Морска сo[уреди извор]

Морска со је со која се добија поступком испаравања морске воде, обично у великим плитким базенима солана. Користи се у храни, кувању, козметици као и да очува храну. Настанак морске соли се враћа у праисотријска времена.

Састав[уреди извор]

Комерцијално доступне морске соли се веома разликују у њиховој хемиској структури. Основни састојак је сумпор-хлорид, остатак структуре се састоји од између 0.2 до 10% осталих соли. То су углавном соли хлорида и сулфата које садрже калцијум, калијум и магнезијум. Састав комерцијслно доступне соли може да се разликује, јонски састав слане воде је релативно констатан.

Настанак[уреди извор]

Производња у соланама започиње у првом базену у којем је концентрација NaCl најмања (морска вода ) а завршава у задњем, у којем је морска вода толико презасићена да се со таложи на дну базена. Исушавање се обавља само у летњим месецима када су најповољнији услови за производњу.

Салинитет морске воде износи просечно 3,5%, што значи да 1000 g садржи 35g соли. Балтичко море садржи 1,2%, Средоземно море 3,8% и Мртво море 28% морске соли. У Србији, Француској, Шпанији, Португалу, Италији, бројним земљама у Африци и у Кини постоје бројне солане за производњу морске соли.

Укус[уреди извор]

Неки гурмани верују да морска со има бољи укус и бољу текстуру него обична кухињска со^[1]. Минерали који се налазе у соли такође утичу на укус. Боје и различитост укуса постоје због локалних глина и алги које се налазе у води из којих се узима морска со. На пример, неке соли из Кореје и Француске су сиво-розе боје и неке из Индије су црне. Црне и црвене соли са Хаваја могу чак да имају прашкасто црну лаву или печену црвену глину у њима. Неке морске соли садрже сулфате^[2]. Може бити тешко разликовати морску со са осталим солима, као што је Хималајска роза со или Камена со.

Црна со је маркетиншки израз за морску со узету са различитих места широм света која је спојена и обојена са активним угљем. Со се користи као декоративни зачин показан на столу.

Здравље[уреди извор]

Нутритивна вредност морске соли и кухињске соли су сличне зато што су обе првенствено натријум-хлорид.^[3]^[4] Кухињска со је више обрађена него морска со да би се уклонили минерали и углавном садржи адитиве попут силицијум-диоксида да би се спречило згрудњавање.

Јод, суштински елемент за људско здравље, је присутан у малим количинама у соли. Јодирана со је кухињска со помешана са малом количином соли елемента јода. Студије су нашле загађење микропластиком у морској соли из САД-а, Европе и Кине. Морска со такође може бити загађена гљивицама које могу да изазову кварење хране.

Референце[уреди извор]

^ "Worth One's Salt" by Dan Crane, Salon, Apr 2005
^ McKetta, John J. Jr. (13. 3. 1995). Encyclopedia of Chemical Processing and Design: Volume 51 - Slurry Systems: Instrumentation to Solid-Liquid Separation (на језику: енглески). CRC Press. ISBN 9780824726027.
^ Katherine Zeratsky (2019). „Sea salt vs. Table salt: What's the difference?”. Mayo Clinic.
^ „Is sea salt better for you than regular table salt?”. ABC Life, Australian Broadcasting Corporation. 18. 6. 2019.

[1] "Worth One's Salt" by Dan Crane, Salon, Apr 2005

[2] McKetta, John J. Jr. (13. 3. 1995). Encyclopedia of Chemical Processing and Design: Volume 51 - Slurry Systems: Instrumentation to Solid-Liquid Separation (на језику: енглески). CRC Press. ISBN 9780824726027.

[mayo-3] Katherine Zeratsky (2019). „Sea salt vs. Table salt: What's the difference?”. Mayo Clinic.

[4] „Is sea salt better for you than regular table salt?”. ABC Life, Australian Broadcasting Corporation. 18. 6. 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]