponovo kako bi povratio svoj novac sa interesom.

Kirju i Mađima takođe imaju sporedne biznise koje vode u toku igre kako bi prikupili novac: Kirju investira u nekretnine Kamuročo-a, dok Mađima vodi kabare klub u Sotenboriju. Završavanjem sporednih zadataka često dovodi do toga da karakteri koje su upoznali odluče da pomognu oko sporednog biznisa, omogućavajući igračima brži i lakši progres. Napredovanje u sporednim biznisima ili sparingovanje sa određenim majstorima može otključati dodatne sposobnosti za kupovinu u stablima veština karaktera.

Velika inovacija u Jakuzi 0 je dodatak više različitih borilačkih stilova za Kirjua i za Mađimu koji se mogu zameniti usred borbe. Kirju koristi balansirani Bravler stil, koji je sličan stilu iz prethodnih igara; spor ali moćan Bist stil, koji mu omogućava da koristi teško oružje; i brz Raš stil baziran na boksingu, koji ističe mobilnost. Nasuprot njemu, Mađima koristi balansirani Thug stil; Slager stil, orijentisan prema oružju, uglavnom fokusiran oko bejzbol palice; i Brejker stil, baziran na kapueri i brejkdensu. Završavanjem Kirjuovog i Mađiminog sporednog biznisa će se otključati dodatni „legendarni” borbeni stil za karaktere, „Zmaj Dođime” i „Šimanov Besni Pas” stilovi, respektivno.

Priča[уреди | уреди извор]

Karakteri i okolnosti[уреди | уреди извор]

Jakuza 0 se odigrava u kasnijem delu 1988. godine, tokom japanske ere balona, gde su cene nekretnina i berze postale znatno uvećane zbog inflacije. Dva glavna protagonista igre su Kazuma Kirju (Takaja Kuroda), mlađi jakuza iz Tođo klana u Kamuročou koji je izbačen iz klana zbog optužbe za ubistvo, i Goro Mađima (Hidenari Ugaki), osramoćen bivši jakuza iz Tođo klana koji radi kao menadzer kabarea u Sotenboriju kako bi zaradio svoj put nazad u klan. Obe protagoniste su uvučene u konflikt oko „Prazne Parcele”, malog komada zemlje u Kamuročou koji Tođo klan želi da pridobije zarad ponovnog razvoja u tom području. U centru kontroverzije se nalazi Makoto Makimura (Mijuki Savaširo), psihogeno izazvana slepa žena koja je nasledila vlasništvo Parcele.

Tokom priče, Kirjua i Mađimu podržava nekoliko saveznika, uključujući: Akira Nišikijama (Kazuhiro Nakaja), Kirjuov zaklen brat; Osamu Kašivagi (Šunsuke Sakuja), kapetan porodice Kazama; Šintaro Kazama (Tecuja Vatari), patrijarh Kazama porodice i očinska figura Kirjuu i Nišikijami; Tecu Tačibana (Arata Iura), predsednik kompanije za nekretnine koji nudi sklonište Kirjuu od gneva Tođo klana; Đun Oda (Kacujuki Koniši), Tačibanina desna ruka; Rejna (Hiromi Curu), vlasnica bara Serena i Nišikijamina prijateljica; Ven Haj Li (Kazunari Tanaka), bivši atentator koji poseduje salon za masažu u Sotenboriju; Takaši Nihara (Hidekacu Šibata), trenutni drugi predsednik Tođo klana; i Masaru Sera (Toru Okava), stariji oficir Tođo klana koji vodi tajnu operaciju unutar klana.

Primarni antagonista u Jakuzi 0 je porodica Dođima, jakuza porodica u Tođo klanu, čiji patrijarh, Sohej Dođima (Hisao Egava), želi da postane sledeći patrijarh klana i preuzme moć. Pod Dođiminom komandom su njegova tri poručnika: Daisaku Kuze (Hitoši Ozava), Hiroki Avano (Riki Takeući), i Kejđi Šibusava (Hideo Nakano), koji pružaju pomoć u Dođiminom planu tako što traže vlasnika Prazne Parcele i sukobljavaju se sa Kirjuom i Mađimom, koji im se protive. Među antagonistima spadaju i: Cukasa Sagava (Šingo Curumi), visoko rankiran oficir iz Omi Saveza koji nadgleda Mađimu u Sotenboriju; Homare Nišitani (Keiđi Fuđivara), sadomazohistični oficir iz Omi Saveza kojeg Mađima privlači i koga često podsmeva; Futoši Šimano (Naomi Kusumi), Mađimin bišvi vođa u Tođo klanu i Sagavin zaklen brat; i Lao Gui (Kođi Suzuki/Sem Li), kineski atentator unajmljen od strane Dođime kako bi podmetnuo Kirjua za ubistvo koje se dogodilo u Praznoj Parceli.

Sinopsis[уреди | уреди извор]

Decembra 1988, jakuza Kazuma Kirju postaje optužen za ubistvo u praznoj parceli u Kamuročou, Tokijo. Pošto je Prazna Parcela poslednji komad zemlje koji treba biti kupljen pre no što Tođo klan preuredi oblast, postala je meta patrijarha Dođima porodice Soheja Dođime, koji veruje da će njenim dobićem dobiti dovoljno snage i uticaja kako bi postao predsednik Tođo klana. Kako bi zaštitio svog usvojitelja, Šintara Kazamu, od kazne, Kirju napušta Dođima porodicu.

Kirju se susreće sa agentom za nekretnine Tecuom Tačibanom, koji mu obećava da će očistiti njegovo ime u zamenu da će mu Kirju pomoći pri nabavljanju Prazne Parcele pre Dođime. Nakon što Kirju i Đun Oda, Tačibanina desna ruka, intervenišu sa beskućnicima koji su povezani sa Dođima porodicom, Dođimini poručnici Daisaku Kuze, Hiroki Avano i Kejđi Šibusava zahtevaju od Kirjua da im preda Tačibanu. Kirju odbija, što podstiče Dođima porodicu da ga ulove. Njegov zaklen brat Akira Nišikijama prekida veze sa Kirjuom kako bi obojica bila bezbedni. Tačibana govori Kirjuu da je vlasnik Prazne Parcele njegova otuđena sestra, Makoto Makimura, koja ga je nasledila od njenog dede i živi u Sotenboriju, Osaka.

U Sotenboriju, bivši jakuza Goro Mađima je forsiran da vodi kabare klub, kao kazna za njegovo mešanje u Ueno-Seiva atentat 1985. godine[г]. Po naređenju njegovog bivšeg patrijarha Futošija Šimanoa, Mađima je pod konstantnim nadzorom od strane Šimanoovog zakletog brata, Cukase Sagave, člana Omi saveza, rivala Tođo klana. Prateći novo naređenje od Šimanoa, Sagava nudi Mađimi šansu da se vrati u Šimano porodicu pod uslovom da ubije Makoto, koja boluje od psihogenog slepila.

Mađima otkriva da je Makoto pod zaštitom od strane Ven Haj Lija, bivšeg atentatora. Nakon što Mađima odluči da želi da zaštiti Makoto, Li prelaže da ubiju dvojnika koji liči na Makoto kako bi zavarali Sagavu. Iako Mađima odbija ideju, Šibusavin saradnik Homare Nišitani počinjava zločin umesto njega, u nadi da će privući Mađiminu pažnju. Sumnjajući u prevaru, Sagava šalje svoje ljude da ubiju Mađimu i Makoto. Sagava postavlja zamku kako bi ubio Lija, a onda pokušava da ubije Mađimu i Makoto, ali ga sprečava Masaru Sera, Kazamin saradnik, koji odvodi Makoto. Nakon dugotrajne istrage, Mađima i Sagava se suprotstavljaju sa Serom u njegovom štabu i saznaju da je on predao Makoto Kirjuu.

Kirju i Oda ispraćaju Makoto do Kamuročoa ali ih jure Šibusavini ljudi. Oda, za koga se otkrilo da je Šibusavina krtica, pokušava da ubije Kirjua i Makoto. Kirju ga savladava, nakon čega Oda objašnjava da su on i Tačibana bili kineski gangsteri u Japanu. U to vreme, Makoto je migrirala u Japan kako bi pronašla njenog brata, ali je naletela na Odu, koji ju je prodao Korejskoj bandi, gde je ona bila seksualno zlostavljana. Oda saznaje za identitet od Makoto nakon što ju je Tačibana video u dokumentarcu, i od tad se plašio njegove osvete. Žaleći za svojim zločinima, Oda dozvoljava Kirjuu i Makoto da pobegnu, pre nego što ga Šibusava ubija.

Kirju se sastaje sa Tašibanom, koji otkriva da je svestan da ga Makoto traži. Takođe otkriva da nakon što je saznao za njeno nasledstvo Prazne Parcele, okrenuo se ka Kazami, koji mu je pomogao da osnuje svoju kompaniju kako bi zaštitio Makoto od Dođime, koji dodatno planira da uništi Kazama porodicu. Videvši da imaju zajedničke interese, Kirju i Tačibana odluče da pobegnu ali Tačibana biva uhvaćen od strane Dođiminog plaćenog ubice, Lao Guija, pravog počinioca ubistva na Praznoj Parceli. Tačibanu muče do smrti Kuze i njegovi ljudi, koje Kirju i Nišikijama pobeđuju. Makoto pronalazi telo njenog brata i delimično dobija svoj vid nazad.

U međuvremenu, Mađima saznaje da je Šimano poslao naredbu za ubistvo kako bi Mađima bio primoran da natera Makoto da svojevoljno preda Praznu Parcelu Šimanou. Mađima nalazi Makoto u Praznoj Parceli, gde ona kuje osvetu za Tačibaninu smrt. Nasuprot Mađiminoj zabrinutosti, Makoto se sastaje sa Dođimom, nudeći mu Praznu Parcelu za smrt njegovih poručnika. Dođima odbija i naređuje da je upucaju. Sera dolazi i odvodi Makoto u bolnicu. Međutim, Šibusava otkriva gde je Makoto i drži je kao zarobljenika na brodu. Kirju i njegova porodica prave juriš ka brodu i spašavaju Makoto, dok se Mađima bori sa Dođima porodicom u Tođo štabu, uključujući i Avanoa koji umire u rukama Lao Guija. Nišikijama sprečava Kirjuovo ubistvo Šibusave, a njega i Kuzea predaju policiji. Mađima pobeđuje Lao Guija i sprema se da ubije Dođimu, ali ga sprečava Sera, koji je konačno dobio vlasništvo nad Praznom Parcelom. Naređuje Mađimi da ubije Šimana zbog njegove izdaje, ali nakon što se suprotstavlja sa Šimanoom, Mađima popušta, želevši da sazna sudbinu njegovog zakletog brata Tajge Saeđime. Šimano prekida svoje poslove sa Omi savezom i vraća Mađimu u svoju porodicu.

U januaru 1989, Sera postaje kapetan Tođo klana (kasnije i treći predsednik), dok Dođima klone nakon gubitka njegovih poručnika. Kirju se ponovo pridružuje Dođima porodici pod novom zakletvom, u nadi da će pronaći svoj put kao jakuza. U međuvremenu, Mađima prisvaja novu personalnost, inspirisan Lijem, Nišitanijem i Sagavom, da bi se osnažio, i poslednji put se pozdravlja sa Sagavom, koji kasnije biva ubijen od strane Omi saveza zbog njegovog neuspeha da sklopi dogovor sa Šimanom. Mađima dopušta Makoto da živi miran život sa njenim novim momkom, a kasnije se po prvi put susreće sa Kirjuom u Kamuročou.

Razvoj[уреди | уреди извор]

Četiri najizglasanija AV idola u Seginom štandu na Tokijo Gejm Šou-u. S leva na desno: Čika Arimura, Hibiki Ocuki, Ai Uehara i Mana Sakura.

Igra je prvi put bila najavljena u specijalnom Jakuza događaju 24-og avgusta 2014. godine, zajedno sa trejlerom. Takođe je bilo najavljeno da će se trideset najpopularnijih AV idola, odabranih od strane fanova u ranijoj anketi, pojaviti u igri, od kojih će prvih deset imati važnije uloge (prvih pet će se pojaviti kao najveći nivo hostesa u kabare klub mini igri)[9]. Lokalizacija igre na kineskom jeziku je bila najavljena 2014 i eventualno izdata maja 2015-te u Aziji. Šonan no Kaze su odsvirali glavnu i završnu temu igre, „Babl” (バブル) i „Kurenai” (紅, Tamno-crven) respektivno; ove pesme nisu bile licencirane za englesko izdanje igre i bile su zamenjene originalnim instrumentalom.

Sega je želela da se Mađima ističe više od Kirjua, videvši kako obojica dele ulogu protagoniste. Sega je opisala Kirjua kao „pravog muškarca - žilav ali častan i malo se drži uz sebe” implicirajući na male poteškoće tokom stvaranja njegovog karaktera. Tokom ove igre i rimejka sledeće igre, Kivamija, odnos između Kirjua i Mađime je više istražen nego u prvoj igri u franšizi, najviše zbog promena oko Mađimine karakterizacije i njegovog pogleda na Kirjuove akcije, gde su njih dvojica i prijatelji i protivnici istovremeno. Jakuza 0 je takođe pokazala deo Kirjuove priče za koje je Sega htela da igrači saznaju pre Jakuze 6[10]. Kirjuove osobine su promenjene u Jakuzi 0 u „nepredvidivog, brzopletog momka” do poente gde su posvećeni fanovi bili zaprepašćeni nekim njegovim akcijama. Međutim, glavni producent Masajoši Jokojama je izjavio da će Kirju biti sve zreliji kroz tok priče[11]. Cilj lokalizacionog tima je da naprave Mađimu i Kirjua dopadljivijim, iako je Strihart verovao da je Kirju popularniji od Mađime u zapadnim državama[12]. Nasuprot Kirjuovoj popularnosti, Sato je primetio da sve više fanova uživa u Mađimi tokom ostatka franšize[13].

Kineska lokalizacija igre zamenjuje karaktera iz kasnijeg dela igre, Lao Guija, kineskog plaćenog ubicu unajmljenog od strane Dođima porodice, sa modelom lica i glasom glumca iz Hong Konga, Semom Lijem[14].

5-og decembra 2015. godine, na Plejstejšn Ekspirijensu u San Francisku, Soni Kompjuter Entertejnment-ov Đo Korsi je najavio da će Jakuza 0 doći u Ameriku na Plejstejšn 4-ci. U početku, zvanične potvrde za evropsku verziju nije bilo. Jula 2016, bilo je najavljeno da će Jakuza 0 doći u Severnu Ameriku i Evropu za Plejstejšn 4 u januaru 2017-te godine[15].

Zapadnu lokalizaciju igre je vodio Skot Strihart, pomoćni producent Atlusa USA, koji su lokalizovali Jakuzu Kivami, Jakuzu Kivami 2 i Jakuzu 6[12]. Timu je bilo potrebno godina i po da lokalizuju Jakuzu 0, koja je imala 1,8 miliona japanskih karaktera, skoro duplo duže od prosečne japanske RPG igre, koja ima 1 do 1,2 miliona japanskih karaktera[12]. Pored izazova sa prevođenjem tona i humora igre, Strihartov team u Atlusu je imao problema sa lokalizovanjem tradicionalnih azijskih igara, uključujući Mažong i Šogi. Kako bi učinili mini igre pristupačnijim zapadnim fanovima, Atlus je morao pružiti detaljnija uputstva pored gejmpleja. Tokom procesa lokalizacije, Strihart je rekao da je tim napisao „34 stranice objašnjenja za mažong"[14].

Prijem od strane igrača[уреди | уреди извор]

Odgovor kritičara[уреди | уреди извор]

Критички пријем
Оцена агрегатора
АгрегаторОцена
MetacriticPS4: 85/100[16]
PC: 86/100[17]
XONE: 90/100[18]
Оцене рецензената
ПубликацијаОцена
Destructoid9/10[19]
EGM2/5 звездица[20]
Famitsu36/40[21]
Game Informer9.25/10[22]
GameSpot8/10[23]
GamesRadar4/5 звездица[24]
IGN8.5/10[25]
Polygon8/10[26]
PlayStation LifeStyle9/10[27]
The Independent4/5 звездица[28]

Jakuza 0 je dobila „generalno pozitivne” recenzije od kritičara, gde je Xbox One verzija dobila „univerzalne pohvale”, prema rečima kolekcionara pregleda MetaKritika[16][17].

Plejstejšn Lajfstajl je ocenio importovanu verziju igre sa 9/10, govoreći da je najbolja igra u franšizi i da je „rezultat nakon 10 godina provedenih ne samo usavršavajući formulu, nego i dodajući na nju”[27]. Igra je na obe platforme dobila ocenu 36/40 od strane Famicu[21]. Eurogejmer je na njihovoj listi „Najboljih 50 igara 2017-te godine” rangirao igru na 45-om mestu[29], dok je Poligon rangirao igru na 44-om mestu na njihovoj listi najboljih 50 igara 2017-te[30], a Verdz je prozvao igru za jednom od 15 najboljih igara 2017-te godine[31][22].

Borbeni sistem igre je često bio hvaljen zbog svoje brutalnosti, mada je IGN mislio da sistem može delovati jednostavno zato što igrači umeju da brzo pritiskaju dugmiće[25][28][24][26]. GejmInformer poredi nasumične borbe sa arkadnim beat em ap igrama i hvali upotrebu grajnding sistema pošto je on potreban zbog različitih izazova sa kojima se karakteri susreću u daljim poglavljima[22]. GejmSpot je kritikovao gejmplej, govorivši da je zastareo i primećuje da, iako se gejmplej poboljšao u odnosu na Plejstejšn 3 igre, ponekad dođe do loših performansi. Uprkos tome, recenzenti su uživali u borbenom sistemu i načinu grajndovanja, smatrajući i zabavnim[23]. Plejstejšn Lajf Stajl pohvalio je susrete sa sporednim karakterima kao i vatrenu funkciju za sinematične pokrete koje Kirju i Mađima izvode mada oseća da su ti napadi veoma malo jači od običnih poteza[27]. Kabare klub mini igra je specifično hvaljena kao „zavisna” i „najbolji deo” igre[32][33].

Recenzenti su takođe komentarisali na samu priču i glumce, pogotovo zbog pristupačnosti igre kao prethodnika ostalim[22]. Mađimina drugačija karakterizacija je privukla pažnju piscima, zbog čega su se zainteresovali za njega više nego za Kirjua[22][19][20]. EGMNOW voli kontrast koji protagoniste stvaraju u priči[20]. Dzimkvizišn je rekao da su oba karaktera „dopadljivi protagonisti koji nonstop moraju da se ponašaju normalno u raznim čudnim situacijama”[34]. GejmsRadar pohvalio je konstantno menjanje između protagonista, jer „održava priču svežom”[24]. Poligon ima mešana osećanja što se tiče glumaca pošto antagonista često postane poverljiv nezavisno od njegovih počinjenih zlodela i zbog činjenice da većina ženskih likova biva loše tretirano u priči i u mini igrama[26]. GejmSpot oseća da je priča najjači element ove igre, zbog njenog upravljanja sa međuscenama, ozbiljnim pripovedanjem i privlačnom glasovnom glumom[23]. Ionako je igra imala mnogo zajedničkih scenarija, Plejstejšn LajfStajl je rekao da Jakuza 0 ima najbolju priču u celom serijalu, hvaleći elemente poput njenog brzog tempa i prikaza 1980-ih[27].

Prodaja[уреди | уреди извор]

Igra je izašla kao broj jedan na grafikonu japanskog softvera u prvoj nedelji nakon izlaska. Plejstejšn 3 i Plejstejšn 4 verzije su prodale 146.000 i 90.000 primeraka respektivno[35]. Od juna 2015-te, igra je prodala preko 500.000 primeraka u Japanu i regionima Azije koji govore kineski jezik[36]. Predsednik Sege Haruki Satomi je izjavio da se kineska verzija igre prodala mnogo bolje nego što je očekivao[37].

U Ujedinjenom Kraljevstvu, Jakuza 0 je bila osma najprodavanija igra u sedmici oko 27-og januara[38]. Zalihe igre su ponestajale, što je značilo da je igra prodala više od očekivanog[39].

Priznanja[уреди | уреди извор]

Japanska verzija Jakuze 0 je osvojila Japan Gejm Avards nagradu za izvrsnost u diviziji budućnosti (za igre pre objavljivanja prikazane na Tokio Gejm Šou-u[40]) 2014-te godine[41]. Igra je nominovana za nagradu „Najbolja PS4 igra” na Destruktoid-ovim Nagradama za Igru Godine 2017-te[42], i za ,,„Najbolju akciono-avanturističku igru” na IGN-ovim nagradama za Najbolje iz 2017-te[43]; takođe je bila drugoplasirana u nagradi za „Najbolji Stil” na Dzajant Bomb-inim nagradama za Igru Godine 2017-te[44]. Igra je osvojila nagradu za „Najboljeg Glavnog Karaktera” (Goro Mađima) na Gejm Informer-ovim nagradama za Igru Godine 2017-te[45].

Godina Nagrada Kategorija Rezultat Referenca
2017 Zlatni Dzojstik Nagrada Plejstejšn Igra Godine Номинација [46]
2018 Nagrada Recenzenata Nacionalne Akademije Za Trgovinu Video Igrama Igra, Akciona Franšiza Номинација [47][48]
Originalan Lagan Miks, Franšiza Номинација

Note[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ported to Windows by Lab42 and Hardlight[1]
  2. ^ Ryū ga Gotoku Zero: Chikai no Basho (Japanese: 龍が如く0 誓いの場所, Like a Dragon 0: The Place of Oath)
  3. ^ Ryū ga Gotoku 0: Free to Play Application for PlayStation Vita (龍が如く0 基本無料アプリ for PlayStation Vita)
  4. ^ Kao što je prikazano u flešbek segmentima Jakuze 4

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Lab42 Games on Twitter”. Twitter. Приступљено 8. 7. 2021. 
  2. ^ SEGA. „龍が如く０ 誓いの場所 | セガ公式サイト”. 龍が如く０　誓いの場所 | セガ公式サイト. Приступљено 2024-05-19. 
  3. ^ а б „『龍が如く0 誓いの場所』ゲーム内容の一部を基本無料でプレイできるアプリが、PS Vita向けに配信決定”. ファミ通.com (на језику: јапански). 2015-01-15. Приступљено 2024-05-19. 
  4. ^ „Yakuza 0 launches January 24 in the west”. Gematsu (на језику: енглески). 2016-07-27. Приступљено 2024-05-19. 
  5. ^ published, Samuel Roberts (2018-06-11). „Yakuza 0 and Yakuza Kiwami coming to PC”. PC Gamer (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  6. ^ McWhertor, Michael (2020-02-18). „Yakuza 0, Kingdom Hearts 3 come to Xbox Game Pass in February”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  7. ^ „Strong Yakuza Sales Prompt Sega to Improve Localization for Simultaneous International Releases | USgamer”. web.archive.org. 2020-09-20. Приступљено 2024-05-19. 
  8. ^ „Sega Developing Yakuza Movie Adaptation”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  9. ^ 電撃オンライン. „『龍が如く0 誓いの場所』が発表された“龍が如く特別番組”レポ！ 激戦を制したセクシー女優の目に涙が!?”. 電撃オンライン (на језику: јапански). Приступљено 2024-05-19. 
  10. ^ Gwaltney, Javy. „How Sega Brought Yakuza 0 To The West”. Game Informer (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  11. ^ „The Yakuza Prequel Was a Long Time Coming”. Kotaku (на језику: енглески). 2014-08-28. Приступљено 2024-05-19. 
  12. ^ а б в „Gamasutra - Q&A;: Translating the humor & tone of Yakuza games for the West”. web.archive.org. 2019-10-01. Приступљено 2024-05-19. 
  13. ^ Gwaltney, Javy. „Yakuza's Producer Discusses Possibility Of A Majima Spin-Off”. Game Informer (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  14. ^ а б „Interview: Localizing Yakuza with Scott Strichart | Michibiku”. web.archive.org. 2018-04-25. Приступљено 2024-05-19. 
  15. ^ „Yakuza 0 Launches January 24, 2017, Exclusively on PS4”. PlayStation.Blog (на језику: енглески). 2016-07-27. Приступљено 2024-05-19. 
  16. ^ а б „Yakuza 0 for PlayStation 4 Reviews”. Metacritic. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 25. 1. 2017. г. Приступљено 4. 7. 2019. 
  17. ^ а б „Yakuza 0 for PC Reviews”. Metacritic. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 12. 11. 2020. г. Приступљено 4. 7. 2019. 
  18. ^ „Yakuza 0 for Xbox One Reviews”. Metacritic. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 5. 5. 2020. г. Приступљено 7. 5. 2020. 
  19. ^ а б Glagowski, Peter (19. 1. 2017). „Review: Yakuza 0”. Destructoid. Архивирано из оригинала 19. 1. 2017. г. Приступљено 19. 1. 2017. 
  20. ^ а б в Plessas, Nick (19. 1. 2017). „Yakuza 0 review”. Electronic Gaming Monthly. Архивирано из оригинала 19. 1. 2017. г. Приступљено 21. 1. 2017. 
  21. ^ а б Romano, Sal (3. 3. 2015). „Famitsu Review Scores: Issue 1370”. Gematsu. Архивирано из оригинала 4. 3. 2015. г. Приступљено 3. 3. 2015. 
  22. ^ а б в г д Cork, Jeff (19. 1. 2017). „Everlasting Mob Stopper - Yakuza 0 - PlayStation 4”. Game Informer. Архивирано из оригинала 20. 1. 2017. г. Приступљено 19. 1. 2017. 
  23. ^ а б в Brown, Peter (19. 1. 2017). „Yakuza 0 Review”. GameSpot. Архивирано из оригинала 16. 12. 2017. г. Приступљено 19. 1. 2017. 
  24. ^ а б в Roberts, David (19. 1. 2017). „Yakuza 0 review: 'The best and most accessible story in the series yet'”. GamesRadar+. Архивирано из оригинала 19. 1. 2017. г. Приступљено 19. 1. 2017. 
  25. ^ а б Ogilvie, Tristan (19. 1. 2017). „Yakuza 0 Review”. IGN. Архивирано из оригинала 20. 1. 2017. г. Приступљено 19. 1. 2017. 
  26. ^ а б в Hawkins, Janine (19. 1. 2017). „Yakuza 0 review”. Polygon. Архивирано из оригинала 20. 1. 2017. г. Приступљено 19. 1. 2017. 
  27. ^ а б в г Hindman, Heath (22. 3. 2015). „Yakuza 0 Review – Zero the Hero (PS4 Import)”. PlayStation LifeStyle. Архивирано из оригинала 24. 3. 2015. г. Приступљено 22. 3. 2015. 
  28. ^ а б Turner, Jack (1. 2. 2017). „Yakuza 0 review: A worthy addition to the series”. The Independent. Архивирано из оригинала 23. 12. 2017. г. Приступљено 9. 2. 2017. 
  29. ^ „Eurogamer's Top 50 Games of 2017: 50-41”. Eurogamer.net (на језику: енглески). 2017-12-26. Приступљено 2024-05-19. 
  30. ^ Staff, Polygon (2017-12-18). „The 50 best games of 2017”. Polygon (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  31. ^ Verge, The (2017-12-15). „The 15 best video games of 2017”. The Verge (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 12. 2017. г. Приступљено 2024-05-20. 
  32. ^ Alexandra, Heather (2017-12-20). „I Completely Missed The Best Part Of Yakuza 0”. Kotaku Australia (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  33. ^ updated, Tom Senior last (2018-08-08). „I made a billion yen running a Yakuza 0 hostess club and I can't stop”. PC Gamer (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  34. ^ „Yakuza 0 Review – Majimagnificent – The Jimquisition”. web.archive.org. 2017-01-27. Приступљено 2024-05-20. 
  35. ^ „Media Create Sales: 3/9/15 – 3/15/15”. Gematsu (на језику: енглески). 2015-03-18. Приступљено 2024-05-20. 
  36. ^ „Yakuza 0 shipments top 500,000”. Gematsu (на језику: енглески). 2015-06-12. Приступљено 2024-05-20. 
  37. ^ „Sega president on current console market, potential Tokyo Game Show announcement”. Gematsu (на језику: енглески). 2015-07-07. Приступљено 2024-05-20. 
  38. ^ „Top 10 UK Sales Chart: Resident Evil 7 Has Third-Best Debut In Series History”. GameSpot (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  39. ^ „Yakuza 0 stock running low in UK - What About Elsewhere? | Pause Resume”. web.archive.org. 2017-01-28. Приступљено 2024-05-20. 
  40. ^ „Japan Game Awards:2019”. web.archive.org. 2019-08-17. Приступљено 2024-05-20. 
  41. ^ „Press release - 12 Receive the Award” (PDF). Japan Game Awards. 21. 9. 2019. Архивирано (PDF) из оригинала 17. 8. 2019. г. Приступљено 20. 5. 2024. 
  42. ^ Devore, Jordan (11. 12. 2017). „Nominees for Destructoid's Best PS4 Game of 2017”. Destructoid. Архивирано из оригинала 12. 1. 2018. г. Приступљено 20. 5. 2024. 
  43. ^ Rad, Chloi; Davis, Justin; Muove, Eppur Si; Moreupdated, +539 (2017-11-30). „Best Action-Adventure Game - Best of 2017 Awards Guide”. IGN (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  44. ^ „Game of the Year 2017 Day Four: Debut, New Characters, Story, and Styyyyyyyyyyyyyyyyyle”. Giant Bomb (на језику: енглески). 2017-12-28. Приступљено 2024-05-20. 
  45. ^ Wallace, Kimberley. „The 2017 RPG Of The Year Awards”. Game Informer (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  46. ^ Gaito, Eri (13. 11. 2017). „Golden Joystick Awards 2017 Nominees”. Best in Slot. Архивирано из оригинала 10. 1. 2018. г. Приступљено 20. 5. 2024. 
  47. ^ „Nominee List for 2017”. National Academy of Video Game Trade Reviewers. 9. 2. 2018. Архивирано из оригинала 15. 2. 2018. г. Приступљено 20. 5. 2024. 
  48. ^ „Horizon wins 7; Mario GOTY”. National Academy of Video Game Trade Reviewers. 13. 3. 2018. Архивирано из оригинала 14. 3. 2018. г. Приступљено 20. 5. 2024. 

Eksterni linkovi[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Dusan6207/песак&oldid=27797213”