Шаблон:ИЧ-Аспергеров синдром

С Википедије, слободне енциклопедије
Особе са АС-ом често показују интензивно занимање за одређену ствар, као што је, нпр., фасцинираност овог дечака молекуларном структуром
Особе са АС-ом често показују интензивно занимање за одређену ствар, као што је, нпр., фасцинираност овог дечака молекуларном структуром

Аспергеров синдром (енгл. AS или AD) један је од неколико поремећаја из аутистичког спектра (енгл. ASD) карактеризован потешкоћама у друштвеној интеракцији и ограниченим, стереотипним интересима и активностима. Такође се назива и Аспергеров поремећај или само Аспергер, мада, међу клиничким истраживачима нема пуно сагласности око тога да ли га треба звати синдромом или поремећајем. Аспергеров синдром разликује се од осталих поремећаја из спектра аутизма по томе што код њега, уопштено, нема застоја у језичком и когнитивном развоју. Ипак, у стандардном дијагностичком критеријуму није споменута моторичка неспретност и атипична употреба језика, што се често јавља.

Синдром је добио име по аустријском педијатру Хансу Аспергеру, који је 1944. године описао децу која очигледно имају нормалну интелигенцију, али им недостаје вештина невербалне комуникације, физички су неспретна и не показују емпатију. Педесет година касније поремећај је ушао у међународну класификацију болести (енгл. ICD) и дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје (енгл. DSM), али су ипак остала нерешена питања о његовим аспектима. Нпр., постоји сумња око тога да ли се АС разликује од високо функционалног аутизма (енгл. HFA); делимично и због те сумње, његова учесталост није чврсто установљена.