Манојло Броћић

С Википедије, слободне енциклопедије
Манојло Броћић
Лични подаци
Датум рођења(1932-11-17)17. новембар 1932.
Место рођењаГуча, Краљевина Југославија
Датум смрти11. јануар 1994.(1994-01-11) (61 год.)
Место смртиБеоград, СР Југославија
Научни рад
ПољеФилозофија, политика, социологија.

Манојло Броћић (Гуча, 17. новембар 1932. — Београд, 11. јануар 1994) био је српски филозоф и социолог.

Школовање[уреди | уреди извор]

Дипломирао је филозофију на Филозофком факултету у Београду (1957), где је завршио и постдипломске студије из области социологије морала (1960), а магистрирао из области политичке социологије на Факултету политичких наука у Београду (1965). Од 1960. године је радио на Одељењу за социологију Института друштвених наука у Београду (асистент од 1960; научни сарадник 1968).

Радна ангажовања[уреди | уреди извор]

Био је на студијском боравку у Великој Британији (1971), учествовао у међународном истраживању студената (Универзитета Калифорније, Беркли универзитета, (1965), био професор по позиву на Карловом универзитету у Прагу (1966). Учествовао је на бројним научим скуповима у свету (Пољска, Француска, Чехословачка, Немачка, Шведска, Канада, Индија, Италија, Бугарска). Предавао на Шумарском факултету у Београду (1963-1968; уклоњен из наставе због учешћа у демонстрацијама 1968) и на Филозофском факултету у Загребу (последипломска настава, 1977—1978).

Специјализовао се за истраживање омладине. Као руководилац Групе за социологију омладине при Одељењу за социологију ИДН (од 1964), формирао језгро истраживача за југословенски макропројекат о омладини. Студије проистекле из тог пројекта публиковане у библиотеци Омладина и друштво чији је уредник Броћић.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Уз библиографију југословенских радова о омладини и деци, уредио је и неколико хрестоматија страних текстова о младима. Генерални секретар ОУН, У Тант, именовао га је за међународног експерта за омладинска питања (1969).[1]

Био је уредник или члан редакције више научних часописа (Социолошки преглед, Социологија, Гледишта). Поред шездесетак научних радова, објављених у домаћим и страним часописима и зборницима, као и 150 прилога у штампи, на радију и телевизији, објавио је књиге:

  • Омладина и друштво (коаутор Љубинка Броћић, Београд, 1967),
  • Омладина и политика (Београд, 1969),
  • Млади: положај, васпитање, активности [библиографска грађа са анотацијама објављена у Југославији у периоду 1950-1967] (ур. М. Броћић, Бгд, 1971).[2]

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]