Ковинска жупанија
| Ковинска жупанија Comitatus de Kewe | |
|---|---|
| 11. век—16. век | |
 Положај жупаније у 14. веку | |
| Регија | Средња Европа |
| Земља | Краљевина Угарска |
| Догађаји | |
| Статус | Бивша жупанија |
| Историја | |
• Успостављено | 11. век |
• Укинуто | 16. век |
Ковинска жупанија (лат. Comitatus de Kewe) је била жупанија, односно управна јединица средњовековне Краљевине Угарске. Постојала је у периоду од 11. до 16. века. Обухватала је простор данашњег југозападног Баната, између Дунава и доњих токова Тамиша и Тисе. Значајнија места у жупанији била су Ковин (лат. Kewe), Панчево (лат. Panczal) и Бечкерек (лат. Bechkereke). Од северозападног дела Ковинске жупаније касније је формирана посебна Торонталска жупанија. Становништво жупаније су чинили Срби и Мађари. Средином 16. века, ово подручје потпада под власт Османског царства, а на подручју дотадашње Ковинске жупаније успоставља се Панчевачка нахија, која је припадала Темишварском санџаку у саставу Темишварски пашалук. Данас је простор некадашње Ковинске жупаније углавном у саставу Србије, изузев мањег подручја које је у саставу Румуније.[1][2][3]
Срби у Ковинској жупанији[уреди | уреди извор]
Присуство српског становништва на подручју Ковинске жупаније добија на значају већ крајем 14. века, када започиње талас све интензивнијих миграција, условљених османским продорима у јужне српске области. Досељавање постаје масовно током 15. века, тако да је у првој половини 16. века тај простор већ увелико био претежно српски, услед чега су османске власти, чак и пре осовајања, читаво подручје те и суседних жупанија означавале као Српски вилајет (тур. Sırf Vilâyeti).[4][5][6]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ивић 1929.
- ^ Engel 1996.
- ^ Рокаи 2002.
- ^ Лемаић 2017, стр. 7-27.
- ^ Крстић 2022, стр. 49-60.
- ^ Krstić 2022, стр. 95-111.
Литература[уреди | уреди извор]
- Engel, Pál (1996). A temesvári és moldovai szandzsák törökkori települései (1554-1579). Szeged: Csongrád Megyei Levéltár.
- Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703). Нови Сад: Матица српска.
- Крешић, Огњен (2012). „Петровићев санџак” (PDF). Историјски часопис. 61: 129—143.
- Крстић, Александар Р. (2006). „Из историје средњовековних насеља југозападног Баната (15. век - прва половина 16. века)”. Зборник Матице српске за историју. 73: 27—55.
- Крстић, Александар Р. (2010). „Банат у средњем веку”. Банат кроз векове: Слојеви култура Баната: Зборник радова. Београд: Вукова задужбина. стр. 65—90.
- Крстић, Александар Р. (2022). „Срби у Банату током 15. и 16. века: Историографски резултати и могућности за будућа истраживања” (PDF). Attendite: Гласник Историјског архива у Кикинди. 18: 49—60.
- Krstić, Aleksandar R. (2022). „The Emergence of “Sırf Vilâyeti”: Serbian Migrations to the Territory of Banat by the Mid-16th Century and Their Results” (PDF). Migrations in the Slavic Cultural Space. From the Middle Ages to the Present Day. Łódź: Łódź University Press. стр. 95—111.
- Лемајић, Ненад (2013). „Српско становништво Баната и Поморишја у XV и XVI веку” (PDF). Средњовековна насеља на тлу Војводине: Историјски догађаји и процеси. Сремска Митровица: Историјски архив Срем. стр. 7—27.
- Поповић, Душан Ј. (1955). Срби у Банату до краја осамнаестог века: Историја насеља и становништва. Београд: Научна књига.
- Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска.
- Рокаи, Петер (2002). „Историја Мађара од најстаријих времена до Мохачке битке 1526. године”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 7—183.