Пређи на садржај

Корисник:Petar Samardzija/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Висококвалитетне аудиовизуелне компоненте репродукују доживљај концерта уживо

Аудиовизуелни медији (АВ) су електронски медији који поседују и звучну и визуелну компоненту, као што су презентације са слајд тракама,[1] филмови, телевизијски програми, корпоративне конференције, црквене службе и уживо позоришне продукције.[2]

Провајдери аудиовизуелних услуга често нуде услуге веб стримовања, видео конференција и емитовања уживо.[3] Професионална аудио-визуелна индустрија има компаније које пружају и хардвер, софтвер и услуге. Ове организације се обично називају системским интеграторима и обављају и инсталацију и интеграцију различитих типова АВ опреме од више произвођача у просторе како би створили АВ искуство за корисника.

Компјутерска аудиовизуелна опрема се често користи у образовању, а многе школе и универзитети инсталирају опрему за пројекцију и користе технологију интерактивне табле.[4]

Историја[уреди | уреди извор]

Историја аудиовизуелних медија је преплетена са историјом биоскопа, снимање звука и телевизије. Према Изабели Ђантасио, прва дефиниција термина односила се на „све што није била књига или, још прагматичније, било који документ који захтева уређај за читање“. Данас је аудиовизуелно дело дефинисано својим садржајем (телевизијски програм, документарни филм, видео клип итд.) или прописима који су на снази у некој земљи. У Француској је Регулаторно тело за аудиовизуелне и дигиталне комуникације које је одговорно за контролу активности у вези са овим сектором.[5]

Аудиовизуелни медији у образовању[уреди | уреди извор]

У Француској су аудиовизуелне технике коришћене веома рано у школама као образовна подршка. Током 1950-их, Министарство националног образовања покренуло је пилот експерименте са „аудиовизуелним факултетима“, посебно у Сен-Клуу и Марли-ле-Руи.[6] Од 1960-их, школска телевизија је почела да се појављује у учионицама, са образовним програмима које је за ту прилику посебно продуцирао Национални центар за образовну документацију (ЦНДП): програми на историјске теме, природни документарни филмови, итд. У овим иницијативама учествују наставници и професионалци из биоскопа и телевизије, као што су филозофи Ален Бадју и Ремон Арон 1965. године или социолози Пјер Бурдје и Жан-Клод Пасерон 1967. године, као и Ерик Ромер, Нестор Алмендрос и други. За школе је активан национални систем: школа и биоскоп, средња школа и биоскоп и средња школа и биоскоп.[6]

Аудиовизуелни медији у уметности[уреди | уреди извор]

Током 1960-их и 1970-их, групе визуелних уметника које су сарађивале са музичарима стварале су светлосне емисије. То су биле пројекције слајдова на којима су уметници, у реалном времену и уз музику, производили ефекте боја и облика.[7] Ове групе су се посебно појавиле у Паризу у Музеју модерне уметности града Париза. Године 1965., уметник Фред Форест, пионир видео уметности, предложио је „уметност на екрану“, што је слика великих размера намењена за смештај слајдова и филмских пројекција.[7][8][9] Он је генерализовао процес након што је поднео патент, а касније га је представио на 2. Салону де л'аудиовисуел у Порти Версај са Луком Фераријем, савременим музичарем.[7] Фред Форест је усавршио процес током изложбе у галерији Пол Фаћети користећи компјутер и заменивши назив „уметност на екрану” са „Cybervision”.[7] Избор овог имена очигледно представља у то време визионарско ишчекивање онога што данас доживљавамо. Штавише, то је био први пут да је компјутер уведен у париску галерију за производњу уметности.[7] И даље са Луком Фераријем и Пјером Лафлером, Фред Форест је направио дело у Сајбервизији за Универзалну изложбу 1970. у Осаки.[7][10]

Порекло појма[уреди | уреди извор]

Према Хуаис речнику, аудиовизуелни медиј је „свака комуникација, порука, ресурс, материјал итд. која је намењена или има за циљ да истовремено стимулише чула слуха и вида“. Према Аурелио речнику, „каже се да [аудиовизуелни медиј] припада активној наставној методи заснованој на визуелној осетљивости детета и која користи презентацију слика, филмова и снимака“.[11]

У Бразилу је до осамдесетих година прошлог века реч аудиовизуелни медиј означавала специфичну врсту јавне презентације, данас познатију као пројекција слајдова, а која је комбиновала пројекцију низа слајдова са звуком (који се састоји од нарације, музике, звукова итд. ) снимљен на магнетној траци и приказан синхроно.[12]

Од 1970-их па надаље, тржиште оглашавања је почело да назива аудиовизуелним поџанром рекламних видеа који нису имали за циљ да се приказују на телевизији нити да продају одређени производ, већ да успоставе повољан имиџ за бренд, компанију или институцију, оно што је касније постало названо институционалним видеом.[13]

Компоненте[уреди | уреди извор]

Лого Европске Аудиовизуелне Опсерваторије

Поред инсталације опреме, два значајна елемента аудиовизуелних медија су електрична инсталација и аутоматика.[14][15] Ако је било која од ових компоненти неисправна или недостаје, систем можда неће показати оптималне перформансе.[16][17]

Електрична инсталација је вештина која не само да захтева правилан избор каблова на основу бројних фактора, укључујући растојање до главног рафа, фреквенцију и шифре за пожар, већ жице треба да буду и ван вида човека, иза зидова и на плафону, када је то могуће.[18][19][20] Перформансе аудиовизуелног система такође зависе од интегритета жица.[21][22][23] Ако жице постану изложене или се погрешно рукују током инсталације, сигнали се можда неће течно преносити, што би могло угрозити квалитет.[24][25] Жице треба да буду уредно организоване у главну компоненту и правилно означене за лаку референцу.[24]

Аутоматика се односи на то како ће систем радити и како ће све инсталиране компоненте комуницирати.[26] Уређаји за аутоматизацију система произвођача као што су RTI, Creston Electronics, Control4, AMX LLC, Lightware и други су програмирани да интегришу различите компоненте система и чине систем лаким за коришћење са различитих уређаја. На пример, када је програмиран на одговарајући начин, аутоматика аудиовизелног система може дозволити да се ТВ у зони један аутоматски искључи када се укључи музика у зони два. Без одговарајућег аутоматског програмирања, ТВ у зони један би остао укључен, чак и када је укључена музика у зони два.[27][28][29]

Резиденцијална[уреди | уреди извор]

Генерално, резиденцијални аудиовизуелни садржај обухвата звучнике у плафону, телевизоре са равним екраном, пројекторе и екране за пројекторе. Ово може укључивати осветљење, ролетне, биоскопске собе итд.[30]

Комерцијална[уреди | уреди извор]

Професионална аудиовизуелна индустрија је индустрија вредна више милијарди долара, коју чине произвођачи, трговци, системски интегратори, консултанти, програмери, професионалци за презентације и технолошки менаџери аудиовизуелних производа и услуга.[31]

Комерцијални аудиовизуелни материјал може бити дуготрајан процес за правилно инсталирање и конфигурисање. Аудио-визуелни материјали у сали за састанке се могу инсталирати из више разлога и често су због тога што руководиоци организације или предузећа морају да имају састанке са колегама, купцима и добављачима широм света. Приликом креирања низа сала за састанке за купце, корисно је уравнотежити шаблон из звука и микрофона тако да не дође до погоршања квалитета звука за појединце који слушају.[32]

Пролиферација аудиовизуелних комуникационих технологија, укључујући звук, видео, осветљење, дисплеј и пројекцијске системе, евидентна је у многим секторима друштва.[33] Ово укључује пословање, образовање, владу, војску, здравство, малопродајна окружења, богослужење, спорт и забаву, угоститељство, ресторане и музеје.[33] Примена аудио-визуелних система може се наћи у конференцијама за сарадњу (које укључују видео-конференције, аудио-конференције, веб-конференције и дата-конференције), салама за презентације, аудиторијумима и салама за предавања, командним и контролним центрима, дигиталним сигнализацијама и још много тога. Концерти и корпоративни догађаји су међу најочигледнијим местима где се аудиовизуелна опрема користи у сценском окружењу.[34][35] Пружаоци ове врсте услуга познати су као компаније за изнајмљивање и постављање, иако их може опслуживати и интерни технолошки тим (нпр. у хотелу или конференцијском центру).[36]

Светски дан аудиовизуелне баштине[уреди | уреди извор]

Сваког 27. октобра обележева се Светски дан аудиовизуелне баштине. УНЕСКО је 2005. одобрио обележавање Светског дана аудиовизуелне баштине, како би се подигла свест људи о вредности аудиовизуелних докумената. Циљ је да се сачува сва историја пронађена у свим аудиовизуелним архивима 20. и 21. века.[37]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Барман, Чарлс Р. (1984). „Slide-Tape Presentations on a Classroom Budget”. The American Biology Teacher. University of California Press. 46 (6): 344—346. JSTOR 4447864. doi:10.2307/4447864. 
  2. ^ Елен, Вилијам Х. (1975). „Intellectual Abilities and Instructional Media Design”. AV Communication Review. 23 (2): 139—170. ISSN 0001-2890. 
  3. ^ Клег 2014, Audiovisual Services
  4. ^ Алиса, Борели (2023-06-07). „Should AV Integrators Diversify their Offerings to Include Security?”. commercialintegrator.com. commercial integrator. Приступљено 2023-06-09. „The lines that once separated AV, IT and security are blurring more every day. It might be time for AV integrators to consider diversifying their offerings to include security.” 
  5. ^ Isabelle Giannattasio Mazeaud, De l'audiovisuel aux multimédias, Département de la Phonothèque et de l'Audiovisuel, Bibliothèque nationale de France.
  6. ^ а б Voir l'exposition Pour une histoire de l’audiovisuel éducatif (1950-2007) organisée par le Centre national de documentation pédagogique (CNDP) et la Bibliothèque nationale de France en novembre 2007.
  7. ^ а б в г д ђ „Osaka et Cybervision | Fred Forest action in 1970”. Archives Fred Forest | SITE OFFICIEL (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  8. ^ Photographie nouvelle, март 1971 p. 50.
  9. ^ „FRED FOREST: Archives from 1962 to 2024 | OFFICIAL WEBSITE”. Archives Fred Forest | SITE OFFICIEL (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  10. ^ œuvre de Fred Forest en Cybervision pour la Foire universelle d'Osaka.
  11. ^ Dicionário Houaiss da Língua Portuguesa, Editora Objectiva, Rio de Janeiro, 2001, p. 343.
  12. ^ „"Como inserir música em um diaporama"”. Приступљено 2010-03-01. 
  13. ^ „Nota sobre vídeos institucionais no sítio "Roteiros online"”. Приступљено 2010-03-01. 
  14. ^ „Understanding Audio Visual Cabling”. Meeting Tomorrow (на језику: енглески). 2015-02-09. Приступљено 2024-05-19. 
  15. ^ „What is an AV Control System and why do you need one in your boardroom? | Aatel Communications Inc.”. Aatel (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  16. ^ „AV Equipment Optimization: Maximising Performance”. meetingstore.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  17. ^ „Audio Visual Equipment Maintenance Checklist for Performance”. XTEN-AV (на језику: енглески). 2024-02-01. Приступљено 2024-05-19. 
  18. ^ „Audio Vizuelni Uređaji”. 
  19. ^ „THE ULTIMATE WHOLE HOUSE AUDIO VIDEO WIRING GUIDE How To Future Proof A Home By Wiring For Multi-Room Audio Video”. Custom Controls. 
  20. ^ Лампен, Стивен (2002). Audio/Video Cable Installer's Pocket Guide. McGraw-Hill Education. стр. 432. ISBN 9780071386210. 
  21. ^ „An introductory guide to audio-visual cabling”. 
  22. ^ Браун, Џим. „Power and Grounding for Audio and Audio/Video Systems A White Paper for the Real World” (PDF). Audio Systems Group. 
  23. ^ „What are the Common Issues with AV System Performance?”. 21stcenturyav.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  24. ^ а б „Understanding Cables in the AV Industry”. Extron (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  25. ^ „Cables”. www.dipolnet.com. Приступљено 2024-05-19. 
  26. ^ Мејхав, Пол (2021-09-27). „What Are Audio Visual Control Systems?”. Digital Vision AV (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  27. ^ „Creston”. 
  28. ^ „Audio Visual Integration”. www.control4.com. Приступљено 2024-05-19. 
  29. ^ „Lightware Unleashes Audiovisual Integration with 4K and USB-C”. systemscontractor (на језику: енглески). 2023-11-02. Приступљено 2024-05-19. 
  30. ^ Квин 2014, Universal Home Theatre
  31. ^ „Audio Visual Industry Growth & Size - Pro AV Market”. www.mordorintelligence.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  32. ^ Квин 2014, Universal Home Theatre
  33. ^ а б „Audiovisual Communications Technology | Data USA”. datausa.io (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  34. ^ „Top 5 Audio-Visual (AV) Conferences”. TestDevLab Blog (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  35. ^ „Audio-Visual Solutions for Digital Signage: A Basic Guide for AV Specialists | Armagard Ltd.”. www.armagard.com. Приступљено 2024-05-19. 
  36. ^ „Top 24 Companies for Audio Visual Equipment Rental”. www.inven.ai (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-19. 
  37. ^ „World Day for Audiovisual Heritage”. UNESCO. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Белмудез, Бенџамин (2014). Audiovisual Quality Assessment and Prediction for Videotelephony. Springer International Publishing. стр. 184. ISBN 9783319141664. 
  • Богуцки, Лукас (2010). Perspectives on Audiovisual Translation. Peter Lang. стр. 206. ISBN 9783631612743. 
  • Стокингер, Петер (2013). Introduction to Audiovisual Archives. Wiley. стр. 284. ISBN 9781118566206. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Petar_Samardzija/песак&oldid=27795422”