Минско побрђе
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ab/%D0%9C%D1%96%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%B5_%D1%9E%D0%B7%D0%B2%D1%8B%D1%88%D1%88%D0%B0_%282001%29.svg/220px-%D0%9C%D1%96%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0%D0%B5_%D1%9E%D0%B7%D0%B2%D1%8B%D1%88%D1%88%D0%B0_%282001%29.svg.png)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d2/Mayak_Mt.jpg/350px-Mayak_Mt.jpg)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/98/Minsk_Upland.jpg/350px-Minsk_Upland.jpg)
Минско побрђе (рус. Минская возвышенность; блр. Мінскае ўзвышша) благо је заталасано подручје у виду побрђа моренског порекла у централним деловима Минске области у Републици Белорусији. Име је добило управо према главном граду те земље Минску који се налази готово у самом средишту побрђа. Простире се од горњег дела тока реке Њемен на западу до Лукомског језера на истоку и део је знатно пространије морфолошке целине Белоруске греде.
Обухвата територије Барисавског, Валожинског, Вилејског, Дзјаржинског, Крупског, Лагојског, Маладзаченског, Минског и Смаљавичког рејона Минске области.
Највише је то подручје не само Белоруске греде него и целе Белорусије са просечним надморским висинама између 200 и 300 метара. Највиша тачка је Дзјаржинска гора која је са надморском висином од 345 метара уједно и највиша тачка Белорусије (налази се на око 30 километара западно од Минска). На Минском побрђу се налазе и следећа два највиша врха Белорусије – Лисаја (342 метра) и Мајак (335 метара).
На том подручју свој ток започињу реке Свислач (притока Дњепра) и Уша (75 км, притока Вилије), те је побрђе самим тим и развође између сливова Балтичког мора на северу и Црног мора на југу.
У основи побрђа налазе се стене девонске, кредине и палеогенске старости, док је савремени површински рељеф формиран деловањем Сошког ледника који је био активан у периоду од пре 220 и 110 хиљада година.[1][2]
Подручје је у највећем делу обрасло шумама бора и смрче са нешто ређим групацијама брезе, док су благе падине углавном претворене у оранична подручја.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ (језик: руски)Оледенения Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јун 2015) belkamen.com.}-
- ^ -{Актуальные проблемы геологии и поисков месторождений полезных ископаемых: Материалы V Университетских геологических чтений / Под. ред. В. П. Самодурова. — Мн., 2011. — С. 63. — 102 с.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Энцыклапедыя прыроды Беларусі. У 5-і т. Т.3 / Рэдкал.: І. П. Шамякін (гал. рэд.) і інш. — Мн.: БелСЭ, 1985. — Т. 3. — 599 с. — 10 000 экз.
- Мапа найвышэйшых геаграфічных кропак Мінскай вобл.[мртва веза]