Пакрачки санџак
| Пакрачки санџак | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1557.—1691. | |||||||||
 Пакрачки санџак 1606. године | |||||||||
| Главни град | Чазма, Пакрац, Церник | ||||||||
| Регија | Средња Европа | ||||||||
| Земља |  Османско царство | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивша покрајина | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | беговат | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1557. | ||||||||
• Укинуто | 1691. | ||||||||
| |||||||||
Пакрачки санџак (Санџак Зачасна, Санџак Чазма, Санџак Церник) је био санџак (административна јединица) Османског царства. Налазио се на подручју данашње Славоније. Формиран је 1557. године, након османског освајања целе Пожешке жупаније и источног дела Крижевачке жупаније. Први управни центар санџака била је Чазма, а потом Пакрац (од 1559. године) и Церник (од 1592. године). Санџак је у почетку припадао Румелијском ејалету, а потом је 1580. године укључен у састав новоствореног Босанског ејалета. За време Бечког рата (1683-1699), целокупно подручје Пакрачког санџака су током 1687. и 1688. године запоселе хабзбуршке снаге, али османска власт је обновљена 1690. године, но само накратко, пошто је до коначног ослобођења дошло већ током 1691. године. Склапањем Карловачког мира (1699), територија овог санџака је и званично припала Хабзбуршкој монархији.[1][2]
Становништво Пакрачког санџака чинили су највећим делом православни Срби и римокатолички Шокци, док је муслиманско становништво било присутно првенствено у већим местима. Православни Срби на простору овог санџака потпадали су под надлежност тадашње Пожешке епархије, која је припадала Српској патријаршији,[3] а шира област је временом добила и посебан назив Мала Влашка, управо по локалном српском становништву које је било у влашком статусу.[4]
Види још[уреди | уреди извор]
| Овај чланак је део серије о историји Хрватске и Славоније | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Šabanović 1959.
- ^ Шулетић 2015, стр. 7-30.
- ^ Милеуснић 2006.
- ^ Дабић 2010, стр. 11-38.
Литература[уреди | уреди извор]
- Dabić, Vojin S. (1992). „Wanderungen der Serben nach Kroatien und Slawonien vom Anfang des XVI bis Ende des XVII Jahrhunderts”. Историјски часопис. 38 (1991): 43—76.
- Дабић, Војин С. (1992). „Сеоба Срба у Хрватску и Славонију од почетка XVI до краја XVII века”. Catena mundi. 1. Београд: Матица Срба и исељеника Србије. стр. 265—281.
- Дабић, Војин С. (1994). „Срби у Западној Славонији”. Чињенице о Западној Славонији. Пакрац: Регионално удружење Срба Западне Славоније. стр. 12—17.
- Дабић, Војин С. (2010). „Мала Влашка у Славонији: Насеља и становништво од краја XVII до половине XVIII века” (PDF). Српске студије. 1: 11—38. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 05. 2019. г. Приступљено 09. 04. 2020.
- Дабић, Војин С. (2012). „Српска насеља у Славонији (16-18. век)”. Глас САНУ. 420: 173—196.
- Дабић, Војин С. (2020). Мала Влашка (Parva Walachia): Прилог историји српског народа у Славонији од XVI до XVIII века. Нови Сад: Матица српска.
- Милеуснић, Слободан (2006). Пожешка митрополија. Београд: Музеј Српске православне цркве.
- Самарџић, Радован (1993). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114.
- Самарџић, Радован (1993). „Срби у ратовима Турске до 1683”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 115—424.
- Hafizović, Fazileta (2021). Popisi Pakračkog sandžaka 1565. i 1584. Slavonski Brod: Hrvatski institut za povijest: Podružnica za povijest Slavonije.
- Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.
- Шулетић, Небојша (2010). „Историографија о Србима у Хабзбуршкој монархији од почетка XVI до краја XVIII века (1991—2010)”. Домети српске и европске историографије у последње две деценије (1990—2009). Београд: Удружење наставника Доситеј Обрадовић. стр. 123—136.
- Шулетић, Небојша (2015). „Становништво санџака Пакрац према попису из 1565. године”. Зборник о Србима у Хрватској. 9: 7—30.