Пређи на садржај

Чедо Баћовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Чедо Баћовић
Лични подаци
Датум рођења(1952-00-02)1952.
Место рођењаЦетиње,  Црна Гора

Чедо Баћовић (рођен 1952. године на Цетињу, Црна Гора) је српски књижeвник.

Биографија[уреди | уреди извор]

Чедо Баћовић је праунук бањског војводе Максима Баћовића.

Основну школу и гимназију учио је у Врбасу, Краљеву и Никшићу, а Правни факултет завршио у Подгорици 1976. године.

Награђиван је за књижевни рад. Члан је Удружења књижевника Црне Горе.

Живи и ствара у Никшићу.

Награде[уреди | уреди извор]

  • Награђен је за кратку причу.
  • Добитник награде Залога, 2002. године.[1]

Дела[уреди | уреди извор]

Баћовић је објавио око педесет књига различитог жанра (поезија, проза, афоризми, монодрама..)

  • Видалиште, 1986.год. (пјесме)
  • Бањани у анегдотама,1992.год.
  • Сто анегдота о Његошу, 1993. и 1995.
  • Петровићи-Његоши у причи и анегдоти(у пет књига), 1997. и 2001.(друго допуњено издање)
  • Ја, Лука Вукаловић, војвода ерцеговачки, 1998.(проза)-по њој је снимљена истоимена монодрама
  • Књиге и писци Никшића (коауторство), 1998.год.
  • Поменик црногорских и херцеговачких ратника и првака (1500-1918),199. год.
  • Мато Глушац-пророк за сва времена(1774-1870), 2000. год.
  • Црногорске војводе и сердари, едиција у 10 књига, 2000.год.
  • Перјаници-гвоздена песница владара, 2001.год.
  • Барјактари-најхрабрији међу храбрима, 2001.год.
  • Гусле и гуслари, 2001.год.
  • Овако је зборио Шуто Роганов, 2001.год.
  • О мерхамету и газилуку (муслимански примјери чојства и јунаштва), 2002.год.
  • Војвода Лука Вукаловић (1823-1873),2002. год.[2]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/dokumenti/crnogorska_prorocanstva_c_bacovic.htm
  2. ^ Војвода Лука Вукаловић (1823-1873); Никшић 2002 год; Биљешка о аутору,183.стр.