Пожешки санџак
| Пожешки санџак Pojega Sancağı | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1537/40.—1691. | |||||||||
 Пожешки санџак 1606. године | |||||||||
| Главни град | Пожега | ||||||||
| Регија | Средња Европа | ||||||||
| Земља |  Османско царство | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | Бивша покрајина | ||||||||
| Владавина | |||||||||
| • Облик | беговат | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1537/40. | ||||||||
• Укинуто | 1691. | ||||||||
| |||||||||
Пожешки санџак је био санџак (административна јединица) Османског царства, који се налазио на подручју данашње Славоније, а чији је административни центар била Славонска Пожега. Формиран је између 1537. или 1540. године, након османског освајања угарских жупанија Вуковске и Пожешке, као и већег дела Вировитичке жупаније.[1] У почетку је био део Румелијског ејалета, а затим је припадао разним новоствореним пашалуцима, Будимском (од 1541. године) и Босанском (од 1580. године), Сигетварском (од 1596. године) и Кањишком (од 1600. године), а припадност је мењао и касније. За време Бечког рата (1683-1699), целокупно подручје Пожешког санџака су током 1687. и 1688. године запоселе хабзбуршке снаге, али само привремено, пошто је османска власт током 1690. године делимично обновљена, тако да је до коначног ослобођења дошло тек током 1691. године. Склапањем Карловачког мира (1699), целокупна територија овог санџака је и званично припала Хабзбуршкој монархији.[2][3]
Током раздобља османске власти, становништво Пожешког санџака чинили су највећим делом православни Срби и римокатолички Шокци, док је муслиманско становништво било присутно првенствено у градовима и другим већим местима. Православни Срби на простору овог санџака потпадали су под надлежност тадашње Пожешке епархије, која је припадала Српској патријаршији, а епархијско седиште се налазило су српском православном манастиру Ораховици.[4]
Види још[уреди | уреди извор]
| Овај чланак је део серије о историји Хрватске и Славоније | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Моачанин 1989, стр. 115-124.
- ^ Šabanović 1959.
- ^ Hafizović 2016.
- ^ Милеуснић 2006.
Литература[уреди | уреди извор]
- Dabić, Vojin S. (1992). „Wanderungen der Serben nach Kroatien und Slawonien vom Anfang des XVI bis Ende des XVII Jahrhunderts”. Историјски часопис. 38 (1991): 43—76.
- Дабић, Војин С. (1992). „Сеоба Срба у Хрватску и Славонију од почетка XVI до краја XVII века”. Catena mundi. 1. Београд: Матица Срба и исељеника Србије. стр. 265—281.
- Дабић, Војин С. (1994). „Срби у Западној Славонији”. Чињенице о Западној Славонији. Пакрац: Регионално удружење Срба Западне Славоније. стр. 12—17.
- Дабић, Војин С. (2010). „Мала Влашка у Славонији: Насеља и становништво од краја XVII до половине XVIII века” (PDF). Српске студије. 1: 11—38. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 05. 2019. г. Приступљено 09. 04. 2020.
- Дабић, Војин С. (2012). „Српска насеља у Славонији (16-18. век)”. Глас САНУ. 420: 173—196.
- Дабић, Војин С. (2020). Мала Влашка (Parva Walachia): Прилог историји српског народа у Славонији од XVI до XVIII века. Нови Сад: Матица српска.
- Кашић, Душан Љ. (1988). Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији. Загреб: Савез удружења православних свештеника Хрватске.
- Милеуснић, Слободан (2006). Пожешка митрополија. Београд: Музеј Српске православне цркве.
- Моачанин, Ненад (1989). „Ратовање и оснивање управних јединица у Средњој Славонији 1536-1541”. Војне Крајине у југословенским земљама у новом веку до Карловачког мира 1699. Београд: САНУ. стр. 115—124.
- Moačanin, Nenad (2001). Slavonija i Srijem u razdoblju osmanske vladavine. Slavonski Brod: Hrvatski institut za povijest: Podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje.
- Moačanin, Nenad (1983). „Granice i upravna podjela Požeškog sandžaka”. Zbornik Zavoda za povijesne znanosti JAZU. 13: 107—118.
- Самарџић, Радован (1993). „Српски народ под турском влашћу”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 5—114.
- Самарџић, Радован (1993). „Срби у ратовима Турске до 1683”. Историја српског народа. 3 (1). Београд: Српска књижевна задруга. стр. 115—424.
- Hafizović, Fazileta (2001). Popis sandžaka Požega 1579. godine. Osijek: Državni arhiv.
- Hafizović, Fazileta (2016). Požeški sandžak i osmanska Slavonija : Sabrane rasprave. Slavonski Brod: Hrvatski institut za povijest: Podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje.
- Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.
