Пређи на садржај

Хронични небактеријски простатитис

С Википедије, слободне енциклопедије
Хронични небактеријски простатитис - хронични карлични болни синдром
Синонимиchronic nonbacterial prostatitis, prostatodynia, painful prostate
Специјалностиурологија
Узроцинепознат[1]
Слична обољењаАкутни бактеријски простатитис, доброћудна хипертрофија простате, хиперактивна мокрачна бешика, рак[2]
Фреквенција~4%[3]

Хронични небактеријски простатитис - хронични карлични болни синдром или хронични простатитис/синдром хроничног карличног бола (ХП/СХКБ) дуготрајно је стање праћено болом у карлици или сисиндром доњег дела мокраћног система, без доказа о бактеријској инфекцији.[3] Погађа око 2–6% мушкараца, а већина мушкараца са хроничним простатитисом има небактеријски облик. Заједно са интерстиицијалним циститисом и бактеријским простатитисом, чини синдром хроничног карличног-пелвичног бола (енг. chronic pelvic pain syndrome).[4]

Узрок болести је непознат.[5] Дијагноза укључује искључивање других потенцијалних узрока симптома као што су бактеријски простатитис, доброчудна хипертрофија простате, прекомерно активна бешика и рак.

Препоручени третмани укључују мултимодалну терапију, физиотерапију и примену алфа блокатора или антибиотика у одређеним новодијагностикованим случајевима. Нека од истраживања подржавају неке третмане који нису засновани на лековима.[6]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Анатомија простате

Простата (кестењача) је полна жлезда која чини део репродуктивног тракта мушкарца. Главна улога простате је производња секрета која чини саставни део ејакулата. Налази се иза симфизе, испред ректума, испод мокраћне бешике и изнад урогениталне прелчаге. Мокрачна цев својим проксималним делом пролази кроз простату и у целости је окружена ткивом простате.[7]

Да је простатитис уобичајено стање код мушкараца, указује податак да је на глобалном нивоу пријављено да је 35–50% мушкараца барем једном током живота погођено симптомима који указују на простатитис.[7]

Симптоматски, хронични облици простатитиса, како их дефинише Национални институти за здравље Сједињених Америчких Држава,[8] у свом издању од 1999. године, он је приказао 4 синдрома простатитиса (види табелу) у којој су хронични бактеријски простатитис и хронични простатитис/синдром хроничног карличног бола приказани као посебне синдроме.

Класификација простатитиса и хроничног синдром карличног бола[7]
Тип Назив и опис
I Акутни бактеријски простатитис
II Хронични бактеријски простатитис
Поновљене инфекције мокраћног тракта
Хроничне инфекције простате
III Хронични небактеријски простатитис - хронични карлични болни синдром (CPPS)
(непријатан осећај или бол у пределу карлице, који траје најмање три месеца са различитим поремећајима мокрења и сексуалних тегоба)
IIIa - Инфламаторни хронични абактеријски простатитис (леукоцити у сперми)
IIIб - Неинфламаторни хронични абактеријски простатитис (без леукоцита у сперми)
IV Асимптоматски инфламаторни простатитис
(хистолошки простатитис)
Докази о запаљењу у биоптату, сперми/експрету простате, без симптома

Иако имају значајан негативан утицај на квалитет живота пацијената[9] и представљају дијагностичке и терапијске изазове за лекаре, хронични бактеријски простатитис и хронични простатитис/синдром хроничног карличног бола су у литератури добили релативно мало пажње, у поређењу са другим уролошким стањима.[10]

Одсуство чврстих и јасних епидемиолошких података може такође одражавати недостатак јединствене дефиниције и преклапање симптома са другим стањима, као што су доброћудно повећање простате и рак простате.

Хронични небактеријски простатитис најчешћи је тип простатитиса који се јавља код трећине мушкараца. Углавном га карактерише бол или нелагодност која траје три и више месеци у регији између ануса и скротума, доњем делу абдомена, пенису, скротуму и доњем делу леђа па отуда и назив Синдром хроничног карличног-пелвичног бола (СХПБ (енгл. chronic pelvic pain syndrome - CPPS). Често се јављају и бол током или после ејакулације и сексуална дисфункција. Поремећаји мокрења су слабог интензитета, периодични и најчешће се јављају као бол у уретри током или после мокрења, поремећај квалитета млаза урина и у виду ургенције за мокрењем.[11]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Морбидитет

У општој популацији, синдром хроничног карличног бола јавља се код око 0,5% мушкараца на годишњем нивоу.[12] Иако се сматра да је укупна преваленција симптома који указују на простатитис 6,3%,[13] на основу популације >10.600 испитаника, систематски преглед је открио на овом узорку преваленцију од 8,2% симптома простатитиса.[7]

Старост

Јавља се код мушкараца било којег узраста, са највећом инциденцом код мушкараца старости од 35 до 45 година.[14] На основу истраживања из 2008. године утвржено је да је преваленција много већа код тинејџера него што се некада сумњало.[15]

Етиологија[уреди | уреди извор]

Узроци хроничног простатитиса/синдрома хроничног карличног бола могу бити:[16][17]

  • функционалне или структурне промене мокраћне бешике, примарна опструкција врата мокрачћне бешике, псеудодисинергија (неуспех опуштања спољног сфинктера током пражњења),
  • поремећена контрактилност детрузора или аконтрактилни детрузорски мишић,
  • зачепљење канала за ејакулацију,
  • повећана напетост бочног зида карлице,
  • неспецифична упала простате, мање уобичајеним врстама бактерија
  • недовољно санирана бактеријска инфекција простате
  • вожња бициклом,
  • иритација хемикалијама,
  • сексуално злостављање,
  • вируси
  • стрес и емоционални фактори.

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Хронични небактеријски простатитис карактерише карлични или перинеални бол (као кључни симптом) без доказа о инфекцији мокраћног тракта,[18] која траје дуже од 3 месеца.[19] Симптоми се могу појачавати и нестати. Бол који може варирати од благог до исцрпљујућег може се ширити у леђа и ректум, чинећи седење непријатним. Бол може бити присутан у перинеуму, тестисима, врху пениса, стидној или мокраћној бешици.[20]

Међу могућим симптома су дизурија, артралгија, мијалгија, необјашњиви умор, бол у стомаку, стални пекући бол у пенису.

Учестало мокрење и повећана хитност могу указивати на интерстицијски циститис (запаљење усредсређено на мокрачну бешику, а не на простату).

Бол након ејакулације, посредован нервима и мишићима, је такође карактеристика овог стања,[21] и служи за разликовање пацијената са CP/CPPS од мушкараца са доброћудном хипертрофијом простате или од нормалних мушкараца.

Неки од пацијента од симптома наводе: низак либидо, сексуалну дисфункцију и потешкоће са ерекцијом.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Добра анамнеза је пола дијагнозе посбно када су тегобе атипичне. У анамнези треба инсистирати на тегобама, подацима о претходном (само)лечењу антибиотицима, уролошким обољењима и евентуалним инструменталним прегледима, сексуалним контактима. Неретко је само лечење узрок перзистирања тегоба и настанка ХП/СХКБ.

Општи физикални преглед може помоћи у постављању дијагнозе простатитиса. Палпацијом абдомена болесник може да има нелагодност у пубичној регији због отежаног пражњења бешике, могуће и ретенцију урина. Прегледом гениталија потребно је обратити пажњу на било какве аномалије на пенису, тестисима и пасемницима који могу погодовати простатитису, присуство исцетка из уретре, увећање лимфних жлезда у препонама, увећање и оток скротума

Понекад постојање калкулуса у простати може бити извор инфекције. Како је тешко палпацијом утврдити постојање калкулуса, саветују други дијагностички прегледи.[22][23]

У случају одржавања тегоба саветује се испитивање могуће туберкулозе простате, посебно у неким регионима где је туберкулоза ендемска појава. Од налаза могу да имају пиоспермију и хематоспермију. Ови мушкарци дају податке о прележаној туберкулози.[16]

Код болесника са клиничким погоршањем болести упркос одговарајућем лечењу, или код оних који су имунокомпромитовани или предиспонирани на бактеријемију или емболијске компликације (дијабетичари, ХИВ позитивни), саветује се снимање карлице компјутеризовaном томографијом или магнетном резонанцом, или преглед ултразвуком са трансректалном сондом, да би се дијагностиковао апсцес простате.[11]

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

Нека стања имају сличне симптоме као хронични простатитис: хипертрофија врата мокраћне бешике и стриктура уретре могу да изазову сличне симптоме кроз рефлукс урина (између осталог) и могу се искључити путем флексибилне цистоскопије и уродинамских тестова.[24][25][26]

Терапија[уреди | уреди извор]

Лечење небактеријског простатитиса је тешко и често је главни циљ терапије контрола симптома.[27]

Лекови

За лечење овог стања може се користити неколико врста лекова, који укључују:[27]

  • Дугоделујући антибиотици, како би се искључи простатитис узрокован бактеријама. Међутим, пацијенти којима антибиотици не помажу требало би да престану да узимају ове лекове.
  • Алфа-адренергични блокатори, који помажу у опуштању мишића простате. Често је потребно око 6 недеља пре него што ови лекови почну да делују. Мана многи пацијенти немају олакшање од ових лекова.
  • Аспирин, ибупрофен и други нестероидни антиинфламаторни лекови (НСАИД), који могу ублажити симптоме код неких мушкараца.
  • Релаксанти мишића, попут диазепама или циклобензаприна могу помоћи у смањењу грчева у карличном дну.

Хируршко лечење

Операција, која се зове трансуретрална ресекција простате, може се примени у ретким случајевима ако лекови не помогну. У већини случајева, ова операција се не ради на млађим мушкарцима, јер може изазвати ретроградну ејакулацију и довести до стерилитета, импотенције и инконтиненције.[27]

Остала терапија

Остали третмани који се могу испробати укључују:[27]

  • Топла купка да ублажите бол
  • Масажа простате, акупунктура и вежбе опуштања
  • Промене у исхрани како би се избегле иритације бешике и уринарног тракта
  • Физикална терапија дна карлице

Прогноза[уреди | уреди извор]

Многи болесници реагују на лечење. Међутим, други не добијају олакшање, чак ни након покушаја разних облика терапије. Симптоми се често враћају и можда се не могу лечити.[27]

Компликације[уреди | уреди извор]

Нелечени симптоми небактеријског простатитиса могу довести до сексуалних и уринарних проблема. Ови проблеми могу значајно утицати на начин живота и емоционално благостање болесника.[27]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Franco, Juan VA; Turk, Tarek; Jung, Jae Hung; Xiao, Yu-Tian; Iakhno, Stanislav; Garrote, Virginia; Vietto, Valeria (12. 5. 2018). „Non-pharmacological interventions for treating chronic prostatitis/chronic pelvic pain syndrome”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2018 (5): CD012551. PMC 6494451 Слободан приступ. PMID 29757454. doi:10.1002/14651858.CD012551.pub3. 
  2. ^ Doiron, RC; Nickel, JC (јун 2018). „Evaluation of the male with chronic prostatitis/chronic pelvic pain syndrome”. Canadian Urological Association Journal. 12 (6 Suppl 3): S152—S154. PMC 6040610 Слободан приступ. PMID 29875039. doi:10.5489/cuaj.5322. 
  3. ^ а б Doiron, RC; Nickel, JC (јун 2018). „Management of chronic prostatitis/chronic pelvic pain syndrome”. Canadian Urological Association Journal. 12 (6 Suppl 3): S161—S163. PMC 6040620 Слободан приступ. PMID 29875042. doi:10.5489/cuaj.5325. 
  4. ^ Adamian L, Urits I, Orhurhu V, Hoyt D, Driessen R, Freeman JA, Kaye AD, Kaye RJ, Garcia AJ, Cornett EM, Viswanath O (мај 2020). „A Comprehensive Review of the Diagnosis, Treatment, and Management of Urologic Chronic Pelvic Pain Syndrome”. Curr Pain Headache Rep. 24 (6): 27. PMID 32378039. S2CID 218513050. doi:10.1007/s11916-020-00857-9. 
  5. ^ Franco, Juan VA; Turk, Tarek; Jung, Jae Hung; Xiao, Yu-Tian; Iakhno, Stanislav; Garrote, Virginia; Vietto, Valeria (12 May 2018). "Non-pharmacological interventions for treating chronic prostatitis/chronic pelvic pain syndrome". Cochrane Database of Systematic Reviews. 2018 (5): CD012551.
  6. ^ Adamian L, Urits I, Orhurhu V, Hoyt D, Driessen R, Freeman JA, Kaye AD, Kaye RJ, Garcia AJ, Cornett EM, Viswanath O (мај 2020). „A Comprehensive Review of the Diagnosis, Treatment, and Management of Urologic Chronic Pelvic Pain Syndrome”. Curr Pain Headache Rep. 24 (6): 27. PMID 32378039. S2CID 218513050. doi:10.1007/s11916-020-00857-9. 
  7. ^ а б в г Krieger JN, Lee SW, Jeon J, Cheah PY, Liong ML, Riley DE. Epidemiology of prostatitis. Int J Antimicrob Agents 2008; 31(Suppl. 1): S85–90
  8. ^ Nyberg LM, Krieger JN, Nickel JC. National Institutes of Health Classification of Chronic Prostatitis. In Nickel JC ed, Textbook of Prostatitis. London: CRC Press, 1999: 28
  9. ^ McNaughton Collins, M.; Pontari, M. A.; O'Leary, M. P.; Calhoun, E. A.; Santanna, J.; Landis, J. R.; Kusek, J. W.; Litwin, M. S.; Chronic Prostatitis Collaborative Research Network (2001). „Quality of life is impaired in men with chronic prostatitis: The Chronic Prostatitis Collaborative Research Network”. J Gen Intern Med. 16 (10): 656—62. PMC 1495276 Слободан приступ. PMID 11679032. doi:10.1111/j.1525-1497.2001.01223.x. 
  10. ^ Pavone-Macaluso M. Chronic prostatitis syndrome: a common, but poorly understood condition. Part I. EAU-EBU Update Ser. 5: 1—15. 2007.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  11. ^ а б Zermann DH, Ishigooka M, Doggweiler R, Schmidt RA. Neurourological insights into the etiology of genitourinary pain in men. Zermann, D. H.; Ishigooka, M.; Doggweiler, R.; Schmidt, R. A. (1999). „Neurourological insights into the etiology of genitourinary pain in men”. J Urol. 161 (3): 903—8. PMID 10022711. doi:10.1016/S0022-5347(01)61802-0. .
  12. ^ Taylor, Brent C.; Noorbaloochi, Siamak; McNaughton-Collins, Mary; Saigal, Christopher S.; Sohn, Min-Woong; Pontari, Michel A.; Litwin, Mark S.; Wilt, Timothy J. (2008). „Excessive Antibiotic Use in Men with Prostatitis”. The American Journal of Medicine (на језику: енглески). 121 (5): 444—449. doi:10.1016/j.amjmed.2008.01.043. 
  13. ^ Hu, Jim C.; Link, Carol L.; McNaughton-Collins, Mary; Barry, Michael J.; McKinlay, John B. (2007-09-01). „The Association of Abuse and Symptoms Suggestive of Chronic Prostatitis/Chronic Pelvic Pain Syndrome: Results from the Boston Area Community Health Survey”. Journal of General Internal Medicine. 22 (11): 1532—1537. ISSN 0884-8734. doi:10.1007/s11606-007-0341-y. 
  14. ^ Shoskes, Daniel A. (2008-06-26). Chronic Prostatitis/Chronic Pelvic Pain Syndrome (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. ISBN 978-1-59745-472-8. 
  15. ^ Nickel, J. Curtis; Tripp, Dean A.; Chuai, Shannon; Litwin, Mark S.; McNaughton‐Collins, Mary; Landis, J. Richard; Alexander, Richard B.; Schaeffer, Anthony J.; O’Leary, Michael P. (2008). „Psychosocial variables affect the quality of life of men diagnosed with chronic prostatitis/chronic pelvic pain syndrome”. BJU International (на језику: енглески). 101 (1): 59—64. ISSN 1464-4096. doi:10.1111/j.1464-410X.2007.07196.x. 
  16. ^ а б EAU Guidelines, Urological infections, 2021:33–7.
  17. ^ Nickel JC. Prostatitis and related conditions, orchitis, and epididymitis. In: Wein AJ, Kavoussi LR, Novick AC, Partin AW, Peters CA, eds. Campbell-Walsh Urology. 10th ed. Philadelphia: Saunders; 2012:327–56.
  18. ^ Schaeffer AJ (2007). „Epidemiology and evaluation of chronic pelvic pain syndrome in men”. Int J Antimicrob Agents. 31: S108—11. PMID 18164597. doi:10.1016/j.ijantimicag.2007.08.027. 
  19. ^ Luzzi GA (2002). „Chronic prostatitis and chronic pelvic pain in men: aetiology, diagnosis and management”. Journal of the European Academy of Dermatology and Venereology. 16 (3): 253—6. PMID 12195565. S2CID 5748689. doi:10.1046/j.1468-3083.2002.00481.x. .
  20. ^ Clemens, J. Q.; Meenan, R. T.; O'Keeffe Rosetti, M. C.; Gao, S. Y.; Calhoun, E. A. (2005). „Incidence and clinical characteristics of National Institutes of Health type III prostatitis in the community”. J Urol. 174 (6): 2319—22. PMID 16280832. doi:10.1097/01.ju.0000182152.28519.e7. .
  21. ^ Shoskes DA, Landis JR, Wang Y, Nickel JC, Zeitlin SI, Nadler R (август 2004). „Impact of post-ejaculatory pain in men with category III chronic prostatitis/chronic pelvic pain syndrome”. J. Urol. 172 (2): 542—7. PMID 15247725. doi:10.1097/01.ju.0000132798.48067.23. .
  22. ^ Krieger, J. N.; Nyberg Jr, L.; Nickel, J. C. (1999). „NIH consensus definition and classification of prostatitis”. JAMA. 282 (3): 236—7. PMID 10422990. doi:10.1001/jama.282.3.236. .
  23. ^ Leigh DA. Prostatitis-an increasing clinical problem for diagnosis and management. J Antimicrob Chemother 1993;32 (Suppl A):1–9.
  24. ^ Chiari R (1983). „Urethral obstruction and prostatitis”. Int Urol Nephrol. 15 (3): 245—55. PMID 6654631. S2CID 7080545. doi:10.1007/BF02083011. 
  25. ^ Hruz P, Danuser H, Studer UE, Hochreiter WW (2003). „Non-inflammatory chronic pelvic pain syndrome can be caused by bladder neck hypertrophy”. Eur. Urol. 44 (1): 106—10; discussion 110. PMID 12814683. doi:10.1016/S0302-2838(03)00203-3. 
  26. ^ Romero Pérez P, Mira Llinares A (1996). „Complications of the lower urinary tract secondary to urethral stenosis”. Actas Urol Esp (на језику: шпански). 20 (9): 786—93. PMID 9065088. 
  27. ^ а б в г д ђ „Prostatitis - nonbacterial: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. medlineplus.gov (на језику: енглески). Приступљено 2023-02-18. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хронични_небактеријски_простатитис&oldid=27800116”