Пређи на садржај

Корисник:Helena5122/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Ен са Е
Ен са Е
ЖанрИсторијска драма
ФорматТелевизијска серија
АуторМоира Воли-Бекет
Темељи се наЕн из зелених забата
СценариоМоира Воли-Бекет
УлогеЕјмибет Мекналти
Џералдин Џејмс
Р. Х. Томсон
Лукас Џејд
Далила Бела
Музичка тема„За век испред”
ЛокацијаКанада
ЈезикЕнглески
Број сезона3
Број епизода27
Време трајања44 минута
ПродуцентМиранда де Пенциер
Моира Воли-Бекет
Емитовање
Премијерно
приказивање		19. март 2017. — 24. новембар 2019.

Ен са Е (енгл. Anne with an E) је канадска историјска драмска телевизијска серија која је заснована на класичном делу дечје књижевности „Ен из Зелених Забата” (енгл. Anne of green Gables) из 1908. године, ауторке Луси Мод Монтгомери. Серију је креирала Моира Воли-Бекет за CBC и Netflix. Главне улоге тумаче Ејмибет Мекналти (енгл. Amybeth McNulty) као сироче Ен Ширли, Џералдин Џејмс (енгл. Geraldine James) као Марила Катберт, Р. Х. Томсон (енгл. R. H. Thomson) као Метју Катберт, Далила Бела (енгл. Dalila Bela) као Дијана Бери и Лукас Џејд Зуман (енгл. Lucas Jade Zumann) као Гилберт Блајт.

Серија је први пут емитована 19. марта 2017. на CBC-у, а 12. маја је постала доступна широм света на Netflix-у. У августу 2017. године објављена је друга сезона, а у августу 2018. трећа. Након што је трећа сезона објављена 2019. године, CBC и Netflix су саопштили да серија неће бити настављена.

Серија „Ен са Е” добила је позитивне критике и освојила је Канадску филмску награду (енгл. Canadian Screen Award) за најбољу драмску серију у 2017. и 2018. години. Серија се бави разним темама као што су сирочад, напуштање деце, психолошке трауме, друштвени проблеми као што су конформизам, родна неједнакост, расизам, религија, хомосексуалност, малтретирање и слобода говора.

Синопсис[уреди | уреди извор]

Године 1896, старији брат и сестра, Метју и Марила Катберт (који живе заједно јер се ниједно од њих није венчало), одлучују да усвоје дечака сироче како би им помагао на породичној фарми Зелених Забата, на периферији канадског градића Авонлија, на острву Принца Едварда. Када Метју оде на железничку станицу да преузме дете, уместо дечака налази тринаестогодишњу Ен Ширли, маштовиту, бистру, живу и причљиву девојчицу. Ен је остала сироче када су јој родитељи преминули док је била беба, и живела је као слушкиња у разним домаћинствима пре него што је смештена у сиротиште.

Иако Метју жели да Ен остане, Марила је сумњичава према њој због њеног статуса сирочета и због тога што сматра да млада девојчица не може бити од користи на фарми. Њена сумња се чини оправданом када не може да пронађе брош, па верује да је Ен лопов. Због тога је Катбертови шаљу назад у сиротиште. Иако стиже до сиротишта, Ен је уплашена да уђе због малтретирања које је тамо доживела и враћа се на железничку станицу. У међувремену, Марила открива да је брош само био изгубљен, а не украден, и схвата да Ен није лопов. Метју проналази Ен и убеђује је да се врати у Зелене Забате, где је званично постаје део њихове породице. Међутим, Ен и даље трпи малтретирање од стране ученика у школи у Авонлију и дискриминацију од стране Дијаниних родитеља и других у заједници. Ен се поново враћа и покушава да задобије прихватање у Авонлију користећи своју интелигенцију, способност решавања проблема и маштовитост.

Глумци[уреди | уреди извор]

Главни глумци[уреди | уреди извор]

  • Ејмибет Мекналти као Ен Ширли[1] (касније Ен Ширли-Катберт)
  • Џералдин Џејмс као Марила Катберт[1]
  • Далила Бела као Дијана Бери[2]
  • Лукас Џејд Зуман као Гилберт Блајт[3]
  • Емерик Џет Монтаз као Џери Бајнард[2]
  • Р. Х. Томсон као Метју Катберт[1]
  • Корин Козло као Рејчел Линд[2] (сезоне 2–3; повремено у сезони 1)
  • Далмар Абузаид као Себастијан "Баш" Лакроа[4] (сезоне 2–3)
  • Кори Грутер-Ендру као Кол Мекензи (сезоне 2–3)[4]
  • Џоана Даглас као госпођица Мјуријел Стејси (сезона 3; повремено у сезони 2)
  • Ешли Стјуарт као Винифред "Вини" Роуз (сезона 3)

Повремене и гостујуће улоге[уреди | уреди извор]

  • Џонатан Холмс као Господин Вилијам Бери
  • Хелен Џонс као Госпођа Елиза Бери
  • Рајан Кијера Армстронг као Мини Меј Бери
  • Дебора Гроувер као Џозефин Бери
  • Вејн Бест као Џон Блајт
  • Филип Уилијамс као Томас Линд
  • Дејвид Инграм као Господин Хармон Андрјус
  • Џанет Портер као Госпођа Андрјус
  • Кристијан Мартин као Били Андрјус
  • Лиа Папас-Кемпс као Џејн Андрјус
  • Ела Јонас Фарлингер као Приси Андрјус
  • Џим Анан као Господин Гилис
  • Фиона Бирн као Госпођа Гилис
  • Кајла Матјус као Руби Гилис
  • Јејкоб Урсомарцо као Муди Спурџеон
  • Стивен Трејси као Господин Филипс
  • Миранда Макеон као Џоси Пај
  • Глена Уолтерс као Тили Болтер
  • Кејтлин Велс као Мери Џоу
  • Џејкоб Хорсли као Чарли Слоун
  • Тарас Лаврен као Нејт
  • Шејн Карти као Господин Данлоп
  • Кара Рикетс као Мери Ханфорд-Лакроа
  • Араја Менгеша као Илаја Ханфорд
  • Ники Лоренц као Џоселин
  • Лиза Кодрингтон као Констанс
  • Мелани Николс-Кинг као Хезел Лакроа
  • Киавентио Тарбел као Каквет
  • Брендон Оукс као Алук
  • Дана Џефри као Окватнук
  • Инес Феголи као Санди Бејнард
  • Трена Китинг као Госпођа Пај
  • Бренда Базинет као Џини Пипет
  • Тед Атертон као Господин Роуз (сезона 3)

Епизоде[уреди | уреди извор]

Сезона Епизоде Оргинално емитовање (Канада) Датум изласка на Netflix-у
Прво емитовање Последње емитовање
1 7 19. март 2017. 30. април 2017. 12. јун 2017.
2 10 23. септембар 2018. 18. новембар 2018. 06. јул 2018.
3 10 22. септембар 2019. 24. новембар 2019. 03. јануар 2020.

Продукција[уреди | уреди извор]

Развој[уреди | уреди извор]

Као продуцентске компаније наведени су Northwood Anne (транскр. Нортвуд Ен), Northwood Entertainment (трансрк. Нортвуд Ентертејнмент) и Канадска радиодифузна корпорација. Извршни продуценти су Миранда де Пенциер и креатор серије Моира Воли-Бекет.

Преобразујући роман за ову телевизијску серију, де Пенциер је најавила да ће се трудити да приуште различит угао и осећај у односу на претходне продукције; њихов циљ је био „реализам на нивоу документарног филма", што се одразило у изузетном детаљу који је улазе у изглед сетова и костима.[5]

Екипа[уреди | уреди извор]

Осим што сама серија има већи број женских ликова него мушких, жене служе као извршни продуцент и руководилац серијом, а серија има и неколико женских редитеља.[6] Сваки писац на серији је такође жена; руководилац серијом Моира Воли-Бекет написала је целу прву сезону, а придружила су јој се екипа женских писаца у сезонама 2 и 3.[7][8]

Распоређивање улога[уреди | уреди извор]

На отворени позив за кастинг пријавило се око 1800 девојчица са три континента за улогу Ен Ширли. Амибет Мекналти је изабрана због своje способности да испоручи дијалог који је изузетно замршен, динамичан и прелеп, према Миранди де Пенциер. Воли-Бекет описује њу као одједном „светлучаву”, прозирну, паметну, душевну и емоционалну.[6] Према интервјуу са Мекналти, чија је каријера на позорницама укључивала улоге у мјузиклима „Ани”, „Моје песме, моји снови” и „Оливер!” и на екрану у серијама „Агата Рејсин” и „Без треће стране”, њено кастирање за улогу Ен се састојало од разговора са дрвећем, разговора с цвећем и израде трона од гранчица.[9]

Снимање[уреди | уреди извор]

Серија је снимана на Принц Едвард Острву, али из буџетских разлога примарно се снимала у јужном Онтарију, у студију у Торонту, на отвореним локацијама у или близу Торонта укључујући пионирско село Црни поток, у региону Ватерлу на локацијама као што су пионирско село Дун, Дворац Килбрајд, Њу Хамбург, Кембриџ,[10] и у заједницама као што су Милбрук, Пикеринг, Ороно, Хамилтон и Каледон.[11][12][13]

Музика[уреди | уреди извор]

Песма „За век испред”, изведена и првобитно компонована од стране канадског бенда The Tragically Hip (транскр. Траџикли хип),[6] користи се као отварање серије. Позадинска музика серије компонована је од стране Амина Бхатие и Ари Поснера.[14]

Тема[уреди | уреди извор]

Иако су „многи класични тренуци (из романа) верно пресликани", Волли-Бекет је конструисала „Ен са Е” са „мрачнијом подлогом” него претходне адаптације „Ен из Зелених Забата”.[15] Замислила је Ен као антихероину, додајући оригиналне позадинске приче које истичу утицај малтретирања, класне дискриминације, друштвене изолације и последичног ПТСП-а на формирање Ениног карактера (теме које су наговештене, али никад детаљно разрађене у оригиналном роману). Волли-Бекет даље наводи: „У данашње време, теме идентитета, предрасуда, малтретирања, осећаја припадности и трагања за прихватањем су веома актуелне и релевантне, и те теме су уграђене у причу о Ен Ширли.” Такође је назвала Ен Ширли „случајном феминисткињом” и истакла како је „стварно желела да исприча ову причу сада”.[6] Ејмибет Мекналти (која тумачи Ен) је такође изјавила да „људи можда мисле да су нове сцене прилично графичне, али мислим да је било време за искреност.”

Сезона 2[уреди | уреди извор]

За другу сезону, према свом „мастер плану”, Волли-Бекет је увела потпуно новог лика по имену Баш,[4] како би одразила расну разноликост која је постојала у и око Шарлоттауна у време радње романа, са намером да представи заједницу која је била одсутна у претходним адаптацијама. Остварила је то тако што је Гилберт путовао паробродом и упознао новог лика на Тринидаду: „Баш је средство за истраживање нетолеранције и неједнакости, посебно када оде у Баг, где сазнаје да тамо живе и други црнци.”[16] Волли-Бекет је објаснила: „Баг је заједница која је тик уз Шарлоттаун, где су људи друге боје коже били маргинализовани и имали своју заједницу.”

Сезона 3[уреди | уреди извор]

У трећој сезони, обрађиване су теме попут идентитета, феминизма, малтретирања и родне равноправности.[8] Трећа сезона је такође посветила пажњу интернатима и начину на који су домородачки народи били третирани у историји Канаде.[17]

Пријем[уреди | уреди извор]

Критички одговор[уреди | уреди извор]

Палак Џејсвал даје целој серији пет од пет звездица и напомиње да, иако класична дела књижевности често треба оставити нетакнута, „Ен са Е” нуди користан пример како преправка класике може бити боље од оригинала.[18] Она сугерише да, иако је Нетфликсова адаптација добра, њен приказ је реалистичан у односу на то какав је живот био у то време за сироче девојчицу.[18] Она закључује да је „разлог зашто је ова серија тако успешна њена способност ,не само да оживи оригиналну причу, већ и да јој дода нешто аутентично и истинито”.[18] Ерин Максвел се слаже, наводећи да је, за разлику од серије „Краљ тигрова”, „Ен са Е” можда најздравија и најзанимљивија ТВ емисија о којој нико у Америци не прича. Али то је дефинитивно серија коју треба гледати, дискутовати и поново гледати с једнаким уживањем.” Такође примећује да постоје повремене промене у наративу и покушаји да се буде „освешћен”, али мудро не одступа много од оригиналне приче. Чад Џонс описује целу серију као „фантастичну” адаптацију романа, истичући да од тематске песме бенда Траџикли хип до низа актуелних питања – расизам, феминизам, малтретирање – која су можда наговештена у књизи, али су дефинитивно истакнута од стране креаторке Моире Воли-Бекет, ово није бакина верзија „Зелених забата”.[19] Џон Херси је написао: „Ако можете поднети дирљиву причу – и ако уживате у уметности која велича машту, индивидуализам, слободно истраживање и страсно трагање за вредностима – можда ћете се заљубити у „Ен са Е” Моире Воли-Бекет.”

Сезона 1[уреди | уреди извор]

На сајту Rotten Tomatoes, прва сезона има оцену од 83% на основу 29 критичарских рецензија. Критички консензус сајта гласи: „Ен са Е користи свој сложени главни лик да понуди смело стилизовану, емоционално резонантну интерпретацију класичног материјала коју задовољава сама по себи.”[20] Серија је на сајту Метакритик добила оцену 79 на основу петнаест рецензија, што указује на „углавном позитивне критике”.[21]

Емили Ешби, пишући за Common Sense Media (транскр. Комон Сенс Медија), описује серију као „изузетну” и „спектакуларну” интерпретацију, дајући јој четири од пет звездица. Таша Черни, сарадница за Tracking Board (транскр. Тракинг Борд), хвали кинематографију као бујну и колоритну, ликове као живописне, а заплет као „изненађујуће узбудљив за причу о младој девојци која живи у малој изолованој заједници крајем деветнаестог века. [22] Гвен Инхат из А. В. Клуба описује серију као „истовремено мрачнију и слађу од оригиналног романа”, хвалећи главну глумачку екипу, посебно истичући главну глумицу:

Ејмибет Мекналти, упркос својим младим годинама, даје изведбу која није само глума већ потпуно преузимање лика Ен. Није лако учинити да маштовит језик Ен звучи тако природно, али Мекналти успева да ухвати ту симпатичну неспретност која омогућава Ен да освоји срца свих с којима дође у контакт.[23]

Пишући о премијерној епизоди од 90 минута за Торонто стар, Јохана Шнелер је похвалила Волли-Бекет за њена одступања од романа и истицање подтекста: „Читајући између редова романа и додајући веродостојност, она нам пружа брзе, али снажне приказе мука с којима су се многа сирочад суочавала у империјалистичкој култури 1890-их.” Хан Нгујен, у својој рецензији серије за филмску индустрију ИндиВајр, сложила се са овом оценом, рекавши:

Уместо да покваре серију, ова одступања пружају контекст зашто је Ен испуњена захвалношћу за лепоте природе, основну људску пристојност и то што има породицу коју може назвати својом. Монтгомери је засновала велики део Енине потребе за бекством у машту на сопственом усамљеном детињству, а њене приче увек су имале дубоку дирљивост која их је чинила још слађим.[24]

Џен Чени, пишући за Vulture.com, се слаже, кажући: „Оно што је издваја од осталих претходних интерпретација Ен, јесте њена спремност да оштри неке од меканости приче, само довољно, како би створила елемент реализма који периодни делови, погодни за Гејблс или не, склоњени су да избегну."[25] Нил Генслингер, пишући за The New York Times, коментаришући извештаје о тамноћи и сироти, такође хвали продукцију: „Госпођи Мекналтис Ен је и даље изузетно весела и изузетно симпатична; само није једноставан једнодимензионални лик као у другим адаптацијама".[26] Енни Хиршлаг, пишући за Мајк, сугерише да ће аутентично савремена Ен неизоставно одражавати актуелни телевизијски пејзаж и ширу културу свог времена (2010-их): „Пошто је данашња забава зачињена антихеројима — ликовима који су далеко од савршених, па и понекад злонамерни — има смисла да је Енин познати идеализам офарбан тамом и муком."

Неки рецензенти били су више амбивалентни, пре свега у вези са променама које је направила Волли-Бекет у причи. Салима Наваз, која је рецензирала прву епизоду од 90 минута за Торонто лајф (енгл. Toronto Life), рекла је да је уживала више него што је очекивала, посебно у дизајну сетова и костима, као и у изведбама Мекналтија и Томпсона, и одобрила избор теме за песму као рефлексију трајне актуелности изворног материјала. Мање је била сигурна о томе колико далеко серија намерава да се удаљи од тог изворног материјала, и није одобравала произведену драму, као што је Метјуово дивље јахање коња. Пишући за Entertainment Weekly, Изабела Бејденхарн изразила је слична осећања, али, каже да игноришући изворни материјал, то је добра серија сама по себи, и признала је да изумирање тамне стране може помоћи „Ен са Е" да се уклопи у данашњи телевизијски пајзаж. [27]Алисон Кин, пишући за Колидер (енгл. Collider), слаже се да је „Ен са Е" добра драма по својим условима, али додаје да је само поштена адаптација романа, у свом најбољем издању у кућним сценама: „Ен са Е је неоспорно најстилскија адаптација коју смо видели од Ен из Зелених Забата. Али жеља да открије више о мизерији Енине прошлости како би била вернија опису сирочета делује против Монтгомеријине приче."[28] Пишући за Variety, критичар Соња Сараја је још више амбивалентна, описујући серију као, с једне стране, брилијантну адаптацију која успешно успева, а с друге стране, мисли да серија не може потпуно задржати брилијантност, насумично се преводећи прво у меланхоличну област, а затим у чудно сладуњаву област док испитује свој тон, тврдећи да серија мало заостаје у причи о Ениној дисфункционалности, представљајући мало отрцану причу о Ениним искушењима и мукама које је на неким местима заиста хуманизирају, а на другима, су превише детињасте.[29]

Сезона 2[уреди | уреди извор]

На Rotten Tomatoes, друга сезона има одобравање од 43% на основу 8 рецензија критичара, са просечном оценом од 8/10.[30] Хан Нгјен је писао да, иако су ту периоди меланхолије и турбулентности, ова сезона делује енергичније и лакше због бржег темпа. Такође, она се осећа комфортније у својој кожи и вешто се сналази са хумором у својим свакодневним ситуацијама, док се такође и сама подсмева.[31] Алисон Кин, иако има замерке на прву сезону због одступања од оригиналног романа, каже да јој се серија свидела; одобрава велику промену у тону друге сезоне и то како, одступајући од књига и проширујући свет, такође се помера ка изврсности. Насупрот томе, Хедер Хоган, која је „мрзела" прву сезону, завршава своју рецензију овако: „Ен са Е наставља да користи карактере убачене из 2018. године како би објаснила расу, пол и сексуалност људима на Принц Едвардовом острву 1908. године као начин да те ствари објасни људима који гледају телевизију на интернету 2018. године. То је неспретно и чудно и понекад непријатно. Дијалог понекад изгледа као да је написан на ванземаљском језику и кроз преводилац. Драма је толико претрпана да је смешна. Карактери остају непрепознатљиви."[32]

Меган Окиф, која је била очарана првом сезоном,[33] збуњена је избором нових текстова у другој сезони: „Нисам толико пуриста да желим да телевизијске адаптације погоде сваки моменат романа, али мислим да телевизија намењена породицима треба да разуме која је њена основна филозофија. Иако су инстикти Валеј-Бекета добри, мислим да је овај шоу превише заљубљен у своје тамне аспекте да би схватио да је Ен из Зелених забата опстала оволико дуго зато што људи воле мале специфичности из живота карактера. Мењање ових детаља за сјајнију телевизију на неки начин разблажује причу."[34] Аутор Ами Глин каже да је агонија зато што је визуелно прелепа и невероватно добро одрађена светска изведба."

Сезона 3[уреди | уреди извор]

На Rotten Tomatoes, трећа сезона има три позитивне (од три) критичке рецензије.[35] Алиси Ренифо закључује да се серија завршава на одговарајућој ноти, доводећи Ен до тачке правог одрастања; финале је све о томе како се живот заиста наставља.[36] Шенон Кемп каже: „Тешко је не осећати да се серија завршавала управо када је почињала да налази свој глас,[37] иако неколико пута несмислено обрађује неке од својих приказа за децу о расизму и другим проблемима."[37] Ренифо цени многобројна изненађења, путовања и велики број карактера у последњој сезони.

Штета је што ова серија мора да зсе аврши, има класични стил који подсећа на књиге као што је „Мали женски људи", али ажурира тон за савремене гледаоце који би могли да се добро проводе док примају неколико животних учења на путу. Недостајаће Ен, надамо се да ће имати наследнике.[36]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Andreeva, Nellie (2016-10-21). „Netflix’s ‘Anne of Green Gables’ Adaptation Finds Its Anne Shirley, Casts 2 Other Roles”. Deadline (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  2. ^ а б в Petski, Denise (2016-11-21). „Netflix’s ‘Anne Of Green Gables’ Adaptation Adds Three To Cast; Gets Official Title”. Deadline (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  3. ^ Petski, Denise (2016-11-17). „Maureen McCormick To Guest In ‘The Guest Book’; Lucas Jade Zumann Joins ‘Anne’”. Deadline (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  4. ^ а б в „Meet the cast of Anne with an E Season 2 on Netflix”. Radio Times (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  5. ^ Hunt, Nigel (19. 3. 2017). „'Ain't your grandmother's Anne': new series gives gritty Green Gables amid glut of Anne adaptations”. Приступљено 2024-05-20. 
  6. ^ а б в г Ahearn, Victoria (16. 3. 2017). „CBC's Anne shows darker past of 'accidental feminist' from Green Gables”. Приступљено 2024-05-20. 
  7. ^ „CBC-TV and Netflix renew Anne series for 2nd season”. Приступљено 2024-05-20. 
  8. ^ а б Mitchell, Molli (2018-08-20). „Anne With An E season 3 Netflix release date, cast, trailer, plot”. Express.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  9. ^ Archive, View Author; feed, Get author RSS (2017-05-11). „‘Anne of Green Gables’ gets a gritty Netflix adaptation” (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  10. ^ Record, The (2024-05-20). „Life News & Advice | Waterloo Region Record”. The Record (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  11. ^ Debnath, Neela (2018-07-04). „Anne With An E season 2 location: Where is the series filmed?”. Express.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  12. ^ Rowney, Jo-Anne (2018-07-16). „Where Netflix's Anne with an E is filmed - how town transforms for the series”. The Mirror (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  13. ^ „Daily Hive | Torontoist”. dailyhive.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  14. ^ admin (2017-06-22). „Exclusive Interview: Anne with an E composers Amin Bhatia & Ari Posner discuss creating a score perfect for Green Gables”. Flickering Myth (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  15. ^ Paskin, Willa (2017-04-27). „The Other Side of Anne of Green Gables”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-05-20. 
  16. ^ Nguyen, Hanh (2018-07-15). „‘Anne With an E’ Boss Answers Burning Questions About the Queer Soirée, Season 3, and More”. IndieWire (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  17. ^ Nawara, Reyzando (2020-01-24). „Anne With An E: A Lesson On Empathy That Deserves To Be Saved”. Cultured Vultures (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  18. ^ а б в Jayswal, Palak (2020-03-24). „To Binge or Not to Binge Episode 73: ‘Anne with an E’ - The Daily Utah Chronicle”. Приступљено 2024-05-20. 
  19. ^ Jones, Chad (2020-03-23). „Series worth streaming: ‘High Fidelity,’ ‘Anne with an E’”. San Francisco Examiner (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  20. ^ „Anne With an E: Season 1 | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  21. ^ „Anne with an E”. www.metacritic.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  22. ^ Cerny, Tasha (2017-05-14). „ANNE WITH AN E Review: "Episodes 1-3"”. The Tracking Board (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  23. ^ „Anne With An E offers a winning, darker take on a familiar tale”. The A.V. Club (на језику: енглески). 2017-05-12. Приступљено 2024-05-20. 
  24. ^ Nguyen, Hanh (2017-05-12). „‘Anne with an E’ Review: A ‘Breaking Bad’ Producer Updates ‘Anne of Green Gables’ for Our Darker Times”. IndieWire (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  25. ^ Chaney, Jen (2017-05-11). „Anne of Green Gables Fans, You Will Love Netflix’s Anne With an E”. Vulture (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  26. ^ Genzlinger, Neil (2017-05-11). „Review: ‘Anne With an E’ Is a Rewarding Return to Green Gables”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2024-05-20. 
  27. ^ „'Anne With an E': EW Review”. EW.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  28. ^ Keene, Allison (2017-05-09). „Anne with an E Review: Netflix Provides a Dark Adaptation”. Collider (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  29. ^ Saraiya, Sonia (2017-05-11). „TV Review: ‘Anne With an E,’ Based on the Book ‘Anne of Green Gables’”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  30. ^ „Anne With an E: Season 2 | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  31. ^ Nguyen, Hanh (2018-07-08). „‘Anne With an E’ Review: Season 2 Is Funnier, More Sure-Footed, and Inclusive Without the Growing Pains”. IndieWire (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  32. ^ Hogan, Heather (2018-07-16). „"Anne With an E" Is Even Gayer in Season Two (but It’s Still Not "Anne of Green Gables")”. Autostraddle (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  33. ^ „‘Anne With An E’ Argues ‘Anne of Green Gables’ Is Way More Than Just Twee | Decider” (на језику: енглески). 2017-05-12. Приступљено 2024-05-20. 
  34. ^ „'Anne With An E' Season 2: What's Going On” (на језику: енглески). 2018-07-09. Приступљено 2024-05-20. 
  35. ^ „Anne With an E: Season 3 | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 
  36. ^ а б „‘Anne With an E’ Says Goodbye With Long-Awaited Kisses and College Acceptance Letters”. Entertainment Voice. 2020-01-03. Приступљено 2024-05-20. 
  37. ^ а б „“Anne With An E” Season 3 Closes the Door on Avonlea”. The Spool (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-20. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Helena5122/песак&oldid=27798925”